Уколико однос са директором није регулисан на основу уговора о раду, код директора се закључује посебна врста уговора о међусобним правима и обавезама. Најважније карактеристике овог уговора о међусобним правима и обавезама су:
Због тога се закључивањем таквог уговора послодавцу и директору даје довољна флексибилност да регулишу свој однос према специфичним околностима, степену развоја друштва и потребама друштва.
Као што смо већ напоменули, Закон не прописује минималну накнаду за рад директора. Зависно од околности, накнада се може састојати од:
Порези и доприноси за обавезно социјално осигурање плаћају се на бруто износ накнаде умањен за 20 одсто, а обавеза плаћања пореза и доприноса за обавезно социјално осигурање настаје у тренутку исплате накнаде директору и плаћа је друштво.
На пример, ако је накнада коју плаћаш директору на месечном нивоу 100.000 РСД, пример обрачуна пореза и доприноса за обавезно социјално осигурање је у наставку. Свакако, с обзиром на то да је у питању илустрација, савет је да ангажујеш рачуновођу како би био сигуран да си своје обавезе извршио у складу са законом, јер постоји могућност да ће твоја ситуација бити другачија и захтевати узимање у обзир и других фактора.
Нето зарада |
100.000,00 |
Бруто 1 зарада |
139.900,14 |
Пореска основица (бруто 1-19300*) |
120.600,14 |
Порез 10% |
12.060,01 |
Доприноси на терет запосленог |
27.840,13 |
ПИО 14% |
19.586,02 |
Здравствено 5.15% |
7.204,86 |
Незапосленост 0.75% |
1.049,25 |
Доприноси на терет послодавца |
22.593,87 |
ПИО 11% |
15.389,02 |
Здравствено 5.15% |
7.204,86 |
Бруто 2 зарада |
162.494,02 |
У пракси постоје случајеви у којима се уговара изузетно ниска накнада за рад директора (нпр. 10.000 РСД). Ипак, накнада би требало да буде економски оправдана, јер у случају прениског износа накнаде пореска управа би могла да сматра да се ради о избегавању плаћања пореске обавезе.
Пословну тајну не представља сваки податак у вези са пословањем друштва. Пословну тајну представља податак чије би саопштавање трећем лицу могло нанети штету друштву, која се може манифестовати као умањење добити од пословања или додатни трошкови које би друштво имало услед таквог саопштавања. Из тог разлога, да би одређени податак представљао пословну тајну, он не сме бити јавно или лако доступан трећим лицима. Такође, пожељно је да јасно буде дефинисано који подаци представљају пословну тајну. Више о интерном поступку у вези са дефинисањем пословне тајне и условима који треба да буду испуњени да би се одређени податак сматрао пословном тајном можеш да сазнаш на следећем .