Калкулатор паушалног пореза

Напредна претрага


Као обвезник ПДВ-а дужни сте да обрачунавате и плаћате ПДВ за одговарајући порески период на основу промета добара и услуга које извршите у том периоду, према одредбама Закона о порезу на додату вредност. Пријава се подноси електронски на порталу еПорези.

Пријаву подносите у року од 15 дана по истеку пореског периода, без обзира да ли у датом пореском периоду имате обавезу плаћања ПДВ. Порески период за који се обрачунава ПДВ, предаје пореска пријава и плаћа ПДВ је календарски месец односно календарско тромесечје, а пријава се подноси на Обрасцу ПП ПДВ - Пореска пријава пореза на додату вредност.

Уз пореску пријаву дужни сте да поднесете и преглед обрачуна ПДВ, односно ПО ПДВ. Такође, поред ПП ПДВ и прегледа обрачуна, подзаконским актима је предвиђено да се уз њих достављају и одређени додатни обрасци за специфичне промете (нпр. образац СН ПДВ - Службени налог за набавку добара и услуга и увоз добара, без ПДВ, образац  ЛН ПДВ - Налог за набавку добара и услуга и увоз добара, без ПДВ, за личне потребе носиоца права, образац ПИД ПДВ - Претежан извоз добара у иностранство, образац ПИД ПДВ 1- Претежан извоз добара у иностранство и Образац КМ ПДВ - Подаци о испорукама и допремању добара обвезника ПДВ) што се мора ценити од случаја до случаја.

Више о овоме:


Уколико у претходних 12 месеци нисте остварили укупан промет већи од 8.000.000 динара, можете поднети захтев за престанак обавезе плаћања ПДВ. Захтев можете поднети и уколико сте се добровољно определили за ПДВ регистрацију по истеку две године од подношења евиденционе пријаве (видети питање: Шта је порез на додату вредност (ПДВ) и да ли треба да се региструјем за ПДВ сврхе?).

Захтев за брисање се подноси у електронском облику на порталу еПорези на обрасцу ЗБПДВ, заједно са пописном листом залиха и пореском пријавом за ПДВ од дана почетка пореског периода у којем је поднет овај захтев, до дана престанка обављања ПДВ активности, најкасније до истека последњег дана календарског месеца у којем је обвезник престао да обавља ПДВ активност.

Више о овоме:


Постоје две врсте финансијских, односно фискалних обавеза, које сваки предузетник и свако микро друштво има према локалној самоуправи: пријава и плаћање накнаде за заштиту и унапређивање животне средине и локалне комуналне таксе за истицање фирме на пословном простору (фирмарина).

Јединица локалне самоуправе може утврдити локалне комуналне таксе у различитој висини зависно од врсте делатности, површине и техничко-употребних карактеристика објеката, величине правног лица у смислу закона којим се уређује рачуноводство и по деловима територије, односно у зонама у којима се налазе објекти, предмети или врше услуге за које се плаћају таксе.

Више о овоме:


Висина накнаде је законски регулисана у зависности од активности којом се бавите и њеног утицаја на животну средину. Висина зависи од тога да ли делатност предузетника/микро друштва има велики, средњи или мали утицај на животну средину, као и од разврставања привредног субјекта (велико, средње, мало, микро правно лице и предузетници). У сваком случају, износ не може бити виши од 0,4% годишњег прихода обвезника у претходној години, а ако друштво или предузетник делатност обавља на територији више локалних самоуправа  накнада ће бити подељена бројем општина тако да се део накнаде плаћа у свакој општини.

У 2024. години микро правна лица и предузетници плаћају следеће износе годишње накнаде:

  • 20.000 РСД у случају обављања делатности која има велики негативан утицај на животну средину (нпр. рударство)
  • 10.000 РСД у случају обављања делатности која има средњи негативан утицај на животну средину (нпр. грађевинарство)
  • 5.000 РСД у случају обављања делатности која има мали негативан утицај на животну средину (нпр. књиговодствене услуге).

С обзиром да може доћи до промене висине износа као и критеријума на основу којих се утврђује утицај на животну средину, потребно је да проверите да ли је измењен подзаконски акт, односно уредба која детаљније уређује ову врсту накнаде. Пријава се подноси искључиво електронски, путем портала lpa.gov.rs. Пријава се подноси једном годишње, са подацима од значаја за утврђивање накнаде који се налазе у самом обрасцу, најкасније до 30. априла сваке године за коју се утврђује накнада.

