Шта треба да знаш ако започињеш пословање као предузетник – како да знаш који ти порески модел највише одговара?

Први начин на који предузетник може бити опорезован јесте паушално опорезивање. Ако се одлучиш да будеш предузетник паушалац нећеш имати обавезу да водиш пословне књиге као ни да предајеш завршни рачун Пореској управи, већ ћеш имати само обавезу да водиш пословну књигу о оствареном промету (КПО књига - Пословна књига о оствареном промету паушално опорезованих обвезника). Пореска управа ће ти сама одредити основицу за опорезивање за одређену годину, те ће ти износ пореза у конкретној години увек бити исти, независно од промета који ћеш да оствариш. Порезе и доприносе ћеш морати да плаћаш сваког месеца.

Друга два начина на који предузетник може бити опорезован јесу самоопорезивање и лична зарада. У оба случаја предузетник је дужан да води пословне књиге и предаје завршни рачун. На основу пословних књига и завршног рачуна, односно стварног стања ствари, Пореска управа одређује основицу за опорезивање. Са једне стране код самоопорезивања се на основу остварене добити одређује износ доприноса, док са друге стране код личне зараде сам предузетник одређује њен износ који се онда одражава на износ доприноса.

Често се дешава да си већ у радном односу код послодавца а сматраш да имаш сјајну бизнис идеју и желиш да је оствариш као предузетник. Међутим, ниси сигуран како ће се нови бизнис развијати а не желиш да даш отказ и останеш без својих редовних примања. Могуће је да и даље останеш у радном односу код послодавца и да се региструјеш као предузетник. Погодност ове опције је што ћеш као предузетник тада бити обавезан да плаћаш порез и само доприносе за обавезно пензијско и инвалидско осигурање. Препорука је да увек консултујеш правног саветника и рачуновођу који ће ти помоћи да на најбољи начин помоћи да одабереш одговараћи модел пословања.

Предузетник паушалац

Први начин на који предузетник може бити опорезован јесте паушално опорезивање. Ако се одлучиш да будеш предузетник паушалац нећеш имати обавезу да водиш пословне књиге,  као ни да предајеш завршни рачун Пореској управи, већ ћеш имати само обавезу да водиш пословну књигу о оствареном промету (КПО књига - Пословна књига о оствареном промету паушално опорезованих обвезника.). У КПО књигу се књиже приходи од продатих производа и извршених услуга.

У образац КПО књиге, подаци се уносе на следећи начин:

1) у колону 1 - редни број пословне промене од почетка године, односно од почетка обављања делатности, ако је почетак обављања делатности у текућој години; овај редни број уписује се у горњем десном углу књиговодствене исправе на основу које је књижена пословна промена;

2) у колону 2 - датум и опис књижења пословне промене у пословној књизи;

3) у кол. 3 и 4 - износ прихода од продаје производа, односно од извршених услуга;

4) у колону 5 - износ укупних прихода, као збир износа из кол. 3 и 4.

КПО књиге се формирају и воде у слободним листовима, повезане или пренете на неки од медијума аутоматске или микрографске обраде података, тако да се по потреби могу одштампати или приказати на екрану. Стога, оне могу бити у папирном или електронском облику (нпр. npr. word или excel). КПО књига се чува у пословним просторијама фирме и то најмање пет година од последњег дана пословне године на коју се односе.

Пореска управа ће ти сама одредити основицу за опорезивање за одређену годину, те ће ти износ пореза у конкретној години увек бити исти, независно од промета који ћеш да оствариш. Порезе и доприносе ћеш морати  да плаћаш сваког месеца.

Паушално опорезивање је практично и не ствара додатне трошкове будући да не захтева вођење пословних књига и предавање завршног рачуна, већ само вођење КПО књиге. Ипак, не могу сви предузетици бити паушално опорезовани.

Захтев за паушално опорезивање се подноси електронски на сајту Пореске управе  која у кратком року издаје решење за порез на доходак грађана и решење за обавезно социјално осигурање, које је доступно на  Порталу Пореске управе. За приступ решењу Пореске управе на Порталу, потребно је да поседујеш  квалификовани електронски сертификат.

Да би био сигуран да је овај модел опорезивања најбољи за тебе, предлажемо ти да направиш финансијски план са пројектованим приходима на основу ког ћеш моћи да одредиш:

• износ својих прихода у наредној години (који не сме да прелази 6.000.000 динара);
• континуитет прихода (да ли износ прихода у задовољавајућој мери превазилази порез који ћеш плаћати на пројектовани приход, а  порез  можеш да процениш коришћењем калкулатора Пореске управе или ти је исплативије да порез плаћаш самоопорезивањем стварног прихода).

Предузетник са самоопорезивањем стварног прихода

У овом случају, основица за плаћање пореза се одређује као разлика између прихода и расхода предузетника на месечном нивоу. На тај износ се плаћа:

• порез на приход од самосталне делатности у износу од 10%;

• допринос за обавезно социјално осигурање (за обавезно пензијско и инвалидско осигурање - 25%; за обавезно здравствено осигурање - 10,3%; за осигурање за случај незапослености - 0,75%).

Износ доприноса за обавезно социјално осигурање, независно од оствареног дохотка у том месецу, мораш да платиш бар на најнижу основицу утврђену у складу са Законом о доприносима за обавезно социјално осигурање.

Најнижа основица за уплату доприноса за лица укључена у обавезно осигурање се мења сваке године у складу са критеријумима прописаним наведеним законом. У било ком тренутку можеш да се информишеш о важећим износима основице на следећем  .

Када разматраш ову опцију, имај у виду следеће:

• У случају да желиш да организујеш своје пословање у форми предузетника са самоопорезивањем, порезе и доприносе ћеш плаћати на цео износ дохотка које оствариш у одређеном месецу;

• Предузетници са самоопорезивањем стварног прихода имају обавезу вођења пословних књига.

Предузетник са исплатом личне зараде

У овом случају, основица за плаћање пореза се одређује као разлика између прихода и расхода предузетника на месечном нивоу умањена за износ зараде. На тај износ се плаћа:

• порез на приход од самосталне делатности у износу од 10%;

• допринос за обавезно социјално осигурање (за обавезно пензијско и инвалидско осигурање - 25%; за обавезно здравствено осигурање - 10,3%; за осигурање за случај незапослености - 0,75%).

Разлика овог модела опорезивања у односу на модел предузетника са самоопорезивањем је у томе што се неопорезиви износ на добит од пословања смањује за износ исплаћене зараде и на тако одређеном основу се плаћа порез од 10 одсто.

Када разматраш ову опцију, имај у виду следеће:

• У случају да желиш да организујете своје пословање у виду предузетника са исплатом личне зараде, износ зараде ће бити признат као расход у циљу утврђивања основице за плаћање пореза на доходак, што значи да ће основица за плаћање пореза бити умањена за тај износ;

• Износ који се плаћа по основу обавезног социјалног осигурања плаћа се на износ зараде (не на целокупан износ дохотка као у случају предузетника са исплатом личне зараде);

• Постоји обавеза вођења пословних књига.