Порези и доприноси

На овој страници можете видети примере обрачуна пореза и доприноса за ангажовање радника по различитим врстама уговора.


Новчане обавезе зависе од висине уговорене зараде. За сваког запосленог послодавац мора да плати порез на зараду и доприносе за обавезно социјално осигурање: пензијско и инвалидско, здравствено и осигурање за случај незапослености.

Обрачун пореза – Основицу за обрачун пореза чини бруто 1 зарада (нето зарада увећана за порез и доприносе на терет запосленог) умањена  за неопорезиви износ зараде у износу од 18.300 динара (важећа за 2021.), на који се примењује пореска стопа од 10% (важећа 2021.).

Обрачун доприноса – Основица за обрачун доприноса је бруто 1 зарада (нето зарада увећана за порез и доприносе на терет запосленог). Важно је напоменути да постоји и минимална и максимална основица за обрачун доприноса. Наиме, најнижа месечна основица за обрачун доприноса износи 35% просечне месечне зараде, док се највиша месечна основица за обрачун доприноса одређује у висини од петоструке просечне месечне зараде остварене у Републици Србији у периоду за претходних 12 месеци, према подацима Републичког завода за статистику (РЗС). Примера ради, у 2021. години најнижа месечна основица за обрачун доприноса износи 28.402 динара, док је највиши месечни износ за обрачун и плаћање доприноса 405.750 динара.

Доприноси се обрачунавају и плаћају на терет запосленог и на терет послодавца. Међутим, послодавац је тај који у име радника врши саму уплату доприноса за обавезно социјално осигурање (као и пореза – по одбитку). На основицу се примењују следеће стопе (важеће у 2021.):

  • допринос за пензијско и инвалидско осигурање (ПИО) – укупно 25,5% (14% на терет запосленог и 11,5% на терет послодавца),
  • допринос за здравствено осигурање – укупно 10,3% (по 5,15% и на терет запосленог и на терет послодавца)
  • допринос за осигурање за случај незапослености по стопи од 0,75%, (само на терет запосленог).

Послодавац има обавезу да најкасније до краја текућег месеца обрачуна и исплати зараду запосленом за претходни месец. Такође, запосленом доставља  обрачун зараде и припадајућег пореза и доприноса (што се може учинити и електронским путем).

На крају сваког месеца. послодавац Пореској управи подноси појединачну пореску пријаву за порез по одбитку (ППП ПД). Пореска пријава се подноси електронским путем.

Табела - примери обрачуна пореза на зараду и доприноса за обавезно социјално осигурање

Porezi-i-doprinosi-primer.png

 


Ако је у питању радно ангажовање ван ван радног односа, новчани износи зависе од врсте уговора, висине уговорене накнаде, као и статуса ангажованог лица (да ли је већ запослен, пензионер, незапослено лице и сл).

Тако, уговором о привременим и повременим пословима може да се ангажује радника преко омладинске или студентске задруге (при чему се поступак опорезивања разликује зависно од тога да ли се ради о лицу које је млађе од 26 година и налази се на школовању или се ради о лицу које је старије од 26 година), незапослено лице или лице које ради код другог послодавца са непуним радним временом, као и корисника старосне пензије. Уговорена накнада представља основицу за обрачун пореза и доприноса. Код ове врсте ангажовања нема смањења пореске основице за обрачун пореза. Такође, у случају да је уговорена накнада нижа од минималне основице, примењује се минимална основица за обрачун доприноса, која се крајем сваке године прописује за наредну годину. Најнижа месечна основица за обрачун доприноса износи 35% просечне месечне зараде остварене у Републици Србији у периоду за претходних 12 месеци, према подацима Републичког завода за статистику (РЗС). Као референтни период узима се октобар претходне године до септембра текуће године. Пореске стопе које се обрачунавају зависе од статуса лица које се ангажује.

Код уговора о делу и уговора о допунском раду примењује се начин опорезивања сличан ангажовању лица млађих од 26 година. Наиме, бруто приход се умањује за одређени проценат нормираних трошкова (који зависи од врсте посла и креће се од 20% до 50% ), при чему постоји могућност умањења и дела стварних трошкова за одређене делатности, па се на тако утврђену основицу примењује стопа пореза на друге приходе од 20% и важеће стопе доприноса.

Ако је лице које послодавац ангажује већ осигурано по другом основу, доприноси за здравствено осигурање и осигурање у случају незапослености се не плаћају.  Ако је ангажовано лице пензионер, послодавац има обавезу обрачуна и плаћања доприноса за здравствено осигурање.

Више о овоме:


Постоји више врста пореских олакшица за које се послодавци, зависно од делатности, броја радника и др. могуе определити. Основна карактеристика готово свих пореских олакшица је да се порез и доприноси на зараду запосленог плате, а затим се, након подношења одговарајућих доказа Пореској управи, одређени износ, односно проценат рефундира, тј. враћа послодавцу.

Једна од најчешће коришћених је пореска олакшица за запошљавање нових лица, при чему висина повраћаја плаћеног пореза и доприноса зависи од броја новозапослених радника:

  • 65% за запошљавање једног до 9 лица
  • 70% за запошљавање 10-99 лица
  • 75% за најмање 100 новозапослених лица.

Важно је нагласити да ако се послодавац определи за коришћење одређене пореске олакшице, губи право на коришћење осталих олакшица.

