Безбедност на раду

Послодавац је дужан да писаним актом именује лице које које ће бити задужено за безбедност и здравље на раду. Лице за безбедност и здравље на раду је лице које обавља послове безбедности и здравља на раду, има положен стручни испит о практичној оспособљености и које послодавац писаним актом одреди за обављање тих послова. Ово лице може бити из реда запослених или спољно ангажовано лице.

Лице за безбедност и здравље на раду је, дакле дужно да положи стручни испит, који организује Управа за безбедност и здравље на раду у саставу Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања.

Послодавац има обавезу и да одреди лице одговорно за контролу забране пушења у пословним просторијама.

Такође, послодавци који обављају делатност у објектима у којима бораве друга лица, дужни су да одреде лице одговорно за непосредну примену мера личне заштите од инфекције. Правна лица и предузетници који обављају трговину на мало дужна су да одреде лице које је одговорно за поштовање мера ношења личне заштитне маске (корона редар), изузев оних правних лица и предузетника који имају до троје запослених.

Послодавац је дужан да донесе акт о процени ризика у писаном облику за сва радна места у радној околини и да утврди начин и мере за њихово отклањање. Акт о процени ризика садржи опис процеса рада са проценом ризика од повреда и/или оштећења здравља на радном месту у радној околини и мере за отклањање или смањивање ризика у циљу побољшања безбедности и здравља на раду. Он се заснива на утврђивању могућих врста опасности и штетности на радном месту у радној околини, на основу којих се врши процена ризика од настанка повреда и оштећења здравља запосленог.

Послодавац доноси и спроводи програм оспособљавања за безбедан и здрав рад који доноси послодавац. Такође, послодавац доноси и спроводи програм основне обуке из области заштите од пожара.

Безбедност и здравље на раду и заштита од пожара ближе се уређују општим актом послодавца.

Више о овоме:

• Стручни испит за обављање послова безбедности и здравља на раду и послова одговорног лица
• Закон о безбедности и здрављу на раду
• Закон о заштити становништва од изложености дуванском диму
• Закон о заштити становништва од заразних болести
• Закон о заштити од пожара
• Уредба о мерама за спречавање и сузбијање заразне болести COVID-19

Сваки послодавац, независно од правне форме или облика у коме послује, укључујући и предузетника и правна лица, дужан је да у циљу стварања услова неопходних за здраву и безбедну радну околину, организује рад на начин којим се спречава појава злостављања на раду и у вези са радом и запосленима обезбеђују услови рада у којима неће бити изложени злостављању на раду и у вези са радом од стране послодавца, односно одговорног лица или запослених код послодавца. Прописима о спречавању злостављања на раду запослени је дефинисан као свако лице које ради у складу са законом којим се уређује рад, као и лица ангажована ван радног односа, као што су лица која обављају привремене и повремене послове или послове по уговору о делу или другом уговору, лица на допунском раду, лица на стручном оспособљавању и усавршавању код послодавца без заснивања радног односа, волонтере и свако друго лице које по било ком основу учествује у раду послодавца.

Основна, формална дужност послодавца је да запосленог, пре ступања на рад, писменим путем обавести о забрани вршења злостављања и правима, обавезама и одговорностима запосленог и послодавца у вези са забраном злостављања, у складу са Законом о спречавању злостављања на раду. Ову обавезу послодавац извршава достављањем обавештења које садржи следеће податке:

• да је законом забрањено и санкционисано вршење злостављања, сексуалног узнемиравања, као и злоупотреба права на заштиту од таквог понашања;
• шта се сматра злостављањем, сексуалним узнемиравањем и злоупотребом права на заштиту од таквог понашања (појмови);
• да се заштита од злостављања и сексуалног узнемиравања остварује код послодавца (у поступку посредовања и поступку утврђивања одговорности запосленог) и пред надлежним судом;
• да запослени који сматра или сумња да је изложен злостављању или сексуалном узнемиравању, пре обраћања суду, треба да се обрати надлежном лицу или лицима код послодавца за заштиту од таквог понашања, а запослени који сматра да је изложен злостављању или сексуалном узнемиравању од самог послодавца, може да се непосредно обрати суду за заштиту од таквог понашања;
• да ће послодавац учинити доступним податке о лицима овлашћеним за покретање поступка за заштиту од злостављања, лицу коме се подноси захтев за заштиту од злостављање и другим лицима која се могу укључити у поступак заштите од злостављања, и на који начин;
• да се не сматра злостављањем, нити може покретати поступак за заштиту од злостављања: у случају кршења права прописаних другим законима којима је и обезбеђена заштита тих права (против појединачног акта послодавца којим се одлучује о правима, обавезама и одговорностима запослених; у случају ускраћивања и онемогућавања права као што је право на зараду, дневни, недељни и годишњи одмор и др.; у случају дискриминаторског понашања по било ком основу дискриминације, које је забрањено и санкционисано посебним законом и др.); да се не сматрају злостављањем ни: радна дисциплина која је у функцији боље организације посла; предузете активности које су оправдане за остваривање безбедности и здравља на раду и повремене разлике у мишљењима, проблеми и конфликти у вези са обављањем послова и радних задатака, осим ако немају за циљ да повреде или намерно увреде запосленог, као и друга понашања која се не могу сматрати злостављањем у складу са Законом о спречавању злостављања на раду;
• да су права, обавезе и одговорности запосленог и послодавца у вези са превенцијом и заштитом од злостављања прописани Законом и овим правилником, који су објављени у „Службеном гласнику Републике Србије”.

У складу са Правилником о правилима понашања послодаваца и запослених у вези са превенцијом и заштитом од злостављања на раду, описано обавештење сачињава се у најмање два примерка, од којих један примерак задржава послодавац, а други запослени. Ако запослени одбије да потпише и прими обавештење, сматра се да је упознат са његовом садржином ако му је обавештење достављено на начин и у поступку прописаном законом. С обзиром да закон, на основу ког је донет овај правилник, не садржи одредбе о начину достављања овог решења, сматрамо да се, у случају одбијања пријема, достава врши сходном применом одредаба Закона о раду о достави – упућивањем препоручном поштом на адресу пребивалишта или боравишта запосленог, односно истицањем на огласној табли послодавца.

Више о овоме:

• Закон о спречавању злостављања на раду
• Правилник о правилима понашања послодаваца и запослених у вези са превенцијом и заштитом од злостављања на раду

Попут области спречавања злостављања на раду, Закон о заштити узбуњивача одређује широк круг послодаваца и запослених на које се односи овај закон – послодавац је правно лице или предузетник који радно ангажује једно или више лица, док се радним ангажовањем сматра радни однос, рад ван радног односа, волонтирање, вршење функције, као и сваки други фактички рад за послодавца.

Тако је послодавац дужан да свим радно ангажованим лицима достави писмено обавештење о правима из овог закона, а уклолико има више од десет запослених, дужан је и да одреди лице овлашћено за пријем информације и вођење поступка у вези са узбуњивањем. Ближе уређивање ових обавеза послодаваца уређени су Правилником о начину унутрашњег узбуњивања, начину одређивања овлашћеног лица код послодавца, као и другим питањима од значаја за унутрашње узбуњивање код послодавца који има више од десет запослених. Обавештење о правима из овог закона послодавац треба да чува у кадровској евиденцији сваког запосленог, односно радно ангажованог лица.

Више о овоме:

• Закон о заштити узбуњивача
• Правилником о начину унутрашњег узбуњивања, начину одређивања овлашћеног лица код послодавца, као и другим питањима од значаја за унутрашње узбуњивање код послодавца који има више од десет запослених