Поступак принудне ликвидације

До сада ти је постало јасно да о покретању ликвидације одлучује друштво, односно чланови друштва, на добровољној основи. Међутим, постоје ситуације када би друштво требало да престане да постоји али чланови друштва не покрећу ликвидацију. Како би се регулисале те ситуације, уведен је институт принудне ликвидације.

Принудна ликвидација покреће се ако:

1. друштву изрекне нека од следећих мера:

• забране обављања делатности, а друштво не отпочне ликвидацију у року од 30 дана од дана правноснажности тог акта;

• забране обављања регистроване делатности, а друштво не региструје брисање, односно промену те делатности или не отпочне ликвидацију у року од 30 дана од дана правноснажности тог акта;

• одузимања дозволе, лиценце или одобрења за обављање регистроване делатности, а друштво не региструје брисање, односно промену те делатности или не отпочне ликвидацију у року од 30 дана од дана правноснажности тог акта;

2. у року од 30 дана од дана истека времена на које је друштво основано, а друштво не региструје продужење времена трајања друштва или у том року не отпочне ликвидацију;

3. купац стечајног дужника као правног лица не уплати недостајући износ до висине минималног основног капитала у року од шест месеци од дана обустављања поступка стечаја;

4. коначном пресудом утврди ништавност регистрације оснивања или ништавности оснивачког акта друштва;

5. је правноснажном пресудом наложен престанак друштва, а друштво у року од 30 дана од дана правноснажности пресуде не отпочне ликвидацију;

6. друштво остане без законског или привременог заступника, а не региструје новог у року од три месеца од дана брисања законског, односно привременог заступника из регистра привредних субјеката;

7. друштво у року од 30 дана од дана коначности акта надлежног органа којим је одбачена пријава регистрације промене адресе седишта, не региструје нову адресу седишта;

8. друштво у ликвидацији остане без ликвидационог управника, а не региструје новог у року од три месеца од дана брисања ликвидационог управника из регистра привредних субјеката ( за више информација);

9. усвојени почетни ликвидациони извештај не буде достављен регистру привредних субјеката ( за више информација);

10. друштво не достави надлежном регистру годишње финансијске извештаје до краја претходне пословне године за две узастопне пословне године које претходе години у којој се подносе финансијски извештаји;

11. друштво не достави надлежном регистру почетни ликвидациони биланс у складу са законом којим се уређује рачуноводство ( за више информација);

12. друштво у року од 30 дана од дана правноснажности пресуде којом се налаже брисање регистроване адресе седишта члана не региструје нову адресу седишта;

13. друштво прекршилац у року од 30 дана од правноснажности пресуде којом се налаже промена назива друштва прекршиоца не изврши промену назива; и

14. у другим случајевима одређеним законом.

Разлози за принудну ликвидацију из тачке. 1 ), 4), 5), 10), 12) и 13) су разлози које не можеш да отклониш.

Регистратор у Агенцији за привредне регистре је обавезан да по службеној дужности предузме одређене радње у циљу покретања принудне ликвидације. Међутим, у одређеним ситуацијама, регистратор не може имати сазнања да је наступио разлог за покретање принудне ликвидације само на основу увида у регистар (на пример, да је друштво остало без ликвидационог управника).

Скрећемо ти пажњу да регистратор не покреће принудну ликвидацију одмах по сазнању да је наступио неки од наведених разлога. Регистратор прво мора да објави обавештење о привредном друштву код кога су се стекли разлози за принудну ликвидацију.

Уколико се ради о разлозима које не можеш да отклониш, обавештење можеш да видиш на интернет страници регистра привредних субјеката у трајању од 30 дана. У случају да је реч о отклоњивих разлозима, обавештење укључује позив друштву да у року од 90 дана од дана објављивања обавештења, отклони наведене разлоге и региструје промене одговарајућих података. Треба да имаш у виду да уколико друштво у прописаном року отклони разлоге, Агенција за привредне регистре неће посебно констатовати да су разлози отклоњени.

