Уговор о поверљивости података

Као што је претходно објашњено, ефективна заштита поверљивих података подразумева успостављање система заштите у коме не постоје једностране обавезе запослених, већ дужности свих заинтересованих страна. Самим тим, овај систем мора бити изграђен на основу конкретних потреба твог бизниса које треба да одражавају стварни значај поверљивих информација за твоје пословање. Зато сваки од корака подразумева израду докумената „по мери твог пословања“, а не прилагођавање већ постојећих генеричних уговора. Ипак, темплате-и могу бити полазна основа, с тим што треба да имаш у виду следеће битне чињенице:

• 1. Дефиниши да ли је откривање поверљивих информација једнострано (откриваш ух само ти или само друга уговорна страна) Уколико их открива и друга страна, треба да имаш у виду могућност да и ти имаш обавезу чувања поверљивих информација које ти је саопштила друга страна.
• 2. Узми у обзир да ли си ти прималац или давалац поверљивих информација Уколико си у улози примаоца поверљивих информација, у интересу ће ти бити да се оно што ће се сматрати поверљивим информацијама одреди што је уже могуће, односно да се поверљивим информацијама сматра релативно мали број информација који ту саопшти твој послодавац. Обрнуто важи уколико си давалац поверљивих информација – тада ће ти у интересу бити да под дефиницијом поверљивих информација обухвати што је могуће више података које саопштаваш запосленом. Уколико, с друге стране, и ти саопштаваш неке поверљиве информације, у том случају би поверљивим информацијама требало да се сматрају подједнако оне информације које су као такве дефинисане уговором, како за једну, тако и за другу уговорну страну.
• 3. Узми у обзир да није свака информација о твом пословању поверљиваДа би информација била поверљива (осим успостављања интерног система третмана поверљивих информација као тајних), она треба да испуњава и објективне услове, као што је штетни ефекат на твоје пословање у случају неовлашћеног саопштавања ове информације.Пример: подаци о клијентима за које радиш, подаци о пројекту који развијаш, о твојој финансијског и тржишној стратегији, софтверу који користиш, принципима и начину функционисања софтвера.
• 4. Не заборави да дефинишеш начин на који пословна тајна може бити пренета– писмено, усмено, у електронској форми

• 5. Уговором треба да буде прописано у којим случајевима је дозвољено саопштити пословну тајнуКласичан пример подразумева потребу откривања пословне тајне у случају да је то прописано законом (обично се ради о откривању пословне тајне државним органима). У овом случају, пожељно је прописати обавезу примаоца информације да информације открије само у мери у којој је то неопходно у циљу извршавања налога државног органа и о обавези откривања информације обавести пружаоца информације одмах по добијању налога за откривање поверљиве информације.Такође, ако се пословна тајна саопштава пословном партнеру који ће учествовати на реализацији одређеног пројекта, а који има запослене који ће учествовати у реализацији тог пројекта, прималац поверљивих информација ће имати право да их саопшти својим запосленима. У овом случају, пожељно је прописати уговором да је откривање информација по овом основу дозвољено, у мери у којој је то неопходно за извршавање њихових радних дужности, под условом да пословни партнер предузме мере чувања ових информација као поверљивих и од стране својих запослених, закључењем уговора о поверљивости на основу којих ће запослени имати исте обавезе као и он. У том случају, уколико запослени прекрше обавезу чувања пословне тајне, теби ће одговарати твој партнер на основу вашег уговора, док ће за повреду своје уговорне обавезе запослени пословног партнера одговарати директно њему.САВЕТ: Лица која раде за пословног партнера не морају бити ангажована само на основу закљученог уговора о раду. Стога ова одредба треба да обухвати све модалитете ангажмана трећих лица од стране пословног партнера (уговор о делу, уговор о привременим и повременим пословима и сл.). Ово нарочито када се узме у обзир да многу програмери у Србији имају основане предузетничке радње и да уколико испуњавају тест самосталности не могу да се квалификују као запослени код свог налогодавца/твог пословног партнера.
• 6. Одреди рок чувања пословне тајне у уговору о поверљивостиОд начина регулисања овог питања може зависити и каснија судска заштита, будући да ће суд у сваком конкретном случају ценити да ли је рок обавезе чувања поверљиве информације пропорционалан вредности пословне информације.Дакле, уговором о поверљивости могу се прописати различити рокови чувања пословне тајне, а њихово одређење може се извршити применом следећег принципа – у ком временском периоду би откривање ове информације могло да има штетне ефекте по моје пословање и колико је конкретна информација битна за моје пословање.Рок чувања пословне тајне најбоље је везати за основ по коме је саопштена – пословну сарадњу или тренутак њеног саопштавања.
  Имај у виду да је максималан рок чувања пословне тајне за лица која са тобом имају закључен уговор о раду (било које врсте) 5 година, док у случају да су лица која раде за тебе ангажована изван радног односа можеш одредити и дужи рок, с тим да тај рок треба да буде у вези са трајањем потреба твог пословања да одређени податак остане тајна.

