Обавезе предузетника

Изменом Закона о порезу на доходак грађана у децембру 2019. године уведен је „Тест самосталности“ за предузетнике, чија примена је отпочела у марту 2020. године. Главна измена, односно последица примене теста самосталности у пракси јесте да се приход „несамосталног“ предузетника остварен пружањем услуга налогодавцу (тј. неформалном послодавцу) опорезује по вишим стопама у односу на приход од самосталне делатности који остварује „независни“  предузетник.

Налогодавцем се сматра:

• Правно лице (домаће и инострано).
• Предузетник.
• Предузетник паушалац.

Тест самосталности се примењује на:

• Предузетнике регистроване код АПР-а који воде пословне књиге и који порез на доходак грађана плаћају на стварно остварену добит.
• Предузетнике регистроване код АПР-а који порез на доходак грађана плаћају на паушално утврђен приход (предузетници паушалци).

Налогодавцем се НЕ сматра:

• Домаће или инострано правно лице, предузетник или предузетник паушалац које је директни исплатилац накнаде предузетнику, а које такву накнаду исплаћује у вези са извршавањем послова заступања или посредовања за рачун другог лица, и за такав посао наплаћује од тог другог лица или од предузетника само уобичајену заступничку или посредничку провизију.

Тест самосталности се НЕ примењује на:

• Правна лица.
• Предузетнике пољопривреднике и
• Предузетнике друга лица (нпр. физичка лица која су у систему ПДВ-а, али нису регистрована код АПР-а).

За оцену самосталности предузетника користи се 9 критеријума, чије се испуњење одређује на основу уговора са налогодавцем и осталих релевантних доказа и чињеница. Предузетник је „несамосталан“ уколико испуњава најмање 5 критеријума, у ком случају плаћа значајно већи износ пореза и доприноса, како због виших пореских стопа (порез на други приход – 20%, допринос за ПИО – 25%), тако и због веће пореске основице (бруто приход, односно бруто износ накнаде без умањења за нормиране трошкове). Уколико на тесту предузетник испуњава до 4 критеријума може се сматрати „самосталним“ односно независним од налогодавца, у ком случају је и висина пореских обавеза, за исту „бруто накнаду“ знатно мања. 

Критеријуми теста самосталности:

1. Налогодавац одређује радно време, одморе и одсуства предузетнику.
2. Предузетник уобичајено користи просторије које обезбеђује налогодавац  или обавља послове у месту које одреди налогодавац.
3. Налогодавац врши или организује стручно оспособљавање или усавршавање предузетника.
4. Налогодавац је ангажовао предузетника након оглашавања у средствима информисања или ангажујући треће лице (ХР агенцију) које се уобичајено бави проналажењем лица подобних за радно ангажовање.
5. Налогодавац обезбеђује сопствени основни алат, опрему или друга основна материјална или нематеријална средства потребна за редован рад предузетника или финансира њихову набавку или уобичајено руководи процесом рада.
6. Најмање 70% од укупно остварених прихода предузетника у периоду од 12 месеци у пореској години је остварено од једног налогодавца.
7. Предузетник обавља послове из делатности налогодавца, а за тако обављене послове његов уговор о ангажовању не садржи клаузулу по којој предузетник сноси уобичајени пословни ризик за посао испоручен клијенту налогодавца, уколико такав клијент постоји.
8. Уговор о ангажовању предузетника или садржи делимичну или потпуну забрану предузетнику да пружа услуге другим налогодавцима, изузев делимичне забране пружања услуга ограниченом броју директних конкурената налогодавцу.
9. Предузетник обавља активности уз накнаду за истог налогодавца, непрекидно или са прекидима 130 или више радних дана у периоду од 12 месеци који почиње или се завршава у односној пореској години.

Дакле, уколико као предузетник на овом тесту имате до највише 4 потврдна одговора сматра се да сте самостални, односно независни од налогодавца у обављању посла, у супротном (са 5 и више потврдних одговора) нисте самостални, односно обављање ваших послова зависи од налогодавца који вас је ангажовао, у ком случају се и ваша накнада за рад опорезује по вишим стопама и без признавања уобичајеног одбитка, односно нормираних трошкова.

На пример, уколико Вам је налогодавац одредио шесточасовно радно време, обезбедио просторију за рад, одговарајућу опрему (лап топ нпр.), и ви сте код истог налогодавца радили дуже од 6 месеци уз надокнаду која износи 75% укупних прихода, сматра се да „нисте самостални“ у обављању свог посла јер за више од половине задатих критеријума зависите од одлука и решења налогодавца. 

Детаљне информације о тесту самосталности и његовој примени можете наћи у Упутству за примену теста самосталности, које је објавила Пореска управа крајем фебруара 2020. године.

