Које опције имаш на располагању за покретање бизниса?

Компаративна анализа

Друштво са ограниченом одговорношћу / Предузетник

Предмет

ДОО

Предузетник

a) 

Регистрација

(оснивање)

Друштво са ограниченом одговорношћу (ДОО) може основати једна особа („single member“ ДОО) или неколико особа (вишечлани ДОО).

Особа која оснује ДОО може бити домаће/страно физичко или правно лице.

У циљу оснивања ДОО неопходно је сачинити оснивачки акт. Ако  ДОО  оснива једно лице оснивачки акт се сачињава у форми одлуке о оснивању, а уколико ДОО  оснива више лица оснивачки акт се сачињава у форми уговора о оснивању. У оба случаја садржина оснивачког акта прописана је Законом о привредним друштвима:

-          информације о члановима,

-          пословно име (и скраћено пословно име уколико друштво има скраћено пословно име) и седиште,

-          претежна делатност (са шифром делатности према Уредби о класификацији делатности -ЛИНК;

-          подаци о основном капиталу, улозима чланова (види тачку ц) и висини њиховог удела (види тачку д);

-          подаци о организовању пословања (види тачку е);

-          податке о законском заступнику друштва са ограниченом одговорношћу, или директору;

-          регулисање других питања релевантних за твоје пословање.

Оснивање ДОО региструје се код Агенције за привредне регистре попуњавањем апликације. Приликом регистрације ДОО потребно је Агенцији за привредне регистре кроз апликацију поднети прописана документа електронским путем.

Детаљније о потребној документацији можеш прочитати на следећем ЛИНКУ.

Предузетник је увек физичко лице и оно може бити како држављанин Републике Србије тако и странац.

Ако је предузетник странац, приликом регистрације он не мора имати боравишну дозволу, међутим за даље обављање пословних активности, односно за обављање делатности он мора да поседује  боравишну дозволу и радну дозволу.[1]

Предузетник, као физичко лице не доноси оснивачки акт већ једино попуњава одређени образац и подноси пријаву Агенцији за привредне регистре – ЛИНК ка сајту Агенције за привредне регистре.

Предузетник се региструје електронским путем код Агенције за привредне регистре

 попуњавањем аплиакције. Приликом регистрације предузетника потребно је Агенцији за привредне регистре поднети прописана документа електронским путем.

Детаљније о потребној документацији можеш прочитати на следећем ЛИНКУ.

b)                    

Пословно име

ДОО има своје пословно име на основу којег се разликује од других учесника на тржишту. Пословно име ДОО мора да садржи назив, ознаку да је реч о друштву са ограниченом одговорношћу и седиште.

Начелно назив зависи од воље оснивача, при чему он не сме бити истоветан називу другог субјекта на тржишту. Такође назив може (не мора) бити лично име неког од оснивача или другог лица (уз његову сагласност).

Пример: КМП друштво са ограниченом одговорношћу Београд; или КМП доо Београд.

У нашем примеру КМП  је назив,  доо  означава да је реч о друштву са ограниченом одговорношћу, док  Београд  означава место у ком се налази седиште друштва.

* Било да си свој салон отворио као доо или предузетник, по искуствима људи из твоје бранше, постоје велики проблеми са пословним именима у пракси. Како су жељена имена често заузета, а због тога ти прети одбацивање регистрационе пријаве, саветујемо да извршиш резервацију пословног имена у Агенцији за привредне регистре.

! САВЕТ -  Приликом бирања свог пословног имена обрати пажњу на то да оно буде упечатљиво и истакнуто у односу на друга, како би лакше привукао већи број клијената у свој салон. (нпр. труди се да избегнеш кориштење израза који су чести у пракси као што су beauty, hair, cosmetics..) Више о томе како да резервишеш пословно име на ЛИНКУ.

Предузетник има своје пословно име на основу ког учествује на тржишту и разликује се од других учесника. Приликом регистрације код Агенције за привредне регистре предузетник региструје своје пословно име. Пословно име предузетника мора да садржи лично име и презиме предузетника, реч предузетник или скраћеницу пр и седиште.

