Напредна претрага
13.02.2022.
Да ли ће инспекција увек да покрене поступак када пријавим неправилно пословање конкуренције?
Представке (које се још зову и: пријаве) су иницијативе које заинтересовано лице подноси инспекцији ради покретања поступка инспекцијског надзора по службеној дужности. Инспекција штити јавни интерес и, за разлику од ранијег законодавства, није у обавези да покрене поступак по свакој представци. Инспекција разматра представку и доноси одлуку. Неће покренути поступак ако је посреди злоупотреба права на представку и незнатан ризик. Свакоме је његов проблем највећи, али је то потребно ставити у објективна мерила и утврдити степен ризика и приоритета, па на основу тога однети одлуку о покретању поступка инспекцијског надзора по службеној дужности.
Више о овоме:
Инспекторат за рад (инспекција рада), као орган управе у саставу Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, обавља инспекцијске послове и с њима повезане стручне послове у области инспекцијског надзора над применом закона и других прописа којима се уређују радни односи и безбедност и здравље на раду, а који се односе на: редовни, ванредни и контролни надзор; увиђај смртних, тешких и колективних повреда на раду; утврђивање испуњености прописаних услова у области безбедности и здравља на раду, пре почетка обављања делатности послодавца, фактички рад без пријаве на обавезно социјално осигурање („рад на црно“), као и друге послове одређене законом. Основни закони над чијом применом инспекција рада врши инспекцијски надзор су Закон о раду и Закон о безбедности и здрављу на раду.
Приоритетно деловање Инспектората за рад усмерено је на смањење броја повреда на раду, професионалних обољења и болести у вези са радом, као и на сузбијање рада на „црно”, и то како вршењем инспекцијских надзора по службеној дужности (редовни, контролни, надзори поводом повреда на раду) и по захтевима странака, тако и превентивним деловањем. Инспекторат за рад посебну пажњу посвећује превенцији у области безбедности и здравља на раду и области радних односа, са посебним освртом на високоризичне делатности, као што су грађевинарство, индустрија, пољопривреда, као и на решавање проблематике везане за категорије посебно осетљивих група запослених (труднице и породиље).
Тржишна инспекција, која је у саставу Министрства трговине, туризма и телекомуникација, обавља обавља инспекцијске послове и с њима повезане стручне послове у области инспекцијског надзора над применом закона и других прописа којима се уређују:
- трговина;
- електронска трговина;
- услови за обављање промета робе и вршење услуга;
- усаглашеност и безбедност непрехрамбених производа у производњи и промету;
- спречавање нелојалне конкуренције;
- заштита потрошача;
- оглашавање;
- производња и промет робе којима се повређују права интелектуалне својине, односно производња и промет робе заштићене ауторским или сродним правом;
- спречавање прања новца и финансирање тероризма;
- промет биоцида и промет хемикалија;
- фискалне касе у делу контроле рада овлашћених сервисера, контрола амбалаже и амбалажног отпада;
- спречавање појавних облика сиве економије у трговини, електронској трговини и услугама;
- контрола услова за прометовање, промета и мониторинг деривата нафте и биогорива.
Више о овоме:
Санитарна инспекција, која је у саставу Министарства здравља, обавља инспекцијске и са њима повезане стручне послове у области инспекцијског надзора над применом закона и других прописа којима се уређују:
- санитарни и здравствени надзор у области заштите становништва од заразних болести, безбедности хране, здравствене исправности предмета опште употребе у производњи и промету, јавног снабдевања становништва хигијенски исправном водом за пиће;
- контролу санитарно-хигијенског стања објеката под санитарним надзором и средстава јавног саобраћаја;
- санитарни надзор над лицима која су законом стављена под здравствени надзор, као и надзор над постројењима, уређајима и опремом која се користи ради обављања делатности под санитарним надзором;
- начин организовања и спровођења програма за стицање основних знања о хигијени хране и личној хигијени;
- утврђивање санитарно-хигијенских и здравствених услова објеката под санитарним надзором у поступцима изградње или реконструкције и редовну контролу над тим објектима,
- санитарни надзор на државној граници и у местима царињења.
