Уговором о делу се извођач радова обавезује да обави одређени посао, као што је израда неке ствари или извршење неког физичког или интелектуалног рада, док се наручилац обавезује да за то плати накнаду.
Са обзиром на природу обављања твоје делатности, пружање молерске услуге или керамичарских радова свакако спада под дефиницију уговора о делу.
Прописи регулишу многа питања која могу да буду од значаја за бављење бизнисом који намераваш да започнеш. Сходно томе, у наставку текста смо детаљно обрадили најважнија питања из ове области, као смернице којима можеш да се руководиш у пословању.
Пре свега, поставља се питање надзора приликом рада – у овом случају, клијенти имају право да врше надзор над обављањем посла и да ти дају упутства, док си ти дужан да им то омогућиш.
Питања квалитета пружене услуге смо већ обрадили, па ти остављамо линк на коме можеш да прочиташ више о томе.
Свакако да имаш обавезу да извршиш дело, тј пружиш услугу за коју си ангажован. Али можеш да се питаш, у ком временском периоду? Дужан си пружити услугу онако како је договорено и по правилима посла и струке (за време које је разумно потребно за такве послове). Свакако, не одговараш за задоцњење које је настало због тога што ти клијент није предао материјал на време, или због тога што је тражио одређене измене, није платио предујам или у другим сличним ситуацијама. У случају да је рок битан састојак уговора, а ти много касниш са пружањем услуге, тако да је очигледно да услуга неће бити пружена у договореном року, клијент може да раскине уговор са тобом и да ти захтева накнаду штете.
Према редовном току ствари, дужан си да договорену услугу пружиш лично. Ипак, и када то није случај, и даље сносиш одговорност за договорену услугу – за друга лица која су по твом налогу преузела пружање услуге.
По завршетку пружене услуге, дужан си да позовеш клијента како би прегледао финалан производ као резултат пружене услуге. Уколико клијент то и поред твог позива не уради, сматраће се да је уредно примио рад. Након извршеног прегледа, више нећеш бити одговоран за недостатке који су се могли уочити обичним прегледом, осим у ситуацији када си знао за недостатке, а ниси их напоменуо клијенту. Додатно, уколико се касније покаже неки недостатак који се није могао уочити обичним прегледом, клијент ипак може да се позове на недостатак, под условом да те што пре обавести о њему, и то најдуже у року од месец дана од откривања недостатка. Истеком рока од две године од пријема обављеног посла, клијент се више не може позивати на недостатке.
Уколико те је клијент на време обавестио о недостацима, он може своја права да остварује судским путем до годину дана од учињеног обавештења – чак и након истека тог рока, клијент приговором против твог захтева за исплату накнаде може истаћи своје право на снижење накнаде и накнаду штете.
Ово важи под условом да клијент није знао, нити је могао да зна за недостатке, па их ти због тога није саопштио.
На крају, потребно је обрадити и питање сношења ризика. Пре свега, у ситуацији када ти сам обезбеђујеш материјал за пружање услуга, а финалан производ буде оштећен или неодговарајућ, ризик сносиш ти, те нема право на накнаду за дати материјал, нити на накнаду за свој рад.
Уколико је клијент прегледао финалан производ и одобрио га, сматра се да му је услуга пружена. Такође, уколико је клијент у доцњи због непримања извршене услуге, ризик случајне пропасти или оштећења прелази на њега.
Обрнуто, уколико је клијент дао материјал неопходан за извршење услуге, ризик случајне пропасти или оштећења сноси он. У том случају, имаш право на накнаду само у ситуацији када је произовд пропао или био оштећен након пада клијента у доцњу, или уколико се клијент није одазвао твом позиву да прегледа извршену услугу.
Уколико сте се договорили да се преглед и пријем услуге врше у етапама, имаш право на накнаду за делове које је клијент прегледао и одобрио, чак и уколико би пружена услуга касније показала недостатке без твоје кривице.
Треба да знаш да клијент увек може да раскине уговор, али да је у том случају дужан да ти исплати уговорену накнаду, умањену за износ трошкова које ниси учинио, а које би био дужан да учиниш да уговор није раскинут, као и за износ зараде коју си остварио на другој страни или намерно пропустио да оствариш.