Основни начин на који регулишеш однос са запосленим је закључивање уговора о раду, а можеш и да размотриш доношење правилника о раду.
Уговор о раду треба да садржи следеће обавезне елементе:
Ако закључујеш уговор на одређено време, у уговору треба да наведеш време на које ангажујеш запосленог и основ за заснивање радног односа (нпр. ако ангажујеш запосленог за потребе обављања одређеног посла, у том случају треба да наведеш да је разлог ангажман запосленог обављање одређеног посла, да наведеш о ком послу је реч и колико ће он трајати).
Осим тога, имаш опцију да неке односе са запосленима регулишеш тако да важе за све запослене подједнако. То можеш да урадиш ако усвојиш правилник о раду. Ако усвојиш правилник о раду, ниједно питање које је регулисано у правилнику о раду не мораш поново да регулишеш уговором о раду, већ у уговору о раду треба да дефинишеш само специфичности које се односе на конкретног запосленог. Због тога је пожељно да усвојиш правилник о раду како би олакшао процес запошљавања и унапред утврдиш питања која се подједнако односе на све запослене.
Закон о раду не наводи који је то минимални број запослених које треба да има сваки послодавац како би имао обавезу да донесе правилник о раду. . Ипак, саветујемо да уколико имаш већи број запослених или радно ангажованих лица размотриш доношење правилника како би се поједноставила садржина уговора о раду, а уједно и детаљније уредила сва релевантна питања за радноправни статус твојих запослених, односно радно ангажованих лица.
Питања која можеш регулисати правилником о раду су: