Начин спровођења стечаја

Стечај отвара надлежни привредни суд и том приликом именује стечајног управника који ће преузети од менаџмента и власника сва управљачка права у друштву, и који ће утврдити потраживања поверилаца и истовремено уновчити имовину друштва ради намирења поверилаца.

Такође, суд даје рок за пријаву потраживања (не дужи од 120 дана од дана објаве стечаја у Службеном гласнику Републике Србије), те заказује прво поверилачко рочиште (рочиште на ком се бирају председник скупштине поверилаца и одбор поверилаца – тело састављено од неколико поверилаца које доноси одлуке од значаја за спровођење стечаја, те одлучује да ли ће се стечај наставити банкротством, или ће се дати шанса могућој реорганизацији) и испитно рочиште (рочиште на ком се утврђују спорна и неспорна потраживања). Оспорена потраживања повериоци могу утврђивати у парничном поступку, подношењем тужбе у року од 8 дана од пријема одлуке о оспоравању потраживања.

Стечај се спроводи кроз банкротство и реорганизацију.

Банкротство се спроводи продајом целокупне имовине стечајног дужника у циљу намирења поверилаца. За свој циљ, банкротство има престанак постојања привредног друштва. За разлику од банкротства, реорганизација се спроводи када се њом обезбеђује повољније намирење поверилаца у односу на банкротство. Реорганизација подразумева намирење поверилаца према усвојеном плану реорганизације и то на начин којим се редефинишу дужничко-поверилачки односи, статусним променама стечајног дужника или на други начин предвиђен планом реорганизације.