Општи принцип је да се временски период чувања документације одређује од стране самог ствараоца архивске грађе, у складу са уобичајеним временом чувања те врсте докумената, важности документа за пословање твог бизниса и другим факторима који одређују објективни временски период у коме ће тај документ бити релевантан за пословање.
Ипак, у неким случајевима и сам закон прописује временски период чувања одређене документације. Ти рокови су обично прописани у посебним законима који регулишу различите аспекте пословања, због чега је важно да пре припреме листе категорија направиш списак документације која настаје у твом пословању, како би могао да идентификујеш да ли је за конкретну документацију већ прописан рок чувања.
На пример, следећа документација која настаје у пословању већине привредних субјеката се чува трајно:
С друге стране, законом могу бити прописани рокови чувања документације и у краћем временском периоду (нпр. 5 година се чувају извештаји директора и надзорног одбора друштва, ако је управљање друштвом дводомно; евиденција о адресама директора и чланова надзорног одбора и евиденција о адресама чланова друштва. Такође, прописан је и рок за чување финансијских извештаја и рачуноводствених исправа, па се тако исплатне листе и аналитичке евиденције зарада чувају трајно, финансијски извештаји се чувају 20 година, дневник и главна књига година, а исправе на основу којих се уносе подаци у пословне књиге 5 година).
Додатно, поменуту документацију која обухвата бележење различитих производних поступака, потребно је да чуваш, уз поштовање резултата система контроле квалитета.
За привредне субјекте са регистрованим седиштем на територији града Београда тренутно не постоји обавеза достављања архивске грађе и документарног материјала услед великог броја поднетих захтева за одобрење листи категорија, те недостатка техничких и кадровских капацитета. Историјски архив Београда до успостављања адекватног електронског система неће спроводити казнене мере прописане законодавством.