Права привредника у надзору

На овој страници можете видети начин како можете поступити уколико се не слажете са закључком инспектора или сматрате да се инспектор према вама опходио непрофесионално и неетички.


Законска обавеза инспектора је да се стара о томе да вршењем својих овлашћења не омета редован процес рада, односно обављања делатности и вршења активности надзираног субјекта. И пореско законодавство прописује да се учесталост и трајање пореске контроле ограничавају на нужну меру.

У питању су правни (законски) стандарди, које се цене с обзиром на околности конкретног случаја.

За штету коју својим незаконитим или неправилним радом органи државне управе проузрокују физичким и правним лицима одговара Република Србија. Аутономна покрајина и јединица локалне самоуправе (град и општина) сами одговарају за штету коју својим незаконитим или неправилним радом проузрокују физичким и правним лицима у вршењу поверених послова државне управе и вршењу послова из изворне надлежности. Органи државне управе, аутономне покрајине и јединице локалне самоуправе поступају преко овлашћених службених лица, а инспекције, које су у њиховом саставу, преко инспектора, који су овлашћена службена лица са посебним овлашћењима, обавезама и одговорностима. Дакле, за штету коју републички, односно покрајински или градски/општински инспектор на раду или у вези с радом проузрокује трећем лицу незаконитим или неправилним радом одговара Република Србија, односно аутономна покрајина или град/општина.

Услов за накнаду штете је, према томе, да је до ње дошло услед незаконитог или неправилног рада инспектора, преко кога инспекција, односно надлежни орган поступа, што значи да је штета резултат поступања инспектора које је противно закону или правилима струке, добре управе и савесног поступања, а не ако је једноставно настала у склопу вршења овлашћења и дужности инспектора у складу са законом и правилима струке. Ако је услед вршења овлашћења и дужности службеног лица у складу са законом и професионалним правилима дошло до настанка штете, лице које је претрпело птету нема право да потражује њену накнаду. Сам поступак инспекцијског надзора који се води по службеној дужности, а у коме се проверава примена закона, ради заштите јавног интереса, је иначе, по својој природи, поступак који није у интересу странке (надзираног субјекта), а странка је дужна да трпи његово вођење, у границама постављеним законом.

Привредни субјекат који је претрпео штету (оштећеник) има право да накнаду штете захтева и непосредно од инспектора, али под условом да је он ту штету проузроковао намерно.

Привредни субјекат који сматра да се инспектор није старао о томе да вршењем својих овлашћења не омета редован процес рада, односно обављања делатности и вршења активности надзираног субјекта, да је прекорачио нужну, односно потребну меру учесталости и трајања контроле, да је у обављању својих послова неоправдано причинио штету субјекту, овлашћен је да против тог инспектора поднесе притужбу на рад, како је то ближе објашњено у одговору на питање број 16.

С друге стране, надзирани субјекат је дужан да инспектору, који му предочи службену легитимацију, омогући несметан инспекцијски надзор, што подразумева нарочито да: стави на располагање одговарајући радни простор за теренски надзор; обезбеди увид у пословне књиге, опште и појединачне акте, евиденције, извештаје, уговоре, приватне исправе и другу документацију надзираног субјекта од значаја за инспекцијски надзор, а у облику у којем их поседује и чува; омогући приступ локацији, земљишту, објектима, пословном и другом нестамбеном простору, постројењима, уређајима, опреми, прибору, возилима и другим наменским превозним средствима, другим средствима рада, производима, предметима који се стављају у промет, роби у промету и другим предметима којима обавља делатност или врши активност, као и другим предметима од значаја за инспекцијски надзор; благовремено пружи потпуне и тачне податке који су му доступни, а ако нешто од тога не може – да разлоге за то писано образложи инспектору.

Инспектори и надзирани субјекти у току инспекцијског надзора имају међусобна права и обавезе, где најчешће обавеза једне стране подразумева право или овлашћење друге стране. У сваком случају, обе стране у инспекцијском надзору морају поштовати и уважавати сваког учесника, што је нужан предуслов сарадње и остваривања сврхе инспекцијског надзора.

Више о овоме:


Када је уредно обавештен о предстојећем инспекцијском надзору, надзирани субјекат дужан је да буде присутан на месту вршења надзора, осим ако постоје нарочито оправдане околности које га у томе спречавају, о чему је дужан да благовремено на подесан начин обавести инспекцију. Ако не буде присутан, а не постоје наведене нарочито оправдане околности, тада инспектор врши надзор у присуству другог лица које се тамо затекне. У пореској контроли, порески обвезник је дужан да учествује у утврђивању чињеничног стања и даје обавештења и изјаве на захтев пореског инспектора, а слична обавеза присутна је и у другим областима инспекцијског надзора.