Више о овоме:


Пример основног обрачуна зараде запосленог

  • Основна месечна бруто зарада = 5000 динара
  • Месечни (бруто) износ топлог оброка = 5.000 динара
  • Месечни (бруто) регрес за годишњи одмор = 4.000 динара
  • Број пуних година радног стажа код тренутног послодавца = 10 година
  • Могући број радних дана у месецу = 22 радна дана
  • Могући фонд радних часова у месецу = 176 радних часова
  • Током месеца запослени је радио 22 радна дана, односно 176 радних часова
  • Увећање зараде по основу минулог рада: 10 год. x 5000 динара x 0,004 = 2.000 динара
  • Укупна месечна (бруто) зарада запосленог = 5000 дин (основна бруто зарада) + (нпр.) 2.000 дин (увећање зараде за рад на дан празника) + 5.000 дин (топли оброк – бруто) + 4.000 дин (регрес – бруто) + 2.000 дин (минули рад) = 63.000 дин
  • Месечни неопорезиви износ (од 1.1.2022) = 19.300 дин
  • Основица за обрачун пореза на зараде = 63.000 – 19.300 = 43.700 дин
  • Порез на зараде = 43.700 x 0,10 = 4.370 дин
  • Допринос за пензијско и инвалидско осигурање (ПИО) на зараду на терет запосленог: 63.000 x 0,14 = 820 динара
  • Допринос за здравствено осигурање на зараду/накнаду зараде на терет запосленог: 63.000 x 0,0515= 3.244,50 динара
  • Допринос за незапосленост на зараду: 63.000 x 0,0075 = 472.50 динара
  • Нето зарада запосленог = 63.000 дин (укупна месечна бруто зарада) – 4.370 дин (порез на зараду) – 8.820 дин (допринос за ПИО на терет запосленог) – 3.244,50 дин (допринос за здравствено осигурање на терет запосленог) – 472,50 дин (допринос за незапосленост на терет запосленог) = 46.093 дин

Табеларни приказ обрачуна зараде

 

     
 

до 31.12.2021.

од 1.1.2022.

Укупна бруто зарада

63.000,00

Неопорезиви износ зараде

18.300,00

19.300,00

Најнижа основица доприноса

28.402,00

28.402,00

Највиша основица доприноса

405.750,00

405.750,00

Основица за обрачун пореза

44.700,00

43.700,00

Основица за обрачун доприноса

63.000,00

63.000,00

Износ пореза

4.470,00

4.370,00

Износ доприноса на терет запосленог

12.537,00

12.537,00

Износ доприноса на терет послодавца

10.489,50

10.174,50

Нето зарада запосленог

45.993,00

46.093,00

Укупно порез и доприноси

27.496,50

27.081,50

% дажбина у односу на нето зараду

59,78%

58,75%

 

  • Укупни трошкови које послодавац има по овом запосленом износе 73.174,50 динара (46.093 + 27.081,50 = 73.174,50)

Као што је напред наведено, плаћање пореза и доприноса на накнаду по уговору о делу зависи од статуса лица коме се накнада исплаћује, где се могу појавити три врсте обрачуна:

- лица за које се плаћа порез, допринос за ПИО и допринос за здравствено осигурање (лица која нису осигурана по другом основу);

- лица за која се плаћа порез и допринос за ПИО (лица која су осигурана по другом основу); и

- лица за која се плаћа само порез (лица која су од стране Фонда ПИО ослобођена даљег плаћања доприноса на уговорену накнаду до краја те године).

Више о овоме:


Табела – поређење новчаних обавеза код уговора о раду и уговора о делу

Врста радног ангажовања

Уговор о раду

Уговор о делу

 

Новчана примања

зарада

новчана накнада за рад

 

накнада зараде због привремене спречености за рад до 30 дана

не остварује накнаду зараде због привремене спречености за рад до 30 дана

 

накнада зараде за време породиљског одсуства и одсуства ради неге детета

не остварује накнаду зараде за време породиљског одсуства и одсуства ради неге детета

 

накнада зараде ради посебне неге детета

не остварује накнаду зараде ради посебне неге детета

 

Накнада трошкова

-          одлазак и долазак са рада

-          службени пут у земљи

-          службени пут иностранство

-          теренски додатак

-          топли оброк

-          регрес за коришћење годишњег одмора

да

не

 
 
 
 
 
 
 

Отпремнина при одласку у пензију

да

не

 

Трошкови погребних услуга

да

не

 

Накнада штете због повреде на раду

да

не

 

Отпремнина - технолошки или организациони вишак

да

не

 

Пореска основица

зарада умењена за неопорезиви износ

бруто износ накнаде умањен за нормиране/стварне трошкове

 

Пореска стопа

10%

20%

 

Основица за обрачун доприноса за обавезно социјално осигурање

зарада/накнада зараде

опорезиви приход од уговорене накнаде у складу са Законом о порезу на доходак грађана

 

Доприноси за обавезно социјално осигурање

 

 

Пензијско и инвалидско осигурање (ПИО)

14%

26%

 

Здравствено осигурање

 

5,15%

10,3%

(ако је лице осигурано по другом основу, овај допринос се не плаћа)

 

Осигурање за случај незапослености

0,75%

не

 

Инфо пулт

Будите проактивни!

Поставите питање или покрените иницијативу!

Регистрација

Регистрацијом резервишите свој ницкнаме за коментарисање и добијајте најновије информације из света предузетништва.

Уз подршку Британске амбасаде и у партнерству са Кабинетом председнице Владе Србије, Министарством привреде и Министарством финансија