Нови запослени ће добити приступ поверљивим информацијама о твом пословању – које опције имаш да се заштитиш
Корак 1: идентификација информација које због свог значаја за пословање морају да буду третиране као поверљиве
То никако не могу бити све информације у вези са твојим пословањем.
Шта може да буде предмет чувања пословне тајне?
Примери: специфична техника замене ауто делова, бизнис или маркетинг стратегија.
Корак 2: успостављање интерних процедура и предузимање мера како би поверљиви подаци остали тајна, нпр:
-
израда интерног акта о заштити пословне тајне, овлашћењима лица којима су доступни подаци који представљају пословну тајну и њиховим правима и обавезама приликом руковања пословном тајном (означавање докумената који садрже пословну тајну);
-
мере које се предузимају како би се подаци који представљају пословну тајну заштитили податке који представљају пословну тајну (заштита приступа просторијама у којима се налазе документи који садрже пословне тајне); или
-
закључивање уговора о поверљивости са лицима којима ће се открити информације које представљају пословну тајну, укључујући како запослене, тако и лица ангажована о другом основу.
Корак 3: Уговор о поверљивости
У овом кораку, имаш две опције – закључивање уговора о поверљивости као засебног уговора или регулисање питања заштите поверљивих података у уговору о раду. Због комплексности овог питања и потребе да се регулише на што детаљнији и свеобухватнији начин, најбољу заштиту свог положаја обезбедићеш закључивањем посебног уговора о поверљивости. Иако наизглед једноставније решење, регулисање питања поверљивости у једној уговорној клаузули у највећем броју случајева неће испунити своју сврху и пружити довољну правну заштиту.
Раздвоји питање заштите поверљивости података од питања забране конкуренције. Заштита поверљивости података значајних за твоје пословање разликује се од забране покретања сличног бизниса или коришћења стеченог know how-а код другог послодавца. У случају заштите твог бизниса од откривања пословне тајне, заштита се ограничава на њихово саопштавање од стране лица коме си открио неке информације које су вредне за твоје пословање и комерцијално исплативе. У случају забране конкуренције, запослени не само да не сме саопштити информације које су му познате, већ не сме користити ни стечена знања како би вршио сличан посао оном који обавља твој бизнис.
С обзиром на то да је друга забрана свеобухватнија и има јаче дејство на запосленог, она не може трајати дуже од 2 године, док се забрана откривања поверљивих података може уговором одредити и у дужем року (при чему треба имати у виду да тај рок треба да буде разуман и одговарајући вредности поверљивог податка за бизнис, како би вероватноћа успеха заштите судским путем у случају неовлашћеног откривања пословне тајне била већа).
Лица која су запослена у друштву, чланови друштва и директори, чланови управљања друштвом и друго заступници могу се уговором обавезати да ће чувати пословну тајну и након престанка њихове функције у друштву, с тим што период на који се могу обавезати на неоткривање пословне тајне не може бити дужи од две године. Овај рок се може продужити на основу општег акта друштва (уговора о оснивању, статута или уговором о поверљивости са тим запосленим, али и у том случају постоји ограничење – тај период не може бити дужи од пет година.