Након подношења пријаве на прописаном обрасцу надлежна јединица локалне самоуправе доноси  решење по којем се плаћа накнада. Накнада се плаћа квартално, у року од 15 дана од истека тромесечја на прописани уплатни рачун. 

Накнада за заштиту и унапређивање животне средине се не плаћа у првој години пословања (тј. години оснивања).


Предузетници и мала правна лица која имају годишњи приход до 50.000.000 динара, не плаћају локалну комуналну таксу за истицање фирме на пословном простору, односно фирмарину.

Фирмарину плаћају предузетници и мала правна лица, која имају годишњи приход преко 50.000.000 РСД, као и друштва и предузетници који обављају посебно одређене делатности без обзира на остварени приход (нпр. делатности банкарства, осигурања, коцкарнице, ноћни барови, производња дувана, ПТТ услуге и друге). Фирмарина се плаћа на годишњем нивоу, највише до две просечне зараде по запосленом, која је остварена на територији јединице локалне самоуправе, у периоду јануар - август године која претходи години за коју се утврђује фирмарина. Из тог разлога, износ локалне комуналне таксе за истицање фирме на пословном простору тј. фирмарине базира се на одлуци конкретне јединице локалне самоуправе. Друштва и предузетници која обављају посебно наведене делатности плаћају фирмарину у износу до 10 просечних зарада.

Ако се на једном пословном објекту налази више истакнутих фирми истог обвезника, такса се плаћа само за једну фирму. За сваку фирму истакнуту ван пословног објекта плаћа се такса за сваку истакнуту фирму, док се за истакнут назив пословног имена унутар пословног простора не плаћа фирмарина. Ако исто привредно друштво односно предузетник послује на више локација, фирмарину плаћа (у различитим годишњим износима) на свим територијама, односно свим јединицама локалне самоуправе. Пријава за утврђивање локалне комуналне таксе за истицање фирме на пословном простору се може поднети путем електронске пријаве, а омогућено је и електронско плаћање фирмарине путем портала локалне пореске администрације lpa.gov.rs.


Привредни субјекат инспектору доставља на увид документе и податке у облику у којем их поседује и чува. То значи да је дозвољено да их достави и у електронском облику, а не нужно у папирном облику. Електронском документу не може се оспорити пуноважност, доказна снага, као ни писана форма само зато што је у електронском облику.

Привредни субјекат није дужан да употребљава печат у документима и не може му се увести обавеза употребе печата. Законом је прописано да приликом закључивања правних послова, односно предузимања правних радњи од стране привредног друштва, судови, државни органи, организације и лица која врше јавна овлашћења, као и друга правна лица, не могу истицати примедбе у погледу некоришћења печата, нити их могу истицати као разлог за поништај, раскид, односно непуноважност закљученог правног посла, односно предузете правне радње, чак и у случају када је интерним актима друштва прописано да друштво има и користи печат у пословању. Следствено, инспектор не може условљавати пуноважност документа који припада привредном субјекту стављеним отиском печата на тај документ. а истоветност копија и оригинала документације надзирани субјекат потврђује својим потписом, тј. потписом законског заступника или другог овлашћеног лица, а не и печатом и инспектор му то не може захтевати.

Инспектор је дужан да чува пословну тајну привредног субјекта коју би сазнао у току инспекцијског надзора, а надзирани субјекат има право да упозори инспектора на тајност информација које му чини доступним.

Приликом инспекцијског надзора долази и до обраде података о личности и инспектор има обавезу да поступа у складу са правилима обраде података о личности.

Кад је реч о јавним исправама, за њих важи законска претпоставка тачности, осим у оспореном делу (нпр. оспорена је истинитост чињеница, исправност састављљања, стављене су примедбе на записник).

Aко више инспекција врши заједнички надзор, надзирани субјекат има право да инспектору ускрати давање података и изјава које је дао једном од инспектора у том надзору. Тиме се постиже административно растерећење привреде и подстиче координација и сарадња међу инспекцијама, дељење информација, ефикасност и економичност поступања. Исто тако, привредни субјекат има право и да инспектору ускрати давање података и изјава о предмету раније извршеног надзора, осим ако су се ти подаци у међувремену променили, као и када је давање података неопходно ради предузимања хитних мера ради спречавања или отклањања опасности по живот или здравље људи, животну средину или биљни или животињски свет.