Надзирани субјекат може да тражи одлагање надзора. Ово право је у неким законима изричито прописано, али налазимо да произлази из природе ствари, односно природе поступка инспекцијског надзора у свим инспекцијским областима, а посебно када се ради о инспекцијском надзору о ком надзирани субјекат није претходно био обавештен. Инспектор може, али није дужан да усвоји овакав захтев. У доношењу одлуке по овом захтеву инспектор ће узети у обзир све конкретне околности, попут: сложености предмета надзора, правних питања у његовом склопу, оцене да ли је овакав захтев постављен из оправданих разлога или је срачунат на одуговлачење поступка и др. Илустративан пример је могућност одлагања почетка спровођења пореске контроле ако порески обвезник поднесе усмени приговор одмах по пријему налога, односно позива за пореску контролу. У приговору је дужан да наведе разлоге за одлагање контроле, с тим што је дужан да у року од 24 часа од пријема налога, односно позива за пореску контролу, достави приговор у писменом облику Пореској управи. Ако порески инспектор оцени да је усмени приговор изјављен да би се ометала пореска контрола, отпочеће поступак контроле и навести у записнику разлоге на основу којих је донео такву одлуку.

Привредни субјекат обавезан је да омогући инспектору да несметано врши надзор. Сматрамо да је препоручљиво, пошто инспектор нема законску обавезу да одложи надзор, односно застане са поступком, ако инпектор одбије овај захтев и настави с предузимањем радњи у поступку, да надзирани субјекат не инсистира на овом захтеву, будући да се такво понашање може протумачити и као одбијање учешћа странке у поступку, а што у поступку може бити на њену штету, или и као онемогућавање вршења надзора, односно контроле, што није дозвољено и прописано је као прекршај, односно као кривично дело.

Инспектор би о захтеву за одлагање надзора донео закључак, против којег није дозвољена жалба, нити се може покренути управни спор, а може се побијати жалбом, односно тужбом против решења о главној ствари, ако буде донето.

Више о овоме:


Тада привредник може ставити примедбе на записник. Надзирани субјект има право да у писаном облику стави примедбе на записник о инспекцијском надзору, одмах или у року од пет радних дана од његовог пријема.

Инспектор оцењује примедбе, а после тога може да изврши допунски инспекцијски надзор, да би утврдио чињенице на које се примедбе односе. Ако су у примедбама на записник изнете нове чињенице и нови докази, због којих треба изменити чињенично стање које је утврђено у записнику или друкчије правне и друге оцене, инспектор о томе саставља допуну записника, на коју се не може ставити примедба, како се не би стварале претпоставке да неки поступци инспекцијског надзора, такорећи, теку унедоглед. Ако, пак, у примедбама на записник нису изнете нове чињенице и нови докази, те инспектор нађе да не треба ништа мењати, он сачињава обавештење. По примедбама на записник, инспектор може да измени изречену меру или да одустане од ње. Тиме постоји правна заштита странке приликом изрицања мере на записник изражена кроз ово управно средство – примедбе на записник.

Више о овоме:


Против решења инспектора може се изјавити жалба у року од 15 дана од дана доставе писаног решења, односно у року који је прописан посебним законом и наведен у решењу у делу – упутство о правном средству.

Жалбом решење може да се побија из чињеничних, процесних и материјално-правних (суштинских) разлога, тј. зато што жалилац сматра да инспектор није водио поступак по законским правилима, да нису добро изведени докази, нису правилно, тачно и потпуно утврђене чињенице, да је донета неправилна одлука, да је изведен погрешан закључак, да није добро примењено право и др. Довољно је да жалилац у жалби изложи у ком је погледу незадовољан решењем, али жалбу не мора посебно образложити.

Жалба одлаже извршење решења. Међутим, код хитних мера то није случај, а исто тако многи посебни закони (који имају предност у примени) прописује да жалба не одлаже решење инспектора, тако да у пракси жалбе не одлажу извршење великог (можемо рећи и – већинског) броја инспекцијских решења.

Више о овоме:


Тада привредник може да поднесе притужбу на рад инспектора. Притужбом на рад се не штите права која су већ заштићена у поступку инспекцијског надзора путем жалбе (нпр. повреда правила поступка, непотпуно и погрешно утврђене чињенице, погрешна примена материјалног права и др. – видети: одговор на претходно питање) него право надзираног субјекта да инспектор према њему поступа професионално и етички исправно. Тако, надзирани субјекат може да се притужује на некоректан однос, повреду етичких правила, правила понашања доброг службеника, принципа добре управе и др.

На притужбу против инспектора дужан је да одговори његов непосредни руководилац, а и против тог одговора може се поднети притужба руководиоцу, односно органу надлежном за вршење надзора над радом инспекције.

Tok-postupanja-po-prituzbi-na-rad-inspektora.png

Више о овоме:


Инфо пулт

Будите проактивни!

Поставите питање или покрените иницијативу!

Регистрација

Регистрацијом резервишите свој ницкнаме за коментарисање и добијајте најновије информације из света предузетништва.

Уз подршку Британске амбасаде и у партнерству са Кабинетом председнице Владе Србије, Министарством привреде и Министарством финансија