Последња измена: 26. октобар. 2024.
У чему је разлика између ликвидације и принудне ликвидације?
До сада ти је постало јасно да о покретању ликвидације одлучује друштво, односно чланови друштва, на добровољној основи. Међутим, постоје ситуације када би друштво требало да престане да постоји али чланови друштва не покрећу ликвидацију. Како би се регулисале те ситуације, уведен је институт принудне ликвидације.
Који су разлози за покретање принудне ликвидације?
Принудна ликвидација покреће се ако:
Разлози за принудну ликвидацију из тачке. 1 ), 4), 5), 10), 12) и 13) су разлози које не можеш да отклониш.
Ко и када покреће поступак принудне ликвидације?
Регистратор у Агенцији за привредне регистре је обавезан да по службеној дужности предузме одређене радње у циљу покретања принудне ликвидације. Међутим, у одређеним ситуацијама, регистратор не може имати сазнања да је наступио разлог за покретање принудне ликвидације само на основу увида у регистар (на пример, да је друштво остало без ликвидационог управника).
Скрећемо ти пажњу да регистратор не покреће принудну ликвидацију одмах по сазнању да је наступио неки од наведених разлога. Регистратор прво мора да објави обавештење о привредном друштву код кога су се стекли разлози за принудну ликвидацију.
Уколико се ради о разлозима које не можеш да отклониш, обавештење можеш да видиш на интернет страници регистра привредних субјеката у трајању од 30 дана. У случају да је реч о отклоњивих разлозима, обавештење укључује позив друштву да у року од 90 дана од дана објављивања обавештења, отклони наведене разлоге и региструје промене одговарајућих података. Треба да имаш у виду да уколико друштво у прописаном року отклони разлоге, Агенција за привредне регистре неће посебно констатовати да су разлози отклоњени.
Тек по истеку наведених рокова, регистратор по службеној дужности доноси акт о покретању поступка принудне ликвидације којим друштво преводи у статус "у принудној ликвидацијиˮ и истовремено објављује оглас о принудној ликвидацији на интернет страници регистра привредних субјеката у непрекидном трајању од 60 дана. Овај оглас садржи:
Напомињемо да Агенција за привредне регистре нема обавезу да те посебно обавештава да је друштво у принудној ликвидацији. Објављивање огласа се сматра довољним за обавештавање како друштва, тако и трећих лица.
Након истека рока од 60 дана у којем се објављује обавештење о обавезној ликвидацији, регистратор, у даљем периоду од 30 дана, по службеној дужности доноси акт о брисању друштва и брише друштво из регистра, што значи да друштво може бити у принудној ликвидацији највише 90 дана.
Које делатности друштво може да обавља док је у принудној ликвидацији?
За разлику од ликвидације, у принудној ликвидацији не долази до суспензије постојећих органа друштва (ЛИНК за више информација). Дакле, не треба да именујеш ликвидационог управника, нити ће то да уради Агенција за привредне регистре по службеној дужности.
Што се тиче пословне делатности, друштво не може да предузима нове послове. У могућности је само да завршава започете послове, измирује доспеле обавезе, као и да врши плаћања текућих обавеза друштва (струја, вода, интернет и сл.) и обавеза према запосленима (зарада, накнада за превоз и сл.).
У односу на чланове друштва, не можеш исплаћивати учешће у добити односно дивиденде, нити се имовина друштва сме расподелити члановима пре брисања друштва из регистра. Као и у случају ликвидације, можеш да вршиш исплату члановима по неком другом основу (ЛИНК за детаљније објашњење).
У процедуралном смислу, од дана покретања поступка обавезне ликвидације, прекидају се сви судски и управни поступци у односу на друштво које је у обавезној ликвидацији.
Изузетно, ако се у току поступка принудне ликвидације:
Прекид поступка траје све до окончања поступка принудне ликвидације односно након што друштво буде брисано из регистра, али и након тога, све док се чланови односно повериоца друштва не понесу предлог да се поступци наставе. Ова одредба може у пракси да задаје проблеме јер многи поступци не подразумевају постојање повериоца и дужника (ванпарнични поступци или поступци по тужби за утврђење) а законом није предвиђена могућност да друга лица траже наставак поступка.
Извршни и парнични поступак који је прекинут због брисања друштва дужника односно странке услед принудне ликвидације, може наставити против контролног члана/акционара брисаног друштва ако се уз предлог за наставак поступка достави доказ из регистра АПР или Регистра ХОВ, да контролни члан/акционар самостално поседује више од 50% удела у основном капиталу друштва (д.о.о.). У случају парничног поступка, контролни члан/акционар друштва мора примити парницу у стању у коме се налази у моменту наставка поступка.
Након што дође до брисања друштва из регистра привредних субјеката, чланови брисаног друштва настављају да одговарају за обавезе друштва до висине вредности примљене имовине (имовина ће се расподелити сразмерно уделима у капиталу које су чланови имали у друштву), уз изузетак који се тиче контролног члана друштва – он одговара неограничено солидарно за обавезе друштва, чак и након његовог брисања.
Додатно, од дана објављивања огласа о принудној ликвидацији не можеш регистровати промене података друштва у регистру привредних субјеката. С обзиром да не предвиђа изузетке, ова одредба може довести до практичних проблема. У ситуацији да друштво из било ког разлога остане без законског заступника и донесе одлуку о именовању новог законског заступника, није могуће да се та одлука региструје. Исто, тако, у случају да друштво има једног члана који је физичко лице, не би могло да дође до промене члана уколико то лице премине.
Користимо кукије како бисмо вам омогућили неометано и лако коришћење сајта. Даљом употребом овог веб сајта, пристајете на употребу кукија.