Инспекције
У инспекцијском надзору се ниво усаглашености са прописима процењује помоћу контролних листа. Контролна листа је јавно доступан документ који законске обавезе приказује кроз низ питања и могућих одговора („Да” и „Не”, као и „Делимично” и „Није примењиво“), којима се испитује да ли привредни субјекти послују у складу са правилима. Објављују се на интернет страницама надлежних министарстава и органа у саставу министарства и Координационе комисије за инспекцијски надзор. За одговоре на питања, по правилу, додељују се бодови, а инспектор, на основу збира бодова по контролној листи, одређује који је степен усаглашености са прописима. Коришћењем ових контролних листа привредници могу да изврше самопроверу и самопроцену колико је њихово пословање усаглашено са прописима, на основу које могу уочити пропусте у свом раду и благовремено их исправити.
Привредни субјекат може доставити инспекцији извештај о самопровери испуњености захтева из контролне листе и самопроцени ризика („самоинспекција“). Уз овај извештај, привредник инспекцији прилаже и одговарајућу документацију, односно други материјал (фотографије и др.) као доказе за налазе из извештаја. Иначе, самопроверу и самопроцену код привредника може да иницира и инспекција, која може да му достави контролну листу и затражи од њега да сачини и инспекцији достави извештај о самопровери и самопроцени.
Инспекција ће оценити извештај о самопровери и самопроцени, па на основу тих информација може утврдити да код тог субјекта нема потребе за вршењем надзора у наредном периоду.
Примере контролних листи можете наћи на линку Координациона комисија - Контролне листе
Више о овоме погледајте:
Уредба о заједничким елементима процене ризика у инспекцијском надзору
О реформи инспекција и бенефитима контролних листи погледајте видео:
Постоји оваква могућност. Инспекција има обавезу и да превентивно-саветодавно поступа. То се чини, поред осталог, пружањем стручне помоћи и давањем савета привредним субјектима. Инспекција има обавезу да поступа сагласно начелу помоћи странци, тако да по службеној дужности пази да незнање и неукост странке и другог учесника у поступку не буде на штету права која им припадају, што укључује давање информција о изменама прописа и како да пословање биде усклађено са обавезама из прописа.
Превентивно-саветодавно деловање обухвата и службене саветодавне посете. Привредник може да поднесе захтев, којим тражи од инспекције савет и саветодавну посету, што се реализује у складу са планом инспекцијског надзора и капацитетима инспекције.
Службена саветодавна посета је облик превентивног деловања инспекције пружањем стручне и саветодавне подршке надзираном субјекту на лицу места, коју инспекција организује ван инспекцијског надзора. Сврха оваквих инспекцијских посета је давање стручних и практичних савета и препорука, односно пружање стручно-саветодавне подршке, како би привредници били упознати са својим обавезама у пословању. Ово је посебно значајно за микро, мале и новоосноване привредне субјекте, а посебно у случајевима када је дошло до значајнијих измена прописа, доношења нових и укидања „старих“ прописа.
Ако у саветодавној посети уочи пропуст код привредника, инспекција у писменом облику даје препоруку (а не меру) како да се тај пропуст отклони. Привредник је дужан да поступи по тој препоруци. У том случају, инспектор не изриче мере управљене према надзираном субјекту (управне мере) и не иницира прекршајни поступак, односно не издаје прекршајни налог.
Ток службене саветодавне посете:
Више о овоме:
Законом је предвиђена обавеза издавања налога за инспекцијски надзор. Налог је акт о покретању поступка. Руководилац инспекције или лице које он овласти издаје писани налог за инспекцијски надзор, а инспекцијски надзор почиње кад инспектор достави, односно уручи или предочи надзираном субјекту овај налог. Налог за инспекцијски надзор садржи предмет и планирано трајање надзора.
Редован надзор се увек спроводи уз писани налог, јер је реч о планираним, уобичајеним надзорима.
Ванредан надзор је могућ и без налога за надзор, када то захтевају разлози хитности — спречавања или отклањања непосредне опасности по живот или здравље људи, животну средину или биљни или животињски свет.
За контролни инспекцијски надзор, у коме инспектор проверава извршење мера које је изрекао, не издаје се налог (независно од тога да ли је у питању редовни или ванредни надзор).
Налог није потребан за вршење инспекцијског надзора над нерегистрованим субјектом, те када инспекција проверава да ли постоји „рад на црно“ (непријављени радници).
