Заштита узбуњивача

Узбуњивање значи откривање информација о противзаконитим радњама у обављању пословања, повреди људских права запослених или других лица, стварању ризика и опасности по живот и других повреда које угрожавају безбедност и здравље. Узбуњивање није ограничено на наведене области, већ се односи на саопштавање било којих информација које се тичу радњи које могу довести до штете великих размера. Да би запослени који саопштава овако осетљиве информације могао да има законску заштиту, потребно је да:

1. Информацију саопшти послодавцу, овлашћеном органу или јавности на начин прописан законом;
2. Информацију саопшти у року од једне године од дана сазнања за извршену радњу због које врши узбуњивање, а најкасније у року од десет година од дана извршења те радње;
3. Информација која се саопштава, на основу расположивих података, треба да указује на то да је вероватно истинита.

Ако запослени информацију о својим сазнањима о некој незаконитој радњи саопштава послодавцу, ради се о унутрашњем узбуњивању. Основне обавезе које имаш као послодавац по овом основу су:

• приликом ступања запосленог на рад, имаш обавезу да запосленом предаш писано обавештавање о правима узбуњивача која су предвиђена Законом о заштити узбуњивача;
• имаш обавезу да усвојиш одлуку о именовању овлашћеног лица за пријем информације и вођење поступка у вези са унутрашњим узбуњивањем којом ћеш одредити лице одговорно за вођење поступка унутрашњег узбуњивања. (ово лице може бити директор или било који запослени).

Ако имате више од 10 запослених, имате додатну обавезу да усвојите правилник о поступку унутрашњег узбуњивања -  за више информација.