Захтеви за састав, идентификацију и означавање пластичне амбалаже

Пре свега, пластичну амбалажу си дужан да произведеш тако да укупан ниво концентрације четири тешка метала (олова, кадмијума, живе и шестовалентног хрома) у амбалажи или њеним компонентама не прелази прописану граничну вредност од 100 ппм по маси, тј. 100 милиграма по једном килограму масе материјала амбалаже или њених компоненти.

Поред тога, мораш водити рачуна о томе да концентрација опасних материја у емисији,  пепелу и процедним водама буде минимизирана.

У складу са природним карактеристикама материјала који си користио у процесу производње пластичне амбалаже, исту треба сходно и да означиш. То означавање може бити на самој амбалажи, етикети или, ако величина амбалаже то не дозвољава, на приложеном упутству. Битно је да поставиш ознаку на начин који ће је учинити јасном, видљивом, лако читљивом и издржљивом, а како би се олакшало прикупљање, поновна употреба и поновно искоришћавање пластичне амбалаже.

Систем идентификације и означавања амбалажних материјала се заснива на нумерисању и употреби словних скраћеница за сваки амбалажни материјал. Данас је у употреби шест основиних типова пластике, а у табели која следи ти предочавамо њихове скраћенице и бројчане ознаке.