Када ће се сматрати да не постоји правни основ за раскид уговора о раду од стране послодавца?

Отказ ће се сматрати незаконитим ако послодавац запосленом откаже уговор о раду због:

• привремене спречености за рад услед болести, несреће на раду или професионалног обољења,
• коришћења породиљског одсуства, одсуства са рада ради неге детета и одсуства са рада ради посебне неге детета,
• одслужења или дослужења војног рока,
• чланства у политичкој организацији или синдикату, или
• пола, језика, националне припадности, социјалног порекла, вероисповести, политичког или другог уверења или неког другог личног својства запосленог.

Заштита права запосленог у случају незаконитог отказа уговора о раду

Запослени има право на покретање судског поступка за заштиту његових права у случају незаконитог отказа подношењем тужбе у року од 60 дана од достављања решења послодавца којим даје отказ запосленом. Ако  суд утврди да није било основа за отказ уговора о раду, може одлучити да:

• запосленог врати на посао и да обавеже послодавца да исплати запосленом накнаду штете и припадајуће доприносе за обавезно социјално осигурање за период у коме запослени није радио,
• накнада штете се одређује као изгубљена зарада запосленог уз порезе и доприносе који се плаћају на тај износ зараде за период у којем запослени није радио. Запосленом се директно исплаћује износ изгубљене зараде (остали износ послодавац плаћа на име пореза и доприноса), или да
• запосленом досуди само право на накнаду штете без враћања на рад ако се у поступку утврди да без обзира на то што није постојао основ за прекид радног односа, уколико интереси и једне и друге стране указује на то да наставак радног односа није могућ.

Ако је послодавац дао отказ запосленом уз постојање законског основа, али није испоштовао услове и процедуру прописану законом, запослени неће имати право на враћање на рад, већ само право на накнаду штете у вредности до шест зарада, при чему је зарада једнака заради запосленог у месецу у коме му је послодавац дао отказ.