Стечај отвара надлежни привредни суд и том приликом именује стечајног управника који ће преузети од менаџмента и власника сва управљачка права у друштву, и који ће утврдити потраживања поверилаца и истовремено уновчити имовину друштва ради намирења поверилаца.
Такође, суд даје рок за пријаву потраживања (не дужи од 120 дана од дана објаве стечаја у Службеном гласнику Републике Србије), те заказује прво поверилачко рочиште (рочиште на ком се бирају председник скупштине поверилаца и одбор поверилаца – тело састављено од неколико поверилаца које доноси одлуке од значаја за спровођење стечаја, те одлучује да ли ће се стечај наставити банкротством, или ће се дати шанса могућој реорганизацији) и испитно рочиште (рочиште на ком се утврђују спорна и неспорна потраживања). Оспорена потраживања повериоци могу утврђивати у парничном поступку, подношењем тужбе у року од 8 дана од пријема одлуке о оспоравању потраживања.
Стечај се спроводи кроз банкротство и реорганизацију.
Банкротство се спроводи продајом целокупне имовине стечајног дужника уциљу намирења поверилаца. За свој циљ, банкротство има престанак постојања привредног друштва. За разлику од банкротства, реорганизација се спроводи када се њом обезбеђује повољније намирење поверилаца у односу на банкротство. Реорганизација подразумева намирење поверилаца према усвојеном плану реорганизације и то на начин којим се редефинишу дужничко-поверилачки односи, стаутусним променама стечајног дужника или на други начин предвиђен планом реорганизације.