Поступак принудне ликвидације

До сада ти је постало јасно да о покретању ликвидације одлучује друштво, односно чланови друштва, на добровољној основи. Међутим, постоје ситуације када би друштво требало да престане да постоји али чланови друштва не покрећу ликвидацију. Како би се регулисале те ситуације, уведен је институт принудне ликвидације.

Принудна ликвидација се покреће ако се:

1. друштву изрекне нека од следећих мера:

• • забрана обављања делатности, а друштво не отпочне ликвидацију у року од 30 дана од дана правноснажности тог акта;

  • забрана обављања регистроване делатности, а друштво не региструје брисање, односно промену те делатности или не отпочне ликвидацију у року од 30 дана од дана правноснажности тог акта;

  • одузимање дозволе, лиценце или одобрења за обављање регистроване делатности, а друштво не региструје брисање, односно промену те делатности или не отпочне ликвидацију у року од 30 дана од дана правноснажности тог акта;

2. у року од 30 дана од дана истека времена на које је друштво основано, не региструје продужење времена трајања друштва или се у том року не отпочне ликвидација;

3. од стране купца стечајног дужника као правног лица не уплати недостајући износ до висине минималног основног капитала у року од шест месеци од дана обустављања поступка стечаја;

4. коначном пресудом утврди ништавност регистрације оснивања или ништавности оснивачког акта друштва;

5. правноснажном пресудом наложи престанак друштва, а друштво у року од 30 дана од дана правноснажности пресуде не отпочне ликвидацију;

6. у друштву остане без законског или привременог заступника, а не региструје се нови у року од три месеца од дана брисања законског, односно привременог заступника из регистра привредних субјеката;

7. у року од 30 дана од дана коначности акта надлежног органа којим је одбачена пријава регистрације промене адресе седишта, не региструје нова адреса седишта;

8. у поступку ликвидације остане без ликвидационог управника, а не региструје се нови у року од три месеца од дана брисања ликвидационог управника из регистра привредних субјеката ( за детаљније објашњење);

9. усвојени почетни ликвидациони извештај не буде достављен регистру привредних субјеката ( за детаљније објашњење);

10. надлежном регистру не доставе годишњи финансијски извештаји до краја претходне пословне године за две узастопне пословне године које претходе години у којој се подносе финансијски извештаји;

11. надлежном регистру не достави почетни ликвидациони биланс ( за више информација);

12. у року од 30 дана од дана правноснажности пресуде којом се налаже брисање регистроване адресе седишта члана не региструје нова адреса седишта;

13. у року од 30 дана од правноснажности пресуде којом се налаже промена назива друштва прекршиоца не изврши промена назива; и

14. у другим случајевима обезбеђеним законом.

Разлози за принудну ликвидацију из тачке. 1 ), 4), 5), 10), 12) и 13) су разлози које не можеш да отклониш.

Регистратор у Агенцији за привредне регистре је обавезан да по службеној дужности предузме одређене радње у циљу покретања принудне ликвидације. Међутим, у одређеним ситуацијама, регистратор не може имати сазнања да је наступио разлог за покретање принудне ликвидације само на основу увида у регистар (на пример, да је друштво остало без ликвидационог управника).

Скрећемо ти пажњу да регистратор не покреће принудну ликвидацију одмах по сазнању да је наступио неки од наведених разлога. Регистратор прво мора да објави обавештење о привредном друштву код кога су се стекли разлози за принудну ликвидацију.

Уколико се ради о разлозима које не можеш да отклониш, обавештење можеш да видиш на интернет страници регистра привредних субјеката у трајању од 30 дана. У случају да је реч о отклоњивим разлозима, обавештење укључује позив друштву да у року од 90 дана од дана објављивања обавештења, отклони наведене разлоге и региструје промене одговарајућих података. Треба да имаш у виду да уколико друштво у прописаном року отклони разлоге, Агенција за привредне регистре неће посебно констатовати да су разлози отклоњени.

Тек по истеку наведених рокова, регистратор по службеној дужности доноси акт о покретању поступка принудне ликвидације којим друштво преводи у статус "у принудној ликвидацијиˮ и истовремено објављује оглас о принудној ликвидацији на интернет страници регистра привредних субјеката у непрекидном трајању од 60 дана. Овај оглас садржи:

• дан објаве огласа;

• пословно име и матилни број друштва; и

• разлог принудне ликвидације.

Напомињемо да Агенција за привредне регистре нема обавезу да те посебно обавештава да је друштво у принудној ликвидацији. Објављивање огласа се сматра довољним за обавештавање како друштва, тако и трећих лица.

Након истека рока од 60 дана у којем се објављује обавештење о обавезној ликвидацији, регистратор, у даљем периоду од 30 дана, по службеној дужности доноси акт о брисању друштва и брише друштво из регистра, што значи да друштво може бити у принудној ликвидацији највише 90 дана.

За разлику од ликвидације, у принудној ликвидацији не долази до суспензије постојећих органа друштва ( за више информација). Дакле, не треба да именујеш ликвидационог управника, нити ће то да уради Агенција за привредне регистре по службеној дужности.

Што се тиче пословне делатности, друштво не може да предузима нове послове. У могућности је само да завршава започете послове, измирује доспеле обавезе, као и да врши плаћања текућих обавеза друштва (струја, вода, интернет и сл.) и обавеза према запосленима (зарада, накнада за превоз и сл.).

У односу на чланове друштва, не можеш исплаћивати учешће у добити односно дивиденде, нити се имовина друштва сме расподелити члановима пре брисања друштва из регистра. Као и у случају ликвидације, можеш да вршиш исплату члановима по неком другом основу (ЛИНК за детаљније објашњење).

У процедуралном смислу, од дана покретања поступка обавезне ликвидације, прекидају се сви судски и управни поступци у односу на друштво које је у обавезној ликвидацији.

Изузетно, ако се у току поступка принудне ликвидације:

1. отвори претходни стечајни поступак - поступак принудне ликвидације се прекида, а ако се након тога одбије предлог за покретање стечајног поступка, односно обустави поступак због повлачења предлога за покретање стечајног поступка, поступак принудне ликвидације се наставља или ако се

2. отвори стечајни поступак - поступак принудне ликвидације се обуставља.

Прекид поступка траје све до окончања поступка принудне ликвидације односно након што друштво буде брисано из регистра, али и након тога, све док се чланови односно повериоца друштва не понесу предлог да се поступци наставе. Ова одредба може у пракси да задаје проблеме јер многи поступци не подразумевају постојање повериоца и дужника (ванпарнични поступци или поступци по тужби за утврђење) а законом није предвиђена могућност да друга лица траже наставак поступка.

Извршни и парнични поступак који је прекинут због брисања друштва дужника односно странке услед принудне ликвидације, може се наставити против контролног члана/акционара брисаног друштва ако се уз предлог за наставак поступка достави доказ из регистра АПР или Регистра ХОВ, да контролни члан/акционар самостално поседује више од 50% удела у основном капиталу друштва (д.о.о.). У случају парничног поступка, контролни члан/акционар друштва мора примити парницу у стању у коме се налази у моменту наставка поступка.

Додатно, од дана објављивања огласа о принудној ликвидацији не можеш регистровати промене података друштва у регистру привредних субјеката. С обзиром да не предвиђа изузетке, ова одредба може довести до практичних проблема. У ситуацији да друштво из било ког разлога остане без законског заступника и донесе одлуку о именовању новог законског заступника, није могуће да се та одлука региструје. Исто, тако, у случају да друштво има једног члана који је физичко лице, не би могло да дође до промене члана уколико то лице премине.