Како да се заштитиш од нелојалне конкуренције

Најшире посматрано, нелојална конкуренција је ситуација у којој твој запослени или лице које си ангажовао по другом основу након што се заврши његов ангажман или у току трајања рада за тебе почне да обавља идентичне послове које је обављало/обавља за тебе. Као резултат, твој положај на тржишту може бити погоршан.

Дакле, нелојална конкуренција може имати неколико аспеката, зависно од тога у ком односу се јавља – радноправни однос, однос између пословних партнера (који су оснивачи бизниса) и уговорни однос између наручиоца и извођача одређеног посла закљученог за сврху реализације одређеног пројекта.

Третман забране конкуренције се разликује зависно од тога о ком односу се ради, а у погледу радноправног ангажмана регулисан је Законом о раду и подразумева спречавање запосленог да за време трајања радног односа и у одређеном временском периоду након његовог завршетка (који не сме бити дужи од 2 године) обавља сличне послове које је обављао код конкретног послодавца самостално или за неког другог послодавца. Клаузула забране конкуренције се уговара уговором о раду, при чему треба да се наведу сви послови које запослени не сме да обавља самостално или за другог, осим ako претходно не добије твоје одобрење.

Услови да би клаузула забране конкуренције производила дејство је једна од алтернативно наведених ситуација:

• широк спектар пословних партнера или

• прибављање важних пословних информација и тајни.

Забрана конкуренције је територијално ограничена, а територијално ограничење се може прописати или уговором о раду или колективним уговором, односно правилником о раду (ако постоји). Критеријум за одређивање територијалног важења забране треба да одражава твоје пословне потребе, који би могли да се подведу под ону територију на којој послујеш и на којој се налазе твоји пословни партнери.

Забрана конкурса се може уговорити ако предузмете исплату финансијске накнаде запосленом у уговореног износа. Новчана накнада може бити исплаћена једном или се може периодично плаћати током трајања забране.

У случају да запослени поступи супротно обавези и започне обављање делатности које представља повреду конкуренције, послодавац има право на накнаду штете. Повреда клаузуле забране конкуренције није предвиђена као отказни разлог у складу за Законом о раду, али може бити предвиђена уговором о раду или општим актом (Колективним уговором или Правилником о раду).

Забрана конкуренције може се уговорити и након успостављања радно-правног односа, као и у уговору о правима и обавезама директора. У другом случају, примењују се правила Закона о привредним друштвима.

САВЕТИ које треба да имаш у виду приликом регулисања свог односа са запосленим:

• Провери да ли су испуњени законом прописани услови да би у уговору могла да се пропише обавеза забране конкуренције;

• У уговору о раду прецизно одреди које послове запослени не може вршити самостално или за другог послодавца за време важења забране – то не треба да се односи на сваки могући посао у датој области, већ на оне послове који су блиско повезани са пословима које је запослени обављао и на којима је стекао специфична знања; и додатно

• Одреди територијално важење клаузуле забране конкуренције која одражава стварне потребе твог бизниса место где обављаш своје пословање и где се налазе твоји клијенти;

Ако уговараш забрану конкуренције након завршетка радног односа:

• Пропиши накнаду за запосленог за време трајања забране конкуренције – закон не прописује обавезну или минималну висину ове накнаде (али је стандард у пракси 50% основне зараде запосленог, за сваки месец трајања забране);

• Не заборави да се забрана конкуренције у радно-правном односу може уговорити најдуже у трајању две године.

• Ако си ангажовао неко лице по другом основу и са њим ниси закључио уговор о раду, неће се примењивати наведена правила нити временско ограничење за уговарање забране конкуренције.

Дакле, у другим уговорним односима који не подразумевају радни однос, не примењује се ограничење периода важења забране од две године.

Стога, имаш право да другачије уредиш свој однос са лицем које ангажујеш, те самим тим регулишеш и питање забране конкуренције. Ипак, у том односу треба имати у виду да то лице мора бити самостално у односу на тебе као налогодавца.