Основни закони над чијом применом санитарна инспекција врши инспекцијски надзор су Закон о санитарном надзору и Закон о заштити становништва од заразних болести.
Законска обавеза инспектора је да се стара о томе да вршењем својих овлашћења не омета редован процес рада, односно обављања делатности и вршења активности надзираног субјекта. И пореско законодавство прописује да се учесталост и трајање пореске контроле ограничавају на нужну меру.
У питању су правни (законски) стандарди, које се цене с обзиром на околности конкретног случаја.
За штету коју својим незаконитим или неправилним радом органи државне управе проузрокују физичким и правним лицима одговара Република Србија. Аутономна покрајина и јединица локалне самоуправе (град и општина) сами одговарају за штету коју својим незаконитим или неправилним радом проузрокују физичким и правним лицима у вршењу поверених послова државне управе и вршењу послова из изворне надлежности. Органи државне управе, аутономне покрајине и јединице локалне самоуправе поступају преко овлашћених службених лица, а инспекције, које су у њиховом саставу, преко инспектора, који су овлашћена службена лица са посебним овлашћењима, обавезама и одговорностима. Дакле, за штету коју републички, односно покрајински или градски/општински инспектор на раду или у вези с радом проузрокује трећем лицу незаконитим или неправилним радом одговара Република Србија, односно аутономна покрајина или град/општина.
Услов за накнаду штете је, према томе, да је до ње дошло услед незаконитог или неправилног рада инспектора, преко кога инспекција, односно надлежни орган поступа, што значи да је штета резултат поступања инспектора које је противно закону или правилима струке, добре управе и савесног поступања, а не ако је једноставно настала у склопу вршења овлашћења и дужности инспектора у складу са законом и правилима струке. Ако је услед вршења овлашћења и дужности службеног лица у складу са законом и професионалним правилима дошло до настанка штете, лице које је претрпело птету нема право да потражује њену накнаду. Сам поступак инспекцијског надзора који се води по службеној дужности, а у коме се проверава примена закона, ради заштите јавног интереса, је иначе, по својој природи, поступак који није у интересу странке (надзираног субјекта), а странка је дужна да трпи његово вођење, у границама постављеним законом.
Привредни субјекат који је претрпео штету (оштећеник) има право да накнаду штете захтева и непосредно од инспектора, али под условом да је он ту штету проузроковао намерно.
Привредни субјекат који сматра да се инспектор није старао о томе да вршењем својих овлашћења не омета редован процес рада, односно обављања делатности и вршења активности надзираног субјекта, да је прекорачио нужну, односно потребну меру учесталости и трајања контроле, да је у обављању својих послова неоправдано причинио штету субјекту, овлашћен је да против тог инспектора поднесе притужбу на рад, како је то ближе објашњено у одговору на питање број 16.
С друге стране, надзирани субјекат је дужан да инспектору, који му предочи службену легитимацију, омогући несметан инспекцијски надзор, што подразумева нарочито да: стави на располагање одговарајући радни простор за теренски надзор; обезбеди увид у пословне књиге, опште и појединачне акте, евиденције, извештаје, уговоре, приватне исправе и другу документацију надзираног субјекта од значаја за инспекцијски надзор, а у облику у којем их поседује и чува; омогући приступ локацији, земљишту, објектима, пословном и другом нестамбеном простору, постројењима, уређајима, опреми, прибору, возилима и другим наменским превозним средствима, другим средствима рада, производима, предметима који се стављају у промет, роби у промету и другим предметима којима обавља делатност или врши активност, као и другим предметима од значаја за инспекцијски надзор; благовремено пружи потпуне и тачне податке који су му доступни, а ако нешто од тога не може – да разлоге за то писано образложи инспектору.
Инспектори и надзирани субјекти у току инспекцијског надзора имају међусобна права и обавезе, где најчешће обавеза једне стране подразумева право или овлашћење друге стране. У сваком случају, обе стране у инспекцијском надзору морају поштовати и уважавати сваког учесника, што је нужан предуслов сарадње и остваривања сврхе инспекцијског надзора.