Више о овоме:
- Објашњења о налогу за пореску контролу
- Поступак инспекцијског надзора
- Закон о инспекцијском надзору
- Закон о општем управном поступку
Обавештење о предстојећем инспекцијском надзору (тзв. најава надзора) је Законом о инспекцијском надзору постављено као правило, према коме инспектор у писаном облику обавештава надзираног субјекта о предстојећем инспекцијском надзору, најкасније три дана пре почетка надзора.
Али, Законом о инспекцијском надзору су утврђени и различити разлози када се поступак покреће без обавештења, тј, ненајављено, и то разлози за неодложно поступање, бојазан да би обавештење умањило остварење циља инспекцијског надзора, када то налаже заштита јавног интереса, отклањање непосредне опасности, затим опасност да ће надзирани субјекат или треће лице сакрити доказе, сумња на нерегистрованог сувјекта и непријављене раднике. Изостављање обавештења о надзору се често среће у инспекцијској пракси. Разлози за изостављање обавештења наводе се у налогу за инспекцијски надзор, кога издаје руководилац инспекције или лице које он овласти. Када налог за инспекцијски надзор није издат, у складу са законом, разлоге за изостављање обавештења инспектор уноси у записник. Субјекат има право да зна и у писаном облику добије разлоге због којих је надзор спроведен без претходног обавештења.
Више о овоме:
Инспекција је у обавези да, за потребе спровођења инспекцијског надзора, сама, по службеној дужности прибави јавне исправе и податке из регистара и других службених евиденција евиденција, које воде надлежни органи, а ови органи су дужни да их инспекцији благовремено доставе. Привредни субјекат има право да ускрати давање ових података које је инспекција дужна да прибави по службеној дужности, али такође и може да их самостално прибави и достави инспекцији.
Терет прикупљања података о којима се води службена евиденција и јавних исправа је првенствено на инспектору, као овлашћеном службеном лицу које води поступак и решава у управној ствари, који треба да се унапред добро припреми за вршење инспекцијског надзора, како би се смањило његово трајање и како би знао шта тачно тражи и надзире, па тек ако инспектор не може да прибави релевантне податке и исправе по службеној дужности, онда треба да их тражи од надзираног субјекта, а не обрнуто, као што се дешавало у пракси.
За разлику од података из службених евиденција, односно јавних исправа, за податке и документе привредног субјекта које инспектор није могао да прибави по службеној дужности (пословне исправе и подаци који нису јавно доступни) постоји обавеза привредног субјекта да их учини доступним инспектору. У односу на њих би се могле јавити штетне последице по привредног субјекта, ако их не би учинио доступним инспектору.
Више о овоме:
Основно начело управног поступка је да се странци мора да пружи прилика да се изјасни о чињеницама које су од значаја за одлучивање у управној ствари, а да се без претходног изјашњавања странке може одлучити само када је то законом дозвољено
Привредни субјекат у поступку инспекцијског надзора има право да предлаже доказе - дакле, и оне које инспектор не захтева, а надзирани субјекат налази да их треба извести ради правилног и потпуног утврђивања чињеничног стања, и износи правне тврдње, односно има право да учествује у испитном поступку и, ради остварења циља поступка, даје потребне податке и брани своја права и законом заштићене интересе, да износи чињенице које могу бити од утицаја за решење управне ствари, да предлаже доказе ради утврђивања тих чињеница и да побија тачност навода који се не слажу с њеним наводима. Ускраћивање ових права надзираном субјекту у поступку чини разлог за поништај решења.
Понављамо, за оне податке и документе за које стоји дужност инспектора да их прибави по службеној дужности - не постоји таква обавеза на страни надзираног субјекта.
Али, сумња и непотпуност, односно недореченост која проистекне због ускраћивања информација, односно недостављања доказа од стране надзираног субјекта, које је, у складу са овим законом, био дужан да достави, односно предочи инспектору, може - у оквиру доказивања и утврђивања чињеница на основу којих се доноси одлука у поступку инспекцијског надзора - бити на његову штету.
Више о овоме:
Привредни субјекат инспектору доставља на увид документе и податке у облику у којем их поседује и чува. То значи да је дозвољено да их достави и у електронском облику, а не нужно у папирном облику. Електронском документу не може се оспорити пуноважност, доказна снага, као ни писана форма само зато што је у електронском облику.
Привредни субјекат није дужан да употребљава печат у документима и не може му се увести обавеза употребе печата. Законом је прописано да приликом закључивања правних послова, односно предузимања правних радњи од стране привредног друштва, судови, државни органи, организације и лица која врше јавна овлашћења, као и друга правна лица, не могу истицати примедбе у погледу некоришћења печата, нити их могу истицати као разлог за поништај, раскид, односно непуноважност закљученог правног посла, односно предузете правне радње, чак и у случају када је интерним актима друштва прописано да друштво има и користи печат у пословању. Следствено, инспектор не може условљавати пуноважност документа који припада привредном субјекту стављеним отиском печата на тај документ. а истоветност копија и оригинала документације надзирани субјекат потврђује својим потписом, тј. потписом законског заступника или другог овлашћеног лица, а не и печатом и инспектор му то не може захтевати.