Тек по истеку наведених рокова, регистратор по службеној дужности доноси акт о покретању поступка принудне ликвидације којим друштво преводи у статус "у принудној ликвидацијиˮ и истовремено објављује оглас о принудној ликвидацији на интернет страници регистра привредних субјеката у непрекидном трајању од 60 дана. Овај оглас садржи:

• дан објаве огласа;

• пословно име и матични број друштва; и

• разлог принудне ликвидације.

Напомињемо да Агенција за привредне регистре нема обавезу да те посебно обавештава да је друштво у принудној ликвидацији. Објављивање огласа се сматра довољним за обавештавање како друштва, тако и трећих лица.

Након истека рока од 60 дана у којем се објављује обавештење о обавезној ликвидацији, регистратор, у даљем периоду од 30 дана, по службеној дужности доноси акт о брисању друштва и брише друштво из регистра, што значи да друштво може бити у принудној ликвидацији највише 90 дана.

За разлику од ликвидације, у принудној ликвидацији не долази до суспензије постојећих органа друштва ( за више информација). Дакле, не треба да именујеш ликвидационог управника, нити ће то да уради Агенција за привредне регистре по службеној дужности.

Што се тиче пословне делатности, друштво не може да предузима нове послове. У могућности је само да завршава започете послове, измирује доспеле обавезе, као и да врши плаћања текућих обавеза друштва (струја, вода, интернет и сл.) и обавеза према запосленима (зарада, накнада за превоз и сл.).

У односу на чланове друштва, не можеш исплаћивати учешће у добити односно дивиденде, нити се имовина друштва сме расподелити члановима пре брисања друштва из регистра. Као и у случају ликвидације, можеш да вршиш исплату члановима по неком другом основу ( за детаљније објашњење).

У процедуралном смислу, од дана покретања поступка обавезне ликвидације, прекидају се сви судски и управни поступци у односу на друштво које је у обавезној ликвидацији.

Изузетно, ако се у току поступка принудне ликвидације:

1. отвори претходни стечајни поступак - поступак принудне ликвидације се прекида, а ако се након тога одбије предлог за покретање стечајног поступка, односно обустави поступак због повлачења предлога за покретање стечајног поступка, поступак принудне ликвидације се наставља;

2. отвори стечајни поступак - поступак принудне ликвидације се обуставља.

Прекид поступка траје све до окончања поступка принудне ликвидације односно након што друштво буде брисано из регистра, али и након тога, све док се чланови односно повериоци друштва не понесу предлог да се поступци наставе. Ова одредба може у пракси да задаје проблеме јер многи поступци не подразумевају постојање повериоца и дужника (ванпарнични поступци или поступци по тужби за утврђење) а законом није предвиђена могућност да друга лица траже наставак поступка.

Извршни и парнични поступак који је прекинут због брисања друштва дужника односно странке услед принудне ликвидације, може наставити против контролног члана/акционара брисаног друштва ако се уз предлог за наставак поступка достави доказ из регистра АПР или Регистра ХОВ, да контролни члан/акционар самостално поседује више од 50% удела у основном капиталу друштва (д.о.о.). У случају парничног поступка, контролни члан/акционар друштва мора примити парницу у стању у коме се налази у моменту наставка поступка.

Након што дође до брисања друштва из регистра привредних субјеката, чланови брисаног друштва настављају да одговарају за обавезе друштва до висине вредности примљене имовине (имовина ће се расподелити сразмерно уделима у капиталу које су чланови имали у друштву), уз изузетак који се тиче контролног члана друштва – он одговара неограничено солидарно за обавезе друштва, чак и након његовог брисања.

Додатно, од дана објављивања огласа о принудној ликвидацији не можеш регистровати промене података друштва у регистру привредних субјеката. С обзиром да не предвиђа изузетке, ова одредба може довести до практичних проблема. У ситуацији да друштво из било ког разлога остане без законског заступника и донесе одлуку о именовању новог законског заступника, није могуће да се та одлука региструје. Исто, тако, у случају да друштво има једног члана који је физичко лице, не би могло да дође до промене члана уколико то лице премине.