Пример:  Предузетник Петар Петровић Београд; или Пр Петар Петровић Београд.

Поред тога, предузетник у свом пословном имену може имати и назив, као и предмет пословања. Ако пословно име предузетника садржи и назив, онда то пословно име мора садржати и предмет пословања.

c)  

Основни капитал

Основни капитал ДОО формира се од улога чланова и представља њихов збир. Улози могу бити новчани или неновчани (непокретност или неко право). Ако  је улог новчани врши се његова уплата, а ако  је неновчани врши се његов унос.

Минимални износ основног капитала прописан је Законом о привредним друштвима и износи 100 динара.

Приликом сачињавања оснивачког акта оснивач или оснивачи- уколико их је више, одређују износ основног капитала. Оснивачки акт може садржати одредбу да износ основног капитала неће бити уплаћен (ако је новчани), односно унет (ако је неновчани) одмах, већ у неком наредном периоду. Дакле, оснивачи могу одредити себи рок – до ког тренутка морају уплатити/унети своје улоге, односно основни капитал. Рок не може бити дужи од пет година од дана регистрације оснивачког акта.

Основни капитал код предузетника не постоји. Наиме, код самог предузетника не прави се разлика између његове личне и пословне имовине, последично он не уноси никакав улог, односно предузетник не формира посебну имовину за обављање своје делатности. (детаљније објашњено у тачки г ове табеле)

d)                    

Удео

Уношењем улога у ДОО једно лице стиче удео у њему, односно постаје власник. Удео се изражава у процентима, односно представља учешће у основном капиталу (за који смо рекли да представља збир свих улога).

Пример: Милан и Александра желе да оснују ДОО. Милан уноси новчани улог у износу од милион динара, док Александра уноси неновчани улог и то непокретност чија је вредност девет милиона динара. Основни капитал друштва ће бити 10 милиона (1 + 9). Свако од оснивача стиче удео у ДОО сразмерно вредности улога, па тако Александра стиче 90% удела, док Милан стиче 10% удела.

Код предузетника не постоје удели-његова имовина је уједно и његова пословна имовина.

e) 

Организација пословања

ДОО има органе који управљају њеним пословањем. Систем управљања (однос органа ДОО) може бити једнодомни или дводомни. Чланови бирају систем управљања.

У оба система управљања постоји скупштина. Скупштину чине сви чланови ДОО. У случају да ДОО има само једног члана он врши функцију скупштине. Послови који су у надлежности скупштине прописани су Законом о привредним друштвима.

Скупштина одлучује о одређеним питањима на седницама. Седнице скупштине могу бити редовне и ванредне. Кворум за седницу скупштине чини обична већина укупног броја гласова чланова, осим ако већи број није одређен оснивачким актом. Скупштина одлучује обичном већином гласова присутних чланова.[2][3]

У једнодомном систему управљања поред скупштине постоји један или више директора. Директора именује скупштина, гласањем.

У дводомном систему управљања поред скупштине постоји надзорни одбор и један или више директора. Директора именује надзорни одбор, а који и контролише његов рад.

Предузетник нема органе који би управљали његовим пословањем. Предузетник може лично водити своје послове или их поверити другом лицу, односно пословођи.

Ако предузетник одлучи да вођење послова повери пословођи неопходно је да то учини писаним овлашћењем и да то региструје код Агенције за привредне регистре.

Детаљније о томе можеш прочитати на следећем ЛИНКУ.

Пословођа у суштини заступа предузетника у редовним пословима, односно организује и води његове послове.

Ако је пословођа одређен, он мора бити у радном односу код предузетника, односно предузетник и пословођа морају бити у односу послодавац – запослени.

Ако предузетник ангажује члана свог породичног домаћинства да привремено обавља послове, такво лице не мора да буде запослено код њега, нити је потребно да се региструје код Агенције за привредне регистре.

f)   

Радни односи

Не постоји обавеза да ДОО има запослена лица. То подразумева да ДОО може постојати и обављати делатност, а да нема нити једног запосленог.