Као предузетник, сами се опредељујете за један од два начина утврђивања и плаћања пореза и доприноса на приходе од самосталне делатности – паушално опорезивање или систем самоопорезивања  (са или без исплате личне зараде) – које се бирају приликом регистрације у Агенцији за привредне регистре („АПР“) попуњавањем регистрационе пријаве. Поред предузетника који обављају привредне делатности овај систем опорезивања се примењује и на приходе пољопривредника који су регистровали пољопривредна газдинства.

Физичка лица која су регистрована за ПДВ, а нису регистрована код АПР као предузетници, плаћају порез применом система самоопорезивања без исплате личне зараде.

Главне разлике између ова два режима су:

• Паушално опорезивање – спроводи се без вођења пословних књига, у ком случају надлежна организациона јединица Пореске управе према седишту пореског обвезника, по утврђеним критеријумима, одређује износ пореза који је потребно платити. Решењем Пореске управе, одређује се фиксни износ пореза и доприноса који се плаћа без обзира на остварени приход. Порески обвезник само има обавезу вођења Књиге о оствареном промету паушално опорезованих обвезника (КПО књига).

• Систем самоопорезивања – реализује се на два начина, при чему је у оба случаја обавезно вођење пословних књига. У варијанти стандардног самоопорезивања (без исплате личне зараде), на разлику између прихода и расхода обрачунавају се порез и доприноси. У варијанти исплате личне зараде предузетника, порез се обрачунава на идентичан начин као код чистог самоопорезивања, али пошто предузетник сам себи исплаћује личну зараду, порез и доприноси се обрачунавају и плаћају на износ личне зараде.

Предузетници који се определе за паушално опорезивање, могу бити у том режиму све док им годишњи приходи не прелазе износ од 6.000.000 РСД. Уколико приход предузетника у календарској години пређе лимит, Пореска управа решењем утврђује да предузетник мора да води пословне књиге и пређе у систем самоопорезивања од 1. јула текуће године или од 1. јануара наредне године у односу на годину у којој је приход прешао прописани лимит. Предузетници којима је решењем утврђена обавеза вођења књига од 1. јула текуће године не могу да се определе за плаћање доприноса на личну зараду у тој години, тако да ће у том случају за период од 1. јула до 31. децембра платити порез и доприносе на укупан приход, а од следеће године могу да се определе за исплату личне зараде и тако умање укупан порески терет.

Такође, предузетници паушалци чији промет у претходних 12 месеци пређе 8.000.000 РСД морају да се региструју за ПДВ од првог следећег дана након преласка лимита и од тог дана су у обавези да воде пословне књиге. Ови предузетници не могу да се определе за исплату личне зараде у текућој години али могу од наредне године.

Више о овоме:

• Закон о порезу на доходак грађана 
• Уредба о ближим условима, критеријумима и елементима за паушално опорезивање обвезника пореза на приходе од самосталне делатности 

Опредељење за паушално опорезивање треба да се изврши приликом оснивања и регистрације у АПР. Предузетници који се одмах не определе за паушално опорезивање, немају могућност накнадног подношења захтева за паушално опорезивање за текућу годину.

АПР прослеђује Пореској управи информацију о учињеном одабиру за паушално опорезивање (не треба да подносите посебан захтев за паушално опорезивање Пореској управи). Пореска управа доноси решење о утврђеној обавези за порез и доприносе у електронском облику у року од 48 сати од дана регистрације и доставља га у пореско сандуче на порталу Пореске управе – еПорези. Износ пореза и доприноса зависи од утврђене висине паушалног прихода, који се одређује према елементима посебне уредбе, тј. на основу просечне зараде у конкретној општини и зависно од врсте делатности.

Решењем Пореске управе одређује се висина паушалног прихода и фиксан износ пореза и доприноса (тзв. паушал) који се плаћа без обзира на остварени приход (сваког месеца се мора платити независно од тога да ли се остварује приход или не).

Висину пореза и доприноса можете оријентационо израчунати користећи калкулатор који је на порталу Пореске управе (линк испод). Висина паушала зависи од делатности којом се бавите, а често и од локалне самоуправе у којој обављате делатност. Порези и доприноси се на основу решења плаћају до сваког 15-ог у месецу за претходни месец (односно у року од 15 дана од добијања решења за све заостале месеце).

Слика: Изглед Калкулатора паушалног пореза и доприноса кога можете видети на линку калкулатор паушалног пореза и доприноса  

Уколико сте у систему самоопорезивања, а желите да од следеће године пређете на паушално опорезивање, захтев за паушално опорезивање подносите искључиво електронски, преко портала Пореске управе еПорези до 31. октобра текуће године.

