Калкулатор паушалног пореза
Водичи за пословање

Поступак инспекцијског надзора

На овој страници можете се детаљније упознати са поступком надзора - обавезама које инспектор мора испунити, али и обавезама које Ви, као привредник, морате испунити у вези са инспекцијским надзором.


Законом је предвиђена обавеза издавања налога за инспекцијски надзор. Налог је акт о покретању поступка. Руководилац инспекције или лице које он овласти издаје писани налог за инспекцијски надзор, а инспекцијски надзор почиње кад инспектор достави, односно уручи или предочи надзираном субјекту овај налог. Налог за инспекцијски надзор садржи предмет и планирано трајање надзора.

Редован надзор се увек спроводи уз писани налог, јер је реч о планираним, уобичајеним надзорима.

Ванредан надзор је могућ и без налога за надзор, када то захтевају разлози хитности — спречавања или отклањања непосредне опасности по живот или здравље људи, животну средину или биљни или животињски свет.

За контролни инспекцијски надзор, у коме инспектор проверава извршење мера које је изрекао, не издаје се налог (независно од тога да ли је у питању редовни или ванредни надзор).

Налог није потребан за вршење инспекцијског надзора над нерегистрованим субјектом, те када инспекција проверава да ли постоји „рад на црно“ (непријављени радници).

Више о овоме:

 


Обавештење о предстојећем инспекцијском надзору (тзв. најава надзора) је Законом о инспекцијском надзору постављено као правило, према коме инспектор у писаном облику обавештава надзираног субјекта о предстојећем инспекцијском надзору, најкасније три дана пре почетка надзора.

Али, Законом о инспекцијском надзору су утврђени и различити разлози када се поступак покреће без обавештења, тј, ненајављено, и то разлози за неодложно поступање, бојазан да би обавештење умањило остварење циља инспекцијског надзора, када то налаже заштита јавног интереса, отклањање непосредне опасности, затим опасност да ће надзирани субјекат или треће лице сакрити доказе, сумња на нерегистрованог сувјекта и непријављене раднике. Изостављање обавештења о надзору се често среће у инспекцијској пракси. Разлози за изостављање обавештења наводе се у налогу за инспекцијски надзор, кога издаје руководилац инспекције или лице које он овласти. Када налог за инспекцијски надзор није издат, у складу са законом, разлоге за изостављање обавештења инспектор уноси у записник. Субјекат има право да зна и у писаном облику добије разлоге због којих је надзор спроведен без претходног обавештења.

Више о овоме:


Инспекција је у обавези да, за потребе спровођења инспекцијског надзора, сама, по службеној дужности прибави јавне исправе и податке из регистара и других службених евиденција евиденција, које воде надлежни органи, а ови органи су дужни да их инспекцији благовремено доставе. Привредни субјекат има право да ускрати давање ових података које је инспекција дужна да прибави по службеној дужности, али такође и може да их самостално прибави и достави инспекцији.

Терет прикупљања података о којима се води службена евиденција и јавних исправа је првенствено на инспектору, као овлашћеном службеном лицу које води поступак и решава у управној ствари, који треба да се унапред добро припреми за вршење инспекцијског надзора, како би се смањило његово трајање и како би знао шта тачно тражи и надзире, па тек ако инспектор не може да прибави релевантне податке и исправе по службеној дужности, онда треба да их тражи од надзираног субјекта, а не обрнуто, као што се дешавало у пракси.

За разлику од података из службених евиденција, односно јавних исправа, за податке и документе привредног субјекта које инспектор није могао да прибави по службеној дужности (пословне исправе и подаци који нису јавно доступни) постоји обавеза привредног субјекта да их учини доступним инспектору. У односу на њих би се могле јавити штетне последице по привредног субјекта, ако их не би учинио доступним инспектору.

Више о овоме:


Основно начело управног поступка је да се странци мора да пружи прилика да се изјасни о чињеницама које су од значаја за одлучивање у управној ствари, а да се без претходног изјашњавања странке може одлучити само када је то законом дозвољено

Привредни субјекат у поступку инспекцијског надзора има право да предлаже доказе - дакле, и оне које инспектор не захтева, а надзирани субјекат налази да их треба извести ради правилног и потпуног утврђивања чињеничног стања, и износи правне тврдње, односно има право да учествује у испитном поступку и, ради остварења циља поступка, даје потребне податке и брани своја права и законом заштићене интересе, да износи чињенице које могу бити од утицаја за решење управне ствари, да предлаже доказе ради утврђивања тих чињеница и да побија тачност навода који се не слажу с њеним наводима. Ускраћивање ових права надзираном субјекту у поступку чини разлог за поништај решења.

Понављамо, за оне податке и документе за које стоји дужност инспектора да их прибави по службеној дужности - не постоји таква обавеза на страни надзираног субјекта.

Али, сумња и непотпуност, односно недореченост која проистекне због ускраћивања информација, односно недостављања доказа од стране надзираног субјекта, које је, у складу са овим законом, био дужан да достави, односно предочи инспектору, може - у оквиру доказивања и утврђивања чињеница на основу којих се доноси одлука у поступку инспекцијског надзора - бити на његову штету.

Више о овоме:

Закон о инспекцијском надзору

Закон о општем управном поступку


Привредни субјекат инспектору доставља на увид документе и податке у облику у којем их поседује и чува. То значи да је дозвољено да их достави и у електронском облику, а не нужно у папирном облику. Електронском документу не може се оспорити пуноважност, доказна снага, као ни писана форма само зато што је у електронском облику.