Директор може бити ангажован на основу закључења уговора о раду или на основу уговора о правима и дужностима директора (када се не сматра да је запослен у друштву, и друштво има мање обавеза према директору по основу пореза и доприноса) -ЛИНК  до детаљнијег објашњења.

Међутим, у случају да је директор странац и да закључује уговор о раду, неопходно је да поседују боравишну и радну дозволу. То се односи и на свако друго лице које није држављанин Републике Србије, а закључује уговор о раду. (детаљније објашњење на следећем ЛИНКУ).

Са једне стране предузетник је самозапослено лице, што значи да је он себи уједно и запослени и послодавац. Због тога је обавезан да себи плаћа доприносе за пензијско, инвалидско и здравствено осигурање. Са друге стране предузетник нема обавезу да има запослене. Међутим, ако постоје лица која раде за њега, она морају бити у радном односу код њега или ангажована по другом основу.

Изузетно, члан породичног домаћинства предузетника може радити код њега без заснивања радног односа ако привремено или повремено ради у прописаним случајевима (Пример: док је предузетник на годишњем одмору).

g) 

Одговорност за обавезе

Чланови ДОО  не одговарају својом личном имовином за обавезе које настају у пословању ДОО, осим у изузетним околностима када злоупотребе  ДОО.

Пример : Милан и Александра су чланови ДОО. Милан је као улог у ДОО унео свој ауто, док је Александра унела милион динара. Ауто који је Милан унео као улог постаје имовина ДОО. Марко је поверилац ДОО на основу уговора којим је продао робу ДОО. Будући да је Марко испоручио робу, а да ДОО Марку није платио цену за ту услугу, Марко одлучује да заплени Александрин мотор и Миланов бицикл будући да је чуо да се те две ствари лако продају и намерава да тако своје потраживање намири. Али , у овом случају, Марко нема права да заплени Александрин мотор и Миланов бицикл јер представљају личну Александрину и Миланову имовину. Међутим , Марко има право да заплени ауто који је унео Милан као улог у ДОО јер ауто сада представља имовину ДОО, а Марко је поверилац ДОО коме је продао робу, а не поверилац Александре или Милана који су власници ДОО.

Члан одговара својом личном имовином једино ако: употреби ДОО за постизање циља који му је иначе забрањен;  користи имовину ДОО или њоме располаже као да је његова лична имовина; користи ДОО или његову имовину у циљу оштећења поверилаца, ради стицања користи за себе или трећа лица умањи имовину ДОО, иако је знало или морало знати да ДОО неће моћи да извршава своје обавезе.

Сваки поверилац ДОО  може поднети тужбу против лица надлежном суду према седишту ДОО у року од шест месеци од дана сазнања за злоупотребу, а најкасније у року од пет година од дана злоупотребе.

Предузетник одговара за све своје обавезе настале у вези са обављањем своје делатности неограничено. То значи да одговара за све обавезе целом својом имовином, како личном тако и оном коју је стекао својим пословањем.

Поверилац предузетника може да своје потраживање намири из вредности било ког дела имовине. Ово је и најважнија разлика између предузетника и ДОО.

Пример 1: Марија Петровић је предузетник који обавља делатност пружања фризерских услуга у свом салону (Пр Фризерски салон Марија Петровић Београд). Марија има два аутомобила од којих један користи док обавља делатност (и који је купила од новца који је зарадила пословањем), док други не користи за обављање делатности већ за личне потребе. Јелена је Марији продала целокупну опрему за фризерски салон како би Марија обављала делатност. Међутим, Марија није платила купопродајну цену. Јелена, иако је пословни поверилац, има право да бира да ли ће запленити и продати ауто који Марија користи “у пословне сврхе” или “приватни ауто”, будући да нема раздвајања имовине предузетника.