Више о овоме:
Када је уредно обавештен о предстојећем инспекцијском надзору, надзирани субјекат дужан је да буде присутан на месту вршења надзора, осим ако постоје нарочито оправдане околности које га у томе спречавају, о чему је дужан да благовремено на подесан начин обавести инспекцију. Ако не буде присутан, а не постоје наведене нарочито оправдане околности, тада инспектор врши надзор у присуству другог лица које се тамо затекне. У пореској контроли, порески обвезник је дужан да учествује у утврђивању чињеничног стања и даје обавештења и изјаве на захтев пореског инспектора, а слична обавеза присутна је и у другим областима инспекцијског надзора.
Надзирани субјекат може да тражи одлагање надзора. Ово право је у неким законима изричито прописано, али налазимо да произлази из природе ствари, односно природе поступка инспекцијског надзора у свим инспекцијским областима, а посебно када се ради о инспекцијском надзору о ком надзирани субјекат није претходно био обавештен. Инспектор може, али није дужан да усвоји овакав захтев. У доношењу одлуке по овом захтеву инспектор ће узети у обзир све конкретне околности, попут: сложености предмета надзора, правних питања у његовом склопу, оцене да ли је овакав захтев постављен из оправданих разлога или је срачунат на одуговлачење поступка и др. Илустративан пример је могућност одлагања почетка спровођења пореске контроле ако порески обвезник поднесе усмени приговор одмах по пријему налога, односно позива за пореску контролу. У приговору је дужан да наведе разлоге за одлагање контроле, с тим што је дужан да у року од 24 часа од пријема налога, односно позива за пореску контролу, достави приговор у писменом облику Пореској управи. Ако порески инспектор оцени да је усмени приговор изјављен да би се ометала пореска контрола, отпочеће поступак контроле и навести у записнику разлоге на основу којих је донео такву одлуку.
Привредни субјекат обавезан је да омогући инспектору да несметано врши надзор. Сматрамо да је препоручљиво, пошто инспектор нема законску обавезу да одложи надзор, односно застане са поступком, ако инпектор одбије овај захтев и настави с предузимањем радњи у поступку, да надзирани субјекат не инсистира на овом захтеву, будући да се такво понашање може протумачити и као одбијање учешћа странке у поступку, а што у поступку може бити на њену штету, или и као онемогућавање вршења надзора, односно контроле, што није дозвољено и прописано је као прекршај, односно као кривично дело.
Инспектор би о захтеву за одлагање надзора донео закључак, против којег није дозвољена жалба, нити се може покренути управни спор, а може се побијати жалбом, односно тужбом против решења о главној ствари, ако буде донето.
Више о овоме:
Тада привредник може ставити примедбе на записник. Надзирани субјект има право да у писаном облику стави примедбе на записник о инспекцијском надзору, одмах или у року од пет радних дана од његовог пријема.
Инспектор оцењује примедбе, а после тога може да изврши допунски инспекцијски надзор, да би утврдио чињенице на које се примедбе односе. Ако су у примедбама на записник изнете нове чињенице и нови докази, због којих треба изменити чињенично стање које је утврђено у записнику или друкчије правне и друге оцене, инспектор о томе саставља допуну записника, на коју се не може ставити примедба, како се не би стварале претпоставке да неки поступци инспекцијског надзора, такорећи, теку унедоглед. Ако, пак, у примедбама на записник нису изнете нове чињенице и нови докази, те инспектор нађе да не треба ништа мењати, он сачињава обавештење. По примедбама на записник, инспектор може да измени изречену меру или да одустане од ње. Тиме постоји правна заштита странке приликом изрицања мере на записник изражена кроз ово управно средство – примедбе на записник.
Више о овоме:
Против решења инспектора може се изјавити жалба у року од 15 дана од дана доставе писаног решења, односно у року који је прописан посебним законом и наведен у решењу у делу – упутство о правном средству.
