Главни задатак ликвидационог управника је да исплати повериоце, односно да друштво доведе у ситуацију у ком нема више неизмирених обавеза.
Након исплате поверилаца ликвидациони управник треба да састави:
завршни ликвидациони биланс (попут почетног ликвидационог биланса, и овај биланс сачињава лице које води пословне књиге, а достављање Агенцији за привредне регистре се спроводи на исти начин како је описано на следећем );
извештај о спроведеној ликвидацији (приказани ток ликвидације, шта је ликвидациони управник предузео и утврдио и да су се стекли услови за окончање ликвидације);
писана изјава:
да је упутио обавештење свим познатим повериоцима ( за детаљније објашњење);
да је друштво измирило све обавезе по основу пријављених потраживања и потраживања која се у смислу закона сматрају пријављеним измирене у потпуности ( за више информација); и
да се против друштва не води ниједан други поступак.
предлог одлуке о расподели ликвидационог остатка друштва (не постоји обавеза да се сва имовина уновчава, подела може да се реализује и уз заснивање сусвојине или на други подобан начин у конкретном случају).
Скрећемо ти пажњу да након усвајања завршног ликвидационог биланса, друштво не сме да имати дугове ни потраживања. С обзиром да се неке услуге и даље врше (струја, вода и слично), треба да имаш у виду да ће се можда појавити нови рачуни. Стога би чланови друштва морали да обезбеде испуњење ових обавеза на други начин, највероватније о сопственом трошку.
Уколико друштво не састави наведене документе након исплате поверилаца, друштво може бити кажњено за привредни преступ новчаном казном од 100.000 до 1.000.000 динара, а одговорно лице у друштву новчаном казном од 20.000 до 200.000 динара.