Пример 2: Петар је од свог пријатеља узео зајам који није на време вратио. Након неког периода Петар је постао предузетник и започео обављање делатности. Иако је Петров зајмодавац његов пријатељ, односно лични поверилац, он има право да заплени и прода Петров локал у којем обавља делатност иако је Петар тај локал купио новцем који је зарадио својим пословањем, будући да нема раздвајања имовине предузетника.

Дакле, код предузетника поверилац (пословни/лични) бира део имовине из којег ће се намирити.

h)                    

Пореска и рачуноводствена питања

ДОО подлеже плаћању пореза на добит правних лица у износу од 15%. Поред тога, у случају исплате дивиденде, члану ДОО који је физичко лице, постоји обавеза исплате пореза на приходе од капитала у износу од 15%, а које плаћа ДОО по одбитку. У случају исплате дивиденде домаћем правном лицу, не постоји обавеза исплате додатног пореза будући да овај приход не улази у пореску основицу. Ипак, уколико се дивиденда исплаћује страном правном лицу, постоји обавеза исплате пореза на добит по одбитку у износу од 20% (уколико међународним уговором о избегавању двоструког опорезивања није другачије одређено).

Ако је директор или друго лице запослено у ДОО-у, у том погледу постоји обавеза плаћања пореза и доприноса.

ДОО има обавезу да запосли интерног рачуновођу или да ангажује екстерну рачуноводствену агенцију, о чему доставља доказ Пореској управи.

Такође, ДОО има обавезу сачињавања и објављивања редовног годишњег финансијског извештаја. Редован годишњи финансијски извештај се доставља путем Посебног информационог система Агенције за привредне регистре (више на ЛИНКУ).

Предузетник приликом оснивања сам одлучује на који начин ће бити опорезован.

Три су начина опорезивања предузетника, стога предузетник може одабрати један од следећих: паушално опорезивање, самоопорезивање или опорезивање личне зараде. Сва три начина опорезивања су детаљно описана у делу који се тиче пореза.

У случају да предузетник одабере самоопорезивање или опорезивање личне зараде, дужан је да води пословне књиге, односно да запосли интерног рачуновођу или да ангажује екстерну рачуноводствену агенцију. Такође, има обавезу сачињавања и објављивања годишњег финансијског извештаја.

i)   

Промена правне форме

ДОО може донети одлуку да мења своју правну форму, односно да прелази у другу правну форму и да у другој правној форми наставља да обавља своју делатност. ДОО може променити правну форму у акционарско друштво, командитно или ортачко друштво.

ДОО не може ни у ком случају променити правну форму у предузетника, нити донети одлуку да обавља своју делатност као предузетник.

Предузетник може донети одлуку да наставља да обавља своју делатност у форми привредног друштва, и то може наставити да обавља своју делатност у форми друштва са ограниченом одговорношћу, акционарског друштва, командитног или ортачког друштва.

У случају да предузетник донесе одлуку о настављању обављања делатности у форми привредног друштва извршиће се брисање предузетника и регистровати оснивање привредног друштва.

j)   

Прекид пословања

ДОО не може ни у ком случају да прекине своје пословање.

Предузетник има право да привремено прекине своје пословање, потребно је да о периоду прекида обављања делатности истакне обавештење на месту у коме обавља делатност и да прекид региструје код Агенције за привредне регистре. Током прекида пословања све обавезе, укључујући и пореске, мирују.

Детаљније  о томе можеш прочитати на следећем ЛИНКУ.

k)  

Брисање из регистра

ДОО престаје да постоји брисањем из регистра. До брисања из регистра може доћи након спровођења поступка ликвидације, поступка стечаја или статусне промене која има за последицу престанак друштва. 

Поступак ликвидације, стечаја или статусне промене трају дужи временски период будући да постоје законски рокови који се морају поштовати.

Предузетник може бити обрисан из регистра на основу пријаве брисања, под условом да приложи уверење Пореске управе да је измирио све пореске обавезе.

Брисање предузетника из регистра врши се одмах, односно истог дана када се поднесе пријава брисања.