• 7. Пропиши последице за другу уговорну страну у случају неовлашћеног откривања пословне тајнеНа основу Закона о пословној тајни, тужбом можеш тражити следеће:
  • утврђивање постојања повреде пословне тајне
  • престанак вршења радњи повреде пословне тајне, односно забрану коришћења или откривања исте
  • забрану производње, нуђења, стављања у промет или коришћења робе којом је повреда пословне тајне извршена, као и забрану увоза, извоза или складиштења те робе у сврхе производње, нуђења, стављања у промет или коришћења
  • одређивање одређених мера у односу на робу којом је повреда извршена, као што су: повлачење исте са тржишта, модификације те робе на начин што ће се са исте уклонити средства која је чине робом којом је извршена повреда, уништење те робе и др. делимично или потпуно уништење докумената или других материјала који представљају пословну тајну или исту садрже, као и предају тих докумената или других материјала тужиоцу

  Рок за подношење тужбе због повреде пословне тајне износи 5 година од дана када је повреда учињена (објективни рок), односно годину дана од тренутка када је тужилац сазнао за постојање повреде, односно за лице за које сумња да је исту извршило (субјективни рок).Даље, у члану 7, став 4. Закона омогућено је суду да, на захтев лица које је извршило повреду пословне тајне и након што узме у обзир све околности конкретне ситуације, наложи том лицу плаћање новчане накнаде оштећеној страни, уместо мера које су предвиђене тужбеним захтевом и које су наведене раније у тексту. Ипак, да би суд могао да искористи ову законску могућност, неопходно је да буду испуњени следећи услови:

   

  • да лице које је повредило пословну тајну, приликом коришћења или прибављања исте, није знало нити је у датим околностима морало знати да је пословну тајну прибавило од другог лица које је исту користило или открило на незаконит начин
  • ако би се извршавањем мера које се могу захтевати тужбеним захтевом нанела несразмерна штета лицу које је повредило пословну тајну

  Чланом 8. Закона регулисана је накнада штете, па је утврђено да држалац пословне тајне или стицалац лиценце може, по општим правилима о накнади штете и у складу са Законом, захтевати од лица које је знало или је морало знати да својим радњама учествује у незаконитом прибављању, коришћењу или откривању пословне тајне да му надокнади штету коју је претрпеоПриликом одређивања висине накнаде штете, суд ће узети у обзир све околности датог случаја, као и последице на твоје пословање због откривања пословне тајне односно:

  • штету која је стварно наступила, а која може да се односи на трошкове које си имао у вези са отклањањем последица откривања твоје пословне тајне
  • измаклу добит које би твоје пословање остварило на тржишту да твој запослени није открио пословну тајну (а која се може изразити кроз извесност да би твоје пословање остварило додатне приходе од закључења уговора на основу којих ћеш пружати специфичне услуге својим корисницима или пословним партнерима)
  • корист коју је откривањем пословне тајне остварило лице које ју је открило (нпр. запослени може открити твоју пословну тајну свом партнеру на основу чега ће заједно развити сличан пословни пројекат, а може је открити и неком трећем лицу на основу које је остварило неку корист)Такође, треба напоменути да држалац пословне тајне, као и стицалац лиценце имају право на и на накнаду нематеријалне штете коју су претрпели услед незаконитог прибављања, коришћења или откривања пословне тајнеКако би олакшао свој положај у потенцијалном судском спору, пожељно је да уговором о поверљивости пропишеш уговорну казну за неовлашћено откривање пословне тајне, како у спору не би морао да доказујеш да је штета настала, као ни износ настала материјалне (и потенцијално нематеријалне штете. У том случају:1) нећеш бити ограничен да тужбени захтев одредиш у складу са стварно наступелом штетом или изгубљеном добити (уговорна казна може превазилазити износ штете)2) у овом сегменту тужбеног захтева нећеш имати обавезу да доказујеш наступање штете – право на наплату уговорне казне имаш самим наступањем радње друге уговорне стране (откривања пословне тајне) за које је прописана
• 8. Пропиши обавезе друге уговорне стране у случају престанка уговора о поверљивостиУ случају престанка уговора, пожељно је прописати обавезу примаоца информације да врати сва документа која садрже поверљиве информације. С друге стране, како прималац поверљивих информација не би био у неповољнијем положају, уговором о поверљивости се може прописати обавеза даваоца информација да по враћању све документације достави примаоцу информација писано обавештење да су документа враћена, у коме ће се наводити врста информације коју је сазнао за случај судског поступка.