Уколико престанете да испуњавате услове за паушално опорезивање, јер су Ваши годишњи приходи изнад 6.000.000 РСД, Пореска управа ће решењем наложити вођење пословних књига од половине текуће године или од почетка наредне. Ово решење Пореска управа доставља у е-сандуче портала еПорези и оно се доноси по службеној дужности. Ако Ваш промет у претходних 12 месеци пређе лимит за улазак у ПДВ од 8.000.000 РСД, тада прелазите у систем вођења књига од првог наредног дана од преласка лимита. Имајте у виду да у овом случају Пореска управа не доноси решење којим одређује вођење пословних књига.

Предузетници који се не региструју у АПР (на пример, адвокати) подлежу другачијој процедури и у обавези су да поднесу захтев за паушално опорезивање у року од пет дана од регистрације надлежној организационој јединици Пореске управе према свом седишту. Ова категорија предузетника дужна је и да надлежној јединици Пореске управе поднесе пореску пријаву на Обрасцу ППДГ-1Р у року од 15 дана од дана регистрације.

Више о овоме:

• Закон о порезу на доходак грађана 
• Уредба о ближим условима, критеријумима и елементима за паушално опорезивање обвезника пореза на приходе од самосталне делатности

Уколико тек започињете са обављањем делатности одабир исплате личне зараде подноси се искључиво у моменту регистрације у АПР. Информацију о овом избору АПР прослеђује Пореској управи. У случају да се накнадно одлучите за исплату личне зараде, Пореској управи треба да доставите обавештење електронским путем преко портала еПорези најкасније до 15. децембра текуће године за наредну.

Овај модел опорезивања подразумева вођење књига (самостално или преко ангажованог књиговође). У пословним књигама се обрачунава добит остварена у току године као разлика укупних прихода и расхода предузетника у току године и ова добит у принципу представља и пореску основицу за обрачун и плаћање пореза на приход од самосталне делатности. Узмите у обзир да се и лична зарада сматра трошком пословања у укупном бруто износу. Добит предузетника се на крају године опорезује порезом на приходе од самосталне делатности. Стопу опорезивања овог прихода можете пронаћи у Закону о порезу на доходак грађана. У 2024. години је важећа стопа од 10%. У наведеном случају предузетник у пријави ППДГ-1С исказује само обавезу по основу пореза на приход од самосталне делатности, а пријава се подноси електронским путем на порталу еПорези.

Порез и доприноси се плаћају додатно и на износ личне зараде с тим што сами бирате износ личне зараде. Основица за обрачун пореза на личну зараду је бруто износ личне зараде умањен за неопорезиви део зараде, који у 2024. години износи 25.000 динара). Стопу по којој се лична зарада опорезује, као и неопорезиви део зараде можете пронаћи у Закону о порезу на доходак грађана (у 2024. години важећа стопа је 10% али је важно на почетку сваке године проверити да ли је промењена стопа или неопорезиви износ зараде). Додатно, на личну зараду се плаћају и доприноси на основицу коју чини бруто износ личне зараде (без икаквих умањења). Збирну стопу по којој се плаћају доприноси можете пронаћи сабирањем свих стопа прописаних у Закону о доприносима за обавезно социјално осигурање. Тако у 2024. години збирна стопа доприноса износи 35,05%, али је важно на почетку сваке године проверити да није дошло до измена стопа. Према закону, уколико је лична зарада нижа од најниже месечне основице доприноса тада доприносе плаћате на најнижу месечну основицу, која у 2024. години износи 40.143 динара. Најнижу месечну основицу доприноса чини 35% просечне месечне зараде која је исплаћена у претходних 12 месеци у Републици Србији, а њен износ објављује министар финансија сваке године. Пре исплате личне зараде подноси се пореска пријава на обрасцу ППП-ПД након чега Пореска управа доставља инструкције за уплату пореза и доприноса.

Више о овоме:

• Закон о доприносима за обавезно социјално осигурање 
• Закон о порезу на доходак грађана 

Уколико сте предузетник у систему самоопорезивања, ангажовани књиговођа или ви обрачунавате и плаћате порез и доприносе. На годишњи приход плаћате порез на доходак и доприносе за обавезно социјално осигурање. Пореска стопа и стопе доприноса се повремено промене због тога је врло битно да почетком сваке године проверите да ли је било измена у Закону о порезу на доходак грађана и Закону о доприносима за обавезно социјално осигурање. Током 2024. године важеће су следеће стопе:

• 10% порез на доходак,
• 24% допринос за пензијско и инвалидско осигурање,
• 10,3% допринос за здравствено осигурање и
• 0,75% допринос за осигурање од незапослености.

Пореска пријава за утврђивање пореза и доприноса за обавезно социјално осигурање самоопорезивањем на приходе од самосталне делатности (образац ППДГ-1С), подноси се електронским путем на порталу еПорези.