Привредни субјекат није дужан да употребљава печат у документима и не може му се увести обавеза употребе печата. Законом је прописано да приликом закључивања правних послова, односно предузимања правних радњи од стране привредног друштва, судови, државни органи, организације и лица која врше јавна овлашћења, као и друга правна лица, не могу истицати примедбе у погледу некоришћења печата, нити их могу истицати као разлог за поништај, раскид, односно непуноважност закљученог правног посла, односно предузете правне радње, чак и у случају када је интерним актима друштва прописано да друштво има и користи печат у пословању. Следствено, инспектор не може условљавати пуноважност документа који припада привредном субјекту стављеним отиском печата на тај документ. а истоветност копија и оригинала документације надзирани субјекат потврђује својим потписом, тј. потписом законског заступника или другог овлашћеног лица, а не и печатом и инспектор му то не може захтевати.

Инспектор је дужан да чува пословну тајну привредног субјекта коју би сазнао у току инспекцијског надзора, а надзирани субјекат има право да упозори инспектора на тајност информација које му чини доступним.

Приликом инспекцијског надзора долази и до обраде података о личности и инспектор има обавезу да поступа у складу са правилима обраде података о личности.

Кад је реч о јавним исправама, за њих важи законска претпоставка тачности, осим у оспореном делу (нпр. оспорена је истинитост чињеница, исправност састављљања, стављене су примедбе на записник).

Aко више инспекција врши заједнички надзор, надзирани субјекат има право да инспектору ускрати давање података и изјава које је дао једном од инспектора у том надзору. Тиме се постиже административно растерећење привреде и подстиче координација и сарадња међу инспекцијама, дељење информација, ефикасност и економичност поступања. Исто тако, привредни субјекат има право и да инспектору ускрати давање података и изјава о предмету раније извршеног надзора, осим ако су се ти подаци у међувремену променили, као и када је давање података неопходно ради предузимања хитних мера ради спречавања или отклањања опасности по живот или здравље људи, животну средину или биљни или животињски свет.

Више о овоме:


У поступку инспекцијског надзора инспектор сачињава записник о инспекцијском надзору, у коме описује изведене доказе и утврђене чињенице, а записнички може и да налаже мере. Привредни субјекат има право да буде упознат са садржином записника и да му се записник достави. Контролна листа која је коришћена у поступку чини саставни део (прилог) записника.

Додатни прилози записнику могу бити анализе узорака, изјаве, фотографије или снимци простора у коме се врши инспекцијски надзор и друге ствари које су предмет надзора, али најчешће се ови подаци и документа уносе директно у записник.

Више о овоме:


Инспектор може надзираном субјекту изрећи управну меру, и то превентивну меру, меру за отклањање незаконитости (корективну меру), меру наредбе, забране или заплене или меру за заштиту права трећих лица. Оне су ближе одређене посебним законима. Инспектор изриче ону меру којом се спречава или отклања незаконитост.

Неопходно је да она буде сразмерне процењеном ризику и повреди прописа, тако да се последице мере које су неповољне по привредника сведу на најмању меру и да му се омогући да настави да послује одрживо и у складу са законом.

Више о овоме:


Инспектор је дужан да уважи то мишљење ако је привредни субјекат поступио по њему и не може тада да изрекне инспекцијску меру.

Истина је да је Законом о државној управи прописано да мишљења министарстава нису обавезујућа, али Законом о инспекцијском надзору је постављено правило да инспекторе мишљења обавезују у том смислу што инспектор надзираном субјекту који је поступио према мишљењу министарства (или објашњењу, појашњењу, смерницама, водичу, стручном упутству и др. – заједнички назив за ове акте је: акт о примени прописа) не може, у погледу предмета акта о примени прописа, изрећи меру (наредбу, забрану, ограничење итд). У питању је примена начела предвидивости.

Ако инспектори поступају неуједначено, тј. за исту ствар један инспектор захтева од субјекта да поступи на један начин, а други инспектор тражи да поступи на други начин, субјекат тада може да затражи од надлежног органа (министарства) мишљење, односно акт о примени прописа, како би знао које поступање је исправно и био правно заштићен. Ако се ради о инспекторима различитих инспекција, односно органа, који надзиру примену различитих прописа, субјекат може да тражи да ти органи издају заједничко мишљење, односно заједнички акт о примени прописа или да један орган изда мишљење, односно акт о примени прописа уз претходно прибављено мишљење, односно уз сагласност другог органа.

Такво мишљење, које има дејство акта о примени прописа, донели су заједнички министар финансија и министар трговине, телекомуникација и туризма, поводом разјашњења на који начин се издају и књиже фактуре у пословним књигама правних лица и предузетника:

Више о овоме:

 Закон о инспекцијском надзору


Представке (које се још зову и: пријаве) су иницијативе које заинтересовано лице подноси инспекцији ради покретања поступка инспекцијског надзора по службеној дужности. Инспекција штити јавни интерес и, за разлику од ранијег законодавства, није у обавези да покрене поступак по свакој представци. Инспекција разматра представку и доноси одлуку. Неће покренути поступак ако је посреди злоупотреба права на представку и незнатан ризик. Свакоме је његов проблем највећи, али је то потребно ставити у објективна мерила и утврдити степен ризика и приоритета, па на основу тога однети одлуку о покретању поступка инспекцијског надзора по службеној дужности.

Више о овоме:


Инфо пулт

Будите проактивни!

Поставите питање или покрените иницијативу!

Регистрација

Регистрацијом резервишите свој ницкнаме за коментарисање и добијајте најновије информације из света предузетништва.

Уз подршку Британске амбасаде и у партнерству са Кабинетом председнице Владе Србије, Министарством привреде и Министарством финансија