Заштита пословне тајне у односу са лицима која нису твоји запослени?
Када је реч о заштити поверљивих података чувањем пословне тајне, треба да разликујеш неколико ситуација – када си ти улози послодавца и неком откриваш пословну тајну , када пословну тајну откриваш свом потенцијалном пословном партнеру, када се пословна тајна односи на предмет права интелектуалне својине или се ради о идеји која није заштићена на други начин осим уговора о поверљивости и када теби као пружаоцу неких услуга налогодавац открива информације које представљају пословне тајне у вези са његовим пословањем. Често се дешава да и једна и друга страна откривају пословне тајне, у ком случају се регулишу њихове међусобне обавезе чувања пословне тајне друге стране. Ипак, у случају када те ангажује нека компанија из иностранства, вероватно ћеш само бити обавезан да чуваш пословну тајну твог налогодавца.
Заштита рачунарског програма уговором о поверљивости један је од веома ефикасних и корисних додатних начина заштите.
Имајући у виду да се у ИТ индустрији рукује изузетно комерцијално вредним подацима и информацијама, уговарање клаузула о поверљивости у уговорима о раду са запосленима и уговорима о наруџбини рачунарског програма се подразумева. Ипак, пожељно је да се обавезе по овој основи регулишу иу посебном уговору који се закључује како са запосленима, тако и са екстерно ангажованим програмом уз уговор о раду, односно уговор о наруџбини рачунарског програма.
Уговори о поверљивости могу бити једнострани или двострани.
Једнострани уговори о поверљивости примерени су у ситуацијама када само једна страна открива другој страни поверљиве податке, док се у ситуацијама када обе стране размењују своје поверљиве податке закључују двострани уговори о поверљивости.
Да би регулисао обавезе запослених, односно екстерно ангажованих програмера, можеш да закључиш једнострани уговор о поверљивости, који ће те заштитити од неовлашћеног коришћења твојих поверљивих података И информација.
Да би обезбедио оптималну заштиту путем уговора о поверљивости или уношењам клаузула о поверљивости у уговор о раду, односно уговор о наруџбини рачунарског програма треба да води рачуна ио следећим:
- дефиниши поверљиве податке, тј. шта ће све бити сматрано као поверљив податак (категориши поверљиве податке)
- одреди начин на који се саопштавају поверљиви подаци (усмено, писмено, и-мејлом, посредством других носача информација, итд.)
- дефиниши неовлашћену употребу поверљивих података
- утврди како се правилно рукује поверљивим подацима
- предвиђа како се поверљиви подаци враћају власнику и како прималац поверљивих података доказује да је уредно вратио или уништио све поверљиве податке, укључујући и копије тих података
- дефиниши трајање обавезе чувања поверљивости, водећи рачуна да свакако не би требало да буде трајног карактера за све категорије поверљивих података.
- предвиђа санкције за кршење обавеза поверљивости, као што је уговорна казна коју ћеш наплатити од друге стране у случају да повреди обавезу чувања поверљивости.
- дефиниши ситуације када се не сматра да је друга страна неовлашћено користила или откривала поверљиве податке (у пракси, то може бити ситуација када је друга страна дужна да их открије у складу са законом или по налогу надлежног државног органа)
Бројни модели уговора о поверљивости су доступни на интернету и можете их користити, али уз одређена прилагођавања конкретним потребама вашег бизниса. Препорука је да увек консултује правног саветника који ће вам помоћи да на најбољи начин формулишете заштиту пословне тајне.
