Начин спровођења стечаја

Стечај отвара суд и том приликом именује стечајног управника који ће преузети од менаџмента и власника сва управљачка права у друштву, и који ће утврдити потраживања поверилаца и истовремено уновчити имовину друштва ради намирења поверилаца.

Такође, суд даје рок за пријаву потраживања (не дужи од 120 дана од дана објаве стечаја у Службеном гласнику Републике Србије), те заказује прво поверилачко рочиште (рочиште на ком се бирају председник скупштине поверилаца и одбор поверилаца – тело састављено од неколико поверилаца које доноси одлуке од значаја за спровођење стечаја, те одлучује да ли ће се стечај наставити банкротством, или ће се дати шанса могућој реорганизацији) и испитно рочиште (рочиште на ком се утврђују спорна и неспорна потраживања). Оспорена потраживања повериоци могу утврђивати у парничном поступку, подношењем тужбе у року од 8 дана од пријема одлуке о оспоравању потраживања.

Стечај се спроводи кроз банкротство и реорганизацију.

Банкротство је спровођење стечаја кроз продају имовине и намирење поверилаца. Продаја имовине се спроводи кроз продају појединачне имовине, имовинских целина или стечајног дужника (самог друштва) као правног лица. Крајњи резултат банкротства је да друштво престаје да постоји, осим уколико није продато као правно лице у стечају, када друштво наставља да постоји ослобођено свих дуговања, и са имовином која је посебно процењена од стране овлашћеног проценитеља.

Реорганизација је поступак намирења поверилаца у складу са такозваним планом реорганизације. Планом реорганизације друштво може да предвиди различите мере реструктурирања пословања и намирења дугова: исплата дуговања у ратама, предвиђање грејс периода, давање залоге на имовини, статусне промене, давање залоге/хипотеке на имовини, укидање залога/хипотеке, узимање позајмица, отпуштање запослених, промена делатности итд. Трајање плана реорганизације је ограничено на 5 година од дана примене плана, осим код мера отплате дуговања на рате где рок може бити и дужи (некада и 10 година). Предлог за усвајање плана реорганизације се може упутити и пре покретања стечаја (у ком случају се ради о унапред припремљеном плану реорганизације или УППР) или у року од 90 дана од дана покретања стечаја. Разлика између ове две врсте реорганизације су бројне, али две су најбитније: уколико план реорганизације не буде био усвојен, над друштвом се даље спроводи банкротство, док код УППР-а долази до одбијања или одбачаја УППР-а, а друштво може поднети суду нови УППР суду. Такође, поступак припреме и усвајања УППР-а се разликује од поступка усвајања обичног плана реорганизације.

УППР може поднети једино друштво уколико је испуњен неки од разлога за покретање стечаја, док план реорганизације могу поднети и стечајни управник, разлучни повериоци, стечајни повериоци, као и лица која су власници најмање 30% капитала стечајног дужника. План реорганизације и УППР се могу поднети само уколико пружају бољи проценат намирења поверилаца од банкротства.

О плану реорганизације и УППР-у се гласа у оквиру класа потраживања, и то према учешћу потраживања у свакој класи. Класе се формирају, уобичајено, по врстама поверилаца (стечајни и разлучни), те по исплатним редовима. Класа повезаних лица и класе које се намирују пре примене плана реорганизације, не гласају за план реорганизације. План реорганизације и УППР је усвојен уколико за његово усвајање гласају повериоци који имају већину од укупног износа потраживања сваке класе. На одлуку суда о усвајању, одбијању или одбачају плана реорганизације, може се изјавити и жалба Привредном апелационом суду.