Оснивачким актом се прописују се основни обриси друштва (пословно име, седиште, основни капитал, ко су чланови, органи, начин одлучивања итд). Обавезну садржину оснивачког акта прописује закон, али претходно наведено је суштина.
Уговором чланова са друге стране чланови уређују делове међусобних односа које сматрају важним за функционисање привредног друштва. На пример, чланови се могу договорити како ће гласати на скупштини по одређеним питањима, како ће добит бити распоређена на крају године, који је бизнис план друштва, како ће се поступити у случају продаје или финансирања друштва од стране трећих лица, у којим тренуцима чланови имају право да продају свој удео и изађу из привредног друштва, и на који начин то могу да ураде. Дакле, чланови су слободни да Уговором чланова уреде сва питања која сматрају релевантним и важним за своје међусобне односе.