Да ли је довољно да користиш већ постојећи шаблон са интернета за уговоре о поверљивости података?

Као што је претходно објашњено, ефективна заштита поверљивих података подразумева успостављање система заштите у коме не постоје једностране обавезе запослених, већ дужности свих заинтересованих страна. Самим тим, овај систем мора бити изграђен на основу конкретних потреба твог бизниса које треба да одражавају стварни значај поверљивих информација за твоје пословање. Зато сваки од корака подразумева израду докумената „по мери твог пословања“, а не прилагођавање већ постојећих генеричних уговора. Ипак, шаблони могу бити полазна основа, с тим што треба да имаш у виду следеће битне чињенице:

• Дефиниши да ли је откривање поверљивих информација једнострано (откриваш их само ти или само друга уговорна страна)

Ако их открива и друга страна, треба да имаш у виду могућност да и ти имаш обавезу чувања поверљивих информација које ти је саопштила друга страна.

• Узми у обзир да ли си ти прималац или давалац поверљивих информација

Ако си у улози примаоца поверљивих информација, у интересу ће ти бити да се оно што ће се сматрати поверљивим информацијама одреди што је уже могуће, односно да се поверљивим информацијама сматра релативно мали број информација које ти  саопшти твој послодавац. Обрнуто важи ако си давалац поверљивих информација – тада ће ти у интересу бити да под дефиницијом поверљивих информација обухвати што је могуће више података које саопштаваш запосленом. Ако, с друге стране, и ти саопштаваш неке поверљиве информације, у том случају би поверљивим информацијама требало да се сматрају подједнако оне информације које су као такве дефинисане уговором, како за једну, тако и за другу уговорну страну.

• Узми у обзир да није свака информација о твом пословању поверљива

Да би информација била поверљива (осим успостављања интерног система третмана поверљивих информација као тајних), она треба да испуњава и објективне услове, као што је штетни ефекат на твоје пословање у случају неовлашћеног саопштавања ове информације.

• Не заборави да дефинишеш начин на који пословна тајна може бити пренета

- писмено, усмено, у електронској форми 

• Уговором треба да буде прописано у којим случајевима је дозвољено саопштити пословну тајну

Класичан пример подразумева потребу откривања пословне тајне у случају да је то прописано законом (обично се ради о откривању пословне тајне државним органима). У овом случају, пожељно је прописати обавезу примаоца информације да информације открије само у мери у којој је неопходно у циљу извршавања налога државног органа и о обавези откривања информације обавести пружаоца информације одмах по добијању налога за откривање поверљиве информације.

Такође, ако се пословна тајна саопштава пословном партнеру који ће учествовати на реализацији одређеног пројекта, а који има запослене који ће учествовати у реализацији тог пројекта, прималац поверљивих информација ће имати право да их саопшти својим запосленима. У овом случају, пожељно је прописати уговором да је откривање информација по овом основу дозвољено, у мери у којој је то неопходно за извршавање њихових радних дужности, под условом да пословни партнер предузме мере чувања ових информација као поверљивих и од стране својих запослених, закључењем уговора о поверљивости на основу којих ће запослени имати исте обавезе као и он. У том случају,  ако  запослени прекрше обавезу чувања пословне тајне, теби ће одговарати твој партнер на основу вашег уговора, док ће за повреду своје уговорне обавезе запослени пословног партнера одговарати директно њему.

• Одреди рок чувања пословне тајне у уговору о поверљивости

Од начина регулисања овог питања може зависити и каснија судска заштита, будући да ће суд у сваком конкретном случају ценити да ли је рок обавезе чувања поверљиве информације пропорционалан вредности пословне информације.

Дакле, уговором о поверљивости могу се прописати различити рокови чувања пословне тајне, а њихово одређење може се извршити применом следећег принципа – у ком временском периоду би откривање ове информације могло да има штетне ефекте по твоје пословање и колико је конкретна информација битна за твоје пословање.

Рок чувања пословне тајне најбоље је везати за основ по коме је саопштена – пословну сарадњу или тренутак њеног саопштавања.