Више о овоме:

• Закон о доприносима за обавезно социјално осигурање 
• Закон о порезу на доходак грађана 

Као предузетник имате право на прекид обављања делатности под условом да истакнете обавештење о прекиду. Прекид се пријављује Агенцији за привредне регистре (више информација на https://www.apr.gov.rs/registri/preduzetnici/uputstva/promene.2059.html). Трајање прекида није дефинисано тако да овај статус, макар формално, можете да имате неограничено – док год постоји потреба.

По прекиду пословања, у обавези сте да поднесете пореску пријаву преко портала еПорези. Предузетници у систему паушалног опорезивања подносе пореску пријаву на обрасцу ППДГ-1Р, а предузетници у систему самоопорезивања на обрасцу ППДГ-1С. Пореске пријаве представљају „обавештење“ за Пореску управу да је дошло до прекида пословања и да од тог тренутка престају да теку и пореске обавезе.

Са практичне стране, имате могућност и право да наставите да плаћате доприносе за социјално осигурање током овог периода уколико желите да наставите да користите здравствено осигурање и да вам за време прекида пословања тече радни стаж.

За време трудничког боловања (односно, привремене спречености за рад услед одржавања трудноће) предузетница има право на накнаду зараде коју ће примати за време трудничког одсуства. Висина накнаде зависи од тога да ли се предузетница определила за потпуну обуставу рада, односно „замрзавање“ предузетничке радње или за наставак пословања и именовање пословође. Уколико се определи за потпуну обуставу рада, висина накнаде зависи од висине основице за уплату пореза и доприноса за социјално осигурање у последњих 12 месеци од дана почетка боловања. Најнижи исход ове накнаде једнак је износу минималне зараде у земљи и на њу се уплаћују припадајући порези и доприноси.
У случају да се предузетница определи за наставак пословања, у обавези је да именује пословођу који ће уместо ње водити пословање. У овом случају, износ накнаде коју предузетница прима ће бити умањен за 50% у односу на основицу на коју су плаћани порези и доприноси у претходних 12 месеци од дана почетка трудничког боловања. Поред тога, предузетница је дужна да плаћа порезе и доприносе пословођи.
Накнада зараде за први месец се исплаћује на терет предузетнице (односно исплаћује зараду са припадајућим порезом и доприносима), а за период од 31. дана коришћења одсуства накнада се исплаћује на терет Републичког фонда за здравствено осигурање.

Важећим Законом о финансијској подршци породици са децом, жене ван радног односа – предузетнице имају право на накнаду по основу рођења и неге детета и посебне неге детета. Као предузетница имате право на породиљско одсуство у укупном трајању од 12 месеци, које почиње да тече најраније 28 дана пре порођаја, а најкасније од дана рођења детета. Део одсуства до 3 месеца након порођаја је породиљско одсуство а преосталих 9 месеци траје одсуство ради неге детета.

Ово право остварујете подношењем захтева Секретаријату за социјалну заштиту у надлежној општини према месту свог пребивалишта, на прописаним обрасцима ОН-РНД. Уз ове обрасце, потребно је предати и дознаке о отварању боловања или извод из матичне књиге рођених за дете, уверење Пореске управе о уплатама пореза и доприноса за претходних 18 месеци и фотокопију текућег рачуна. Рок за подношење је до истека рока од 12 месеци, али у пракси захтев треба поднети што пре по рођењу детета. Исплата накнаде зараде током породиљског боловања и боловања ради неге детета врши се на Ваш текући рачун из средстава буџета Републике Србије, са раздела ресорног министарства.

Обрачун накнаде зараде врши се на основу основице на коју су плаћани доприноси у последњих 18 месеци (суштински, Ваш приход у претходних 18 месеци) пре отварања породиљског боловања, без обзира да ли је коришћено трудничко боловање или не. Месечна основица накнаде зараде се добија када се збир ових основица подели са 18, чак и у случају да предузетница није обављала делатност свих 18 месеци, а месечни износ који се исплаћује добија се дељењем месечне основице са коефицијентом 1,5.

За обрачун накнаде за породиљско боловање се посматра период од 18 месеци, без обзира да ли су током свих 18 месеци уплаћивани порези и доприноси, односно да ли је предузетница обављала делатност или не. Овакав приступ је неповољан за предузетницу, јер накнада може бити значајно мања од минималне зараде. Такође, у питању је нето накнада, тако да предузетницама у овом периоду не тече радни стаж. Уколико желите да Вам тече стаж осигурања, неопходно је да сами обрачунавате и плаћате порез и доприносе.

Више о овоме:

• Закон о здравственом осигурању
• Закон о финансијској подршци породици са децом