Жалбом решење може да се побија из чињеничних, процесних и материјално-правних (суштинских) разлога, тј. зато што жалилац сматра да инспектор није водио поступак по законским правилима, да нису добро изведени докази, нису правилно, тачно и потпуно утврђене чињенице, да је донета неправилна одлука, да је изведен погрешан закључак, да није добро примењено право и др. Довољно је да жалилац у жалби изложи у ком је погледу незадовољан решењем, али жалбу не мора посебно образложити.
Жалба одлаже извршење решења. Међутим, код хитних мера то није случај, а исто тако многи посебни закони (који имају предност у примени) прописује да жалба не одлаже решење инспектора, тако да у пракси жалбе не одлажу извршење великог (можемо рећи и – већинског) броја инспекцијских решења.
Више о овоме:
Тада привредник може да поднесе притужбу на рад инспектора. Притужбом на рад се не штите права која су већ заштићена у поступку инспекцијског надзора путем жалбе (нпр. повреда правила поступка, непотпуно и погрешно утврђене чињенице, погрешна примена материјалног права и др. – видети: одговор на претходно питање) него право надзираног субјекта да инспектор према њему поступа професионално и етички исправно. Тако, надзирани субјекат може да се притужује на некоректан однос, повреду етичких правила, правила понашања доброг службеника, принципа добре управе и др.
На притужбу против инспектора дужан је да одговори његов непосредни руководилац, а и против тог одговора може се поднети притужба руководиоцу, односно органу надлежном за вршење надзора над радом инспекције.
Више о овоме:
Основни закон којим је уређена област рада је Закон о раду.
Ову област уређују и већи број других закона. Поред Закона о раду, у 2018. години донет је Закон о поједностављеном радном ангажовању на сезонским пословима у одређеним делатностима, а 2019. Закон о агенцијском запошљавању, а област рада уређена је и Законом о безбедности и здрављу на раду, Законом о мирном решавању радних спорова, Законом о волонтирању, Законом о спречавању злостављања на раду, Законом о штрајку, Законом о условима за упућивање запослених на привремени рад у иностранство и њиховој заштити, Законом о Социјално-економском савету, Законом о заштити од пожара, као и Законом о заштити становништва од изложености дуванском диму.
За област рада су од нарочитог значаја порески закони, и то пре свега Закон о порезу на доходак грађана и Закон о доприносима за обавезно социјално осигурање. Такође, поступци пријаве, одјаве и промене основа осигурања за раднике уређени се Законом о Централном регистру обавезног социјалног осигурања и Законом о пензијском и инвалидском осигурању.
Поред закона, област рада уређује се и колективним уговорима, које закључују представници послодаваца и синдиката. Постоје три врсте колективних уговора: општи, посебни („секторски“/„грански“) и колективни уговор код послодавца („појединачни“ колективни уговор).
Такође, питања поводом рада уређују се, односно могу да се уреде и низом општих аката послодавца: правилником о раду, правилником о организацији и систематизацији послова, актом о процени ризика и правилником о безбедности и здрављу на раду, као и правилником о поступку унутрашњег узбуњивања и правилником из области заштите података о личности , те другим општим актима којима се уређују поједина питања која се односе на област рада.
Више о овоме:
- Закон о раду
- Закон о поједностављеном радном ангажовању на сезонским пословима у одређеним делатностима
- Закон о агенцијском запошљавању.
- Закон о безбедности и здрављу на раду
- Закон о мирном решавању радних спорова
- Закон о волонтирању
- Закон о спречавању злостављања на раду
- Законом о штрајку
- Законо о условима за упућивање запослених на привремени рад у иностранство и њиховој заштити
- Закон о Социјално-економском савету
- Закон о заштити од пожара
- Закон о заштити становништва од изложености дуванском диму
- Закон о запошљавању и осигурању за случај незапослености
- Закон о порезу на доходак грађана
- Закон о доприносима за обавезно социјално осигурање
- Закон о Централном регистру обавезног социјалног осигурања
- Закон о пензијском и инвалидском осигурању
Регистрација
Регистрацијом резервишите свој ницкнаме за коментарисање и добијајте најновије информације из света предузетништва.
Уз подршку Британске амбасаде и у партнерству са Кабинетом председнице Владе Србије, Министарством привреде и Министарством финансија
