Које делатности може да обавља друштво док је у принудној ликвидацији?

За разлику од ликвидације, у принудној ликвидацији не долази до суспензије постојећих органа друштва ( за више информација). Дакле, не треба да именујеш ликвидационог управника, нити ће то да уради Агенција за привредне регистре по службеној дужности.

Што се тиче пословне делатности, друштво не може да предузима нове послове. У могућности је само да завршава започете послове, измирује доспеле обавезе, као и да врши плаћања текућих обавеза друштва (струја, вода, интернет и сл.) и обавеза према запосленима (зарада, накнада за превоз и сл.).

У односу на чланове друштва, не можеш исплаћивати учешће у добити односно дивиденде, нити се имовина друштва сме расподелити члановима пре брисања друштва из регистра. Као и у случају ликвидације, можеш да вршиш исплату члановима по неком другом основу ( за детаљније објашњење).

У процедуралном смислу, од дана покретања поступка принудне ликвидације, прекидају се сви судски и управни поступци у односу на друштво које је у обавезној ликвидацији.

Изузетно, ако се у току поступка принудне ликвидације:

1. отвори претходни стечајни поступак - поступак принудне ликвидације се прекида, а ако се након тога одбије предлог за покретање стечајног поступка, односно обустави поступак због повлачења предлога за покретање стечајног поступка, поступак принудне ликвидације се наставља;

2. отвори стечајни поступак - поступак принудне ликвидације се обуставља.

Прекид поступка траје све до окончања поступка принудне ликвидације односно након што друштво буде брисано из регистра, али и након тога, све док се чланови односно повериоци друштва не понесу предлог да се поступци наставе. Ова одредба може у пракси да задаје проблеме јер многи поступци не подразумевају постојање повериоца и дужника (ванпарнични поступци или поступци по тужби за утврђење) а законом није предвиђена могућност да друга лица траже наставак поступка.

Након што дође до брисања друштва из регистра привредних субјеката, чланови брисаног друштва настављају да одговарају за обавезе друштва до висине вредности примљене имовине (имовина ће се расподелити сразмерно уделима у капиталу које су чланови имали у друштву), уз изузетак који се тиче контролног члана друштва – он одговара неограничено солидарно за обавезе друштва, чак и након његовог брисања.

Извршни и парнични поступак који је прекинут због брисања друштва дужника односно странке услед принудне ликвидације, може наставити против контролног члана/акционара брисаног друштва ако се уз предлог за наставак поступка достави доказ из регистра АПР или Регистра ХОВ, да контролни члан/акционар самостално поседује више од 50% удела у основном капиталу друштва (д.о.о.). У случају парничног поступка, контролни члан/акционар друштва мора примити парницу у стању у коме се налази у моменту наставка поступка.

Додатно, од дана објављивања огласа о принудној ликвидацији не можеш регистровати промене података друштва у регистру привредних субјеката. С обзиром да не предвиђа изузетке, ова одредба може довести до практичних проблема. У ситуацији да друштво из било ког разлога остане без законског заступника и донесе одлуку о именовању новог законског заступника, није могуће да се та одлука региструје. Исто, тако, у случају да друштво има једног члана који је физичко лице, не би могло да дође до промене члана уколико то лице премине.