Више о овоме:


Законом је предвиђена обавеза издавања налога за инспекцијски надзор. Налог је акт о покретању поступка. Руководилац инспекције или лице које он овласти издаје писани налог за инспекцијски надзор, а инспекцијски надзор почиње кад инспектор достави, односно уручи или предочи надзираном субјекту овај налог. Налог за инспекцијски надзор садржи предмет и планирано трајање надзора.

Редован надзор се увек спроводи уз писани налог, јер је реч о планираним, уобичајеним надзорима.

Ванредан надзор је могућ и без налога за надзор, када то захтевају разлози хитности — спречавања или отклањања непосредне опасности по живот или здравље људи, животну средину или биљни или животињски свет.

За контролни инспекцијски надзор, у коме инспектор проверава извршење мера које је изрекао, не издаје се налог (независно од тога да ли је у питању редовни или ванредни надзор).

Налог није потребан за вршење инспекцијског надзора над нерегистрованим субјектом, те када инспекција проверава да ли постоји „рад на црно“ (непријављени радници).

Више о овоме:

 


У поступку инспекцијског надзора инспектор сачињава записник о инспекцијском надзору, у коме описује изведене доказе и утврђене чињенице, а записнички може и да налаже мере. Привредни субјекат има право да буде упознат са садржином записника и да му се записник достави. Контролна листа која је коришћена у поступку чини саставни део (прилог) записника.

Додатни прилози записнику могу бити анализе узорака, изјаве, фотографије или снимци простора у коме се врши инспекцијски надзор и друге ствари које су предмет надзора, али најчешће се ови подаци и документа уносе директно у записник.

Више о овоме:


Инспектор може надзираном субјекту изрећи управну меру, и то превентивну меру, меру за отклањање незаконитости (корективну меру), меру наредбе, забране или заплене или меру за заштиту права трећих лица. Оне су ближе одређене посебним законима. Инспектор изриче ону меру којом се спречава или отклања незаконитост.

Неопходно је да она буде сразмерне процењеном ризику и повреди прописа, тако да се последице мере које су неповољне по привредника сведу на најмању меру и да му се омогући да настави да послује одрживо и у складу са законом.

Више о овоме:


Инспектор је дужан да уважи то мишљење ако је привредни субјекат поступио по њему и не може тада да изрекне инспекцијску меру.

Истина је да је Законом о државној управи прописано да мишљења министарстава нису обавезујућа, али Законом о инспекцијском надзору је постављено правило да инспекторе мишљења обавезују у том смислу што инспектор надзираном субјекту који је поступио према мишљењу министарства (или објашњењу, појашњењу, смерницама, водичу, стручном упутству и др. – заједнички назив за ове акте је: акт о примени прописа) не може, у погледу предмета акта о примени прописа, изрећи меру (наредбу, забрану, ограничење итд). У питању је примена начела предвидивости.

Ако инспектори поступају неуједначено, тј. за исту ствар један инспектор захтева од субјекта да поступи на један начин, а други инспектор тражи да поступи на други начин, субјекат тада може да затражи од надлежног органа (министарства) мишљење, односно акт о примени прописа, како би знао које поступање је исправно и био правно заштићен. Ако се ради о инспекторима различитих инспекција, односно органа, који надзиру примену различитих прописа, субјекат може да тражи да ти органи издају заједничко мишљење, односно заједнички акт о примени прописа или да један орган изда мишљење, односно акт о примени прописа уз претходно прибављено мишљење, односно уз сагласност другог органа.

Такво мишљење, које има дејство акта о примени прописа, донели су заједнички министар финансија и министар трговине, телекомуникација и туризма, поводом разјашњења на који начин се издају и књиже фактуре у пословним књигама правних лица и предузетника:

Више о овоме:

 Закон о инспекцијском надзору

Регистрација

Регистрацијом резервишите свој ницкнаме за коментарисање и добијајте најновије информације из света предузетништва.

Уз подршку Британске амбасаде и у партнерству са Кабинетом председнице Владе Србије, Министарством привреде и Министарством финансија