Закон не прописује обавезне елементе уговора о правима и обавезама директора – како да знаш која се питања регулишу уговором?

Уколико однос са директором није регулисан на основу уговора о раду, код директора се закључује посебна врста уговора о међусобним правима и обавезама. Најважније карактеристике овог споразума о међусобним правима и обавезама су:

• Овим уговором се не успоставља радни однос;

• Закон не регулише обавезну садржину овог уговора, укључујући минимални износ накнаде који се по овом основу плаћа директору.

Због тога се закључивањем таквог уговора послодавцу и директору даје довољна флексибилност да регулишу свој однос према специфичним околностима, степену развоја друштва и потребама друштва.

Као што смо већ напоменули, Закон не прописује минималну накнаду за рад директора. Зависно од околности, накнада се може састојати од:

• накнаде која се остварује по основу рада (на недељном, месечном нивоу);

• накнаде коју директор остварује на основу испуњености пословних циљева у одређеном временском периоду и на основу пословног успеха послодавца (бонуси, награде); и

• додатних примања (различите врсте бонуса, право на учешће у добити, право на стицање удела).

Порези и доприноси за обавезно социјално осигурање плаћају се на бруто износ накнаде умањен за 20 одсто, а обавеза плаћања пореза и доприноса за обавезно социјално осигурање настаје у тренутку исплате накнаде директору и плаћа је друштво.

На пример, ако је накнада коју плаћаш директору на месечном нивоу 100.000 РСД, пример обрачуна пореза и доприноса за обавезно социјално осигурање је у наставку. Свакако, с обзиром на то да је у питању илустрација, савет је да ангажујеш рачуновођу како би био сигуран да си своје обавезе извршио у складу са законом, јер постоји могућност да ће твоја ситуација бити другачија и захтевати узимање у обзир и других фактора.

У пракси постоје случајеви у којима се уговара изузетно ниска накнада за рад директора (нпр. 10.000 РСД). Ипак, накнада би требало да буде економски оправдана, јер у случају прениског износа накнаде пореска управа би могла да сматра да се ради о избегавању плаћања пореске обавезе.

Напомена: Пословну тајну не представља сваки податак у вези са пословањем друштва. Пословну тајну представља податак чије би саопштавање трећем лицу могло нанети штету друштву, која се може манифестовати као умањење добити од пословања или додатни трошкови које би друштво имало услед таквог саопштавања. Из тог разлога, да би одређени податак представљајо пословну тајну, он не сме бити јавно или лако доступан трећим лицима. Такође, пожељно је да јасно буде дефинисано који подаци представљају пословну тајну. Више о интерном поступку у вези са дефинисањем пословне тајне и условима који треба да буду испуњени да би се одређени податак сматрао пословном тајном можеш да сазнаш на  .

• Чување поверљивих података
• За време вршења функције директора у друштву и у периоду након престанка вршења функције (који се прописује оснивачким актом, с тим да не буде дужи од две године), директор не може без претходног одобрења скупштине друштва (потребна је обична већина гласова, уколико оснивачким актом није прописано да је за одобрење потребна другачија већина – нпр. двотрећинска већина) или надзорног одбора (уколико је управљање друштвом дводомно, при чему је за одобрење такође потребна обична већина гласова, уколико оснивачким актом није прописано
• да је за одобрење потребна другачија већина) имати следеће функције/улоге:
• бити члан, директор или ликвидациони управник у другом друштву које обавља исту или сличну делатност;
• бити предузетник који обавља исту или сличну делатност;
• бити запослен у другом друштву које обавља исту или сличну делатност;
• бити на други начин ангажован у другом друштву које обавља исту или сличну делатност; или
• бити члан или оснивач у другом правном лицу које обавља исте или сличне активности.