Релевантни закони и инспекције

На овој страници можете видети који су прописи релевантни и који државни органи надлежни у регулисању пословања у области рада.


Основни закон којим је уређена област рада је Закон о раду.

Ову област уређују и већи број других закона. Поред Закона о раду, у 2018. години донет је Закон о поједностављеном радном ангажовању на сезонским пословима у одређеним делатностима, а 2019. Закон о агенцијском запошљавању, а област рада уређена је и Законом о безбедности и здрављу на раду, Законом о мирном решавању радних спорова, Законом о волонтирању, Законом о спречавању злостављања на раду, Законом о штрајку, Законом о условима за упућивање запослених на привремени рад у иностранство и њиховој заштити, Законом о Социјално-економском савету, Законом о заштити од пожара, као и Законом о заштити становништва од изложености дуванском диму.

За област рада су од нарочитог значаја порески закони, и то пре свега Закон о порезу на доходак грађана и Закон о доприносима за обавезно социјално осигурање. Такође, поступци пријаве, одјаве и промене основа осигурања за раднике уређени се Законом о Централном регистру обавезног социјалног осигурања и Законом о пензијском и инвалидском осигурању.

Поред закона, област рада уређује се и колективним уговорима, које закључују представници послодаваца и синдиката. Постоје три врсте колективних уговора: општи, посебни („секторски“/„грански“) и колективни уговор код послодавца („појединачни“ колективни уговор).

Такође, питања поводом рада уређују се, односно могу да се уреде и низом општих аката послодавца: правилником о раду, правилником о организацији и систематизацији послова, актом о процени ризика и правилником о безбедности и здрављу на раду, као и правилником о поступку унутрашњег узбуњивања и правилником из области заштите података о личности , те другим општим актима којима се уређују поједина питања која се односе на област рада.

Више о овоме:


Инспекцијски надзор над применом прописа о раду је у надлежности Инспектората за рад (инспекције рада) у саставу Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања.

Инспекцијски надзор над применом пореских прописа спроводи Пореска управа (пореска инспекција) у саставу Министарства финансија.

За мирно решавање колективних и индивидуалних радних спорова надлежна је Републичка агенција за мирно решавање радних спорова (посебна организација). Стране у индивидуалном спору су запослени и послодавац.

Ако послодавац и запослени не могу споразумно да реше радни спор, могу да га изнесу пред основни суд, као суд који је надлежан да у првом степену суди у споровима поводом заснивања, постојања и престанка радног односа, о правима, обавезама и одговорностима из радног односа, као и о накнади штете коју запослени претрпи на раду или у вези са радом.

Уколико је запослени покренуо радни спор, може захтевати од инспектора рада да одложи извршење решења о отказу уговора о раду. Тада инспектор рада утврђује да ли је решењем послодавца очигледно повређено право запосленог, па уколико утврди да је таква повреда очигледна – својим решењем ће одложити извршење тог решења до доношења правноснажне одлуке суда. Ако нађе да право запосленог није очигледно повређено, инспектор рада ће одбити захтев запосленог, а дефинитивну оцену законитости решења о отказу утврдиће надлежни суд доношењем пресуде.

Када налаже отклањање утврђене повреде прописа, па и када својим решењем одлаже извршење решења послодавца којим је одлучено о праву запосленог, инспектор рада не одлучује суштински о радно-правном статусу запосленог. Инспектор рада послодавцу налаже отклањање утврђених повреда прописа, а послодавац, поступајући по наложеној мери, одлучује у тој радно-правној ствари. С друге стране, суд у парницама из радних односа одлучује суштински о радно-правној ствари. У томе се састоји кључна разлика у надлежности инспектора рада у вршењу надзора над применом прописа у области рада и суда у заштити права запослених, и два правна поступка – инспекцијског надзора и парнице из радног односа. Када инспектор рада налаже да се отклоне утврђене повреда прописа, он првенствено поступа ради заштите јавног интереса, који се састоји у доследној примени прописа којима је држава уредила област рада и радних односа. С обзиром да се јавни интерес и приватни интерес запосленог подударају и преклапају, односно повезани су, може да се стекне утисак да је функција инспектора рада заштита појединачних интереса запослених лица.

Више о овоме:


Инфо пулт

Будите проактивни!

Поставите питање или покрените иницијативу!

Регистрација

Регистрацијом резервишите свој ницкнаме за коментарисање и добијајте најновије информације из света предузетништва.

Уз подршку Британске амбасаде и у партнерству са Кабинетом председнице Владе Србије, Министарством привреде и Министарством финансија