• Пропиши последице за другу уговорну страну у случају неовлашћеног откривања пословне тајне

На основу Закона о заштити пословне тајне, тужбом можеш тражити следеће:

• утврђивање постојања повреде пословне тајне;
• престанак повреде, односно забрану коришћења или откривања исте;
• забрану производње, нуђења, стављања у промет или коришћења робе којом је извршена повреда, односно забрану увоза, извоза или складиштења робе којом је извршена повреде у сврхе производње, нуђења, стављања у промет или коришћења робе;
• одређивање одговарајућих мера које се односе на робу којом је извршена повреда, које обухватају повлачење такве робе са тржишта, уклањање са робе својстава која је чине робом којом је извршена повреда пословне тајне или уништење робе којом је извршена повреда, односно ако је то оправдано, њено повлачење с тржишта, под условом да се повлачењем робе не угрожава заштита пословне тајне на коју се тужба односи; и
• уништење у целини или делимично докумената, предмета, материјала, супстанци или електронских докумената који садрже пословну тајну или који сами представљају пословну тајну или ако је примерено, предају тих докумената, предмета, материјала, супстанци или електронских докумената у целини или делимично тужиоцу.

Тужбом можеш да захтеваш престанак предузимања те радње и забрану незаконитог прибављања, коришћења или откривања пословне тајне.

Уколико захтеваш да се са тржишта повуче роба којом је извршена повреда, можеш да поставиш захтев да се роба преда држаоцу пословне тајне или добротворним организацијама.

Рок за подношење тужбе због повреде пословне тајне износи 5 година од дана када је повреда учињена (објективни рок), односно годину дана од тренутка када је тужилац сазнао за постојање повреде, односно за лице за које сумња да је исту извршило (субјективни рок).

Даље, овим прописом омогућено је суду да, на захтев лица које је извршило повреду пословне тајне и након што узме у обзир све околности конкретне ситуације, наложи том лицу плаћање новчане накнаде оштећеној страни, уместо мера које су предвиђене тужбеним захтевом и које су наведене раније у тексту. Ипак, да би суд могао да искористи ову законску могућност, неопходно је да буду испуњени следећи услови:

• да лице које је повредило пословну тајну, приликом коришћења или прибављања исте, није знало нити је у датим околностима морало знати да је пословну тајну прибавило од другог лица које је исту користило или открило на незаконит начин;
• ако би се извршавањем мера које се могу захтевати тужбеним захтевом нанела несразмерна штета лицу које је повредило пословну тајну.

Додатно, регулисана је накнада штете, па је утврђено да држалац пословне тајне или стицалац лиценце може, по општим правилима о накнади штете и у складу са Законом, захтевати од лица које је знало или је морало знати да својим радњама учествује у незаконитом прибављању, коришћењу или откривању пословне тајне да му надокнади штету коју је претрпео.

Приликом одређивања висине накнаде штете, суд ће узети у обзир све околности датог случаја, као и последице на твоје пословање због откривања пословне тајне односно:

• штету која је стварно наступила, а која може да се односи на трошкове које си имао у вези са отклањањем последица откривања твоје пословне тајне,
• изгубљену добит коју би ваше пословање остварило на тржишту да ваш запослени није обелоданио пословну тајну (што се може изразити извесношћу да ће твоје пословање остварити додатни приход од закључења уговора на основу којих ћеш пружати одређене услуге својим клијентима или пословним партнерима),
• корист коју је откривање пословне тајне остварила особа која ју је учинила доступном (нпр. запослени може открити твоју пословну тајну свом партнеру на основу које ће заједно развити сличну пословну идеју).

Такође, треба напоменути да држалац пословне тајне има право на и на накнаду нематеријалне штете коју је прертпео услед незаконитог прибављања, коришћења или откривања пословне тајне.

Како би олакшао свој положај у потенцијалном судском спору, пожељно је да уговором о поверљивости пропишеш уговорну казну за неовлашћено откривање пословне тајне, како у спору не би морао да доказујеш да је штета настала, као ни износ настале материјалне (и потенцијално нематеријалне штете). У том случају:

• нећеш бити ограничен да тужбени захтев одредиш у складу са стварно наступелом штетом или изгубљеном добити (уговорна казна може превазилазити износ штете);
• у овом сегменту тужбеног захтева нећеш имати обавезу да докажеш појаву штете – право да наплатиш уговорну казну имаш самим наступањем радње друге уговорне стране (откривања пословне тајне) за коју је прописана.
• Пропиши обавезе друге уговорне стране у случају престанка уговора о поверљивости

У случају престанка уговора, пожељно је прописати обавезу примаоца информације да врати сва документа која садрже поверљиве информације. С друге стране, како прималац поверљивих информација не би био у неповољнијем положају, уговором о поверљивости се може прописати обавеза даваоца информација да по враћању све документације достави примаоцу информација писано обавештење да су документа враћена, у коме ће се наводити врста информације коју је сазнао за случај судског поступка.