Инспектор је дужан да чува пословну тајну привредног субјекта коју би сазнао у току инспекцијског надзора, а надзирани субјекат има право да упозори инспектора на тајност информација које му чини доступним.
Приликом инспекцијског надзора долази и до обраде података о личности и инспектор има обавезу да поступа у складу са правилима обраде података о личности.
Кад је реч о јавним исправама, за њих важи законска претпоставка тачности, осим у оспореном делу (нпр. оспорена је истинитост чињеница, исправност састављљања, стављене су примедбе на записник).
Aко више инспекција врши заједнички надзор, надзирани субјекат има право да инспектору ускрати давање података и изјава које је дао једном од инспектора у том надзору. Тиме се постиже административно растерећење привреде и подстиче координација и сарадња међу инспекцијама, дељење информација, ефикасност и економичност поступања. Исто тако, привредни субјекат има право и да инспектору ускрати давање података и изјава о предмету раније извршеног надзора, осим ако су се ти подаци у међувремену променили, као и када је давање података неопходно ради предузимања хитних мера ради спречавања или отклањања опасности по живот или здравље људи, животну средину или биљни или животињски свет.
Више о овоме:
У поступку инспекцијског надзора инспектор сачињава записник о инспекцијском надзору, у коме описује изведене доказе и утврђене чињенице, а записнички може и да налаже мере. Привредни субјекат има право да буде упознат са садржином записника и да му се записник достави. Контролна листа која је коришћена у поступку чини саставни део (прилог) записника.
Додатни прилози записнику могу бити анализе узорака, изјаве, фотографије или снимци простора у коме се врши инспекцијски надзор и друге ствари које су предмет надзора, али најчешће се ови подаци и документа уносе директно у записник.
Више о овоме:
Инспектор може надзираном субјекту изрећи управну меру, и то превентивну меру, меру за отклањање незаконитости (корективну меру), меру наредбе, забране или заплене или меру за заштиту права трећих лица. Оне су ближе одређене посебним законима. Инспектор изриче ону меру којом се спречава или отклања незаконитост.
Неопходно је да она буде сразмерне процењеном ризику и повреди прописа, тако да се последице мере које су неповољне по привредника сведу на најмању меру и да му се омогући да настави да послује одрживо и у складу са законом.
Више о овоме:
Инспектор је дужан да уважи то мишљење ако је привредни субјекат поступио по њему и не може тада да изрекне инспекцијску меру.
Истина је да је Законом о државној управи прописано да мишљења министарстава нису обавезујућа, али Законом о инспекцијском надзору је постављено правило да инспекторе мишљења обавезују у том смислу што инспектор надзираном субјекту који је поступио према мишљењу министарства (или објашњењу, појашњењу, смерницама, водичу, стручном упутству и др. – заједнички назив за ове акте је: акт о примени прописа) не може, у погледу предмета акта о примени прописа, изрећи меру (наредбу, забрану, ограничење итд). У питању је примена начела предвидивости.
Ако инспектори поступају неуједначено, тј. за исту ствар један инспектор захтева од субјекта да поступи на један начин, а други инспектор тражи да поступи на други начин, субјекат тада може да затражи од надлежног органа (министарства) мишљење, односно акт о примени прописа, како би знао које поступање је исправно и био правно заштићен. Ако се ради о инспекторима различитих инспекција, односно органа, који надзиру примену различитих прописа, субјекат може да тражи да ти органи издају заједничко мишљење, односно заједнички акт о примени прописа или да један орган изда мишљење, односно акт о примени прописа уз претходно прибављено мишљење, односно уз сагласност другог органа.
Такво мишљење, које има дејство акта о примени прописа, донели су заједнички министар финансија и министар трговине, телекомуникација и туризма, поводом разјашњења на који начин се издају и књиже фактуре у пословним књигама правних лица и предузетника:
Више о овоме:
- Закон о општем управном поступку
- Закон о државној управи
- Смернице о правима и обавезама привредних субјеката у инспекцијском надзору („Документа са 22. седнице Координационе комисије“) – 22.03.2019
- Објашњење у вези са издавањем и књижењем рачуна (фактура) у папирном и електронском облику без употребе печата и потписа
Представке (које се још зову и: пријаве) су иницијативе које заинтересовано лице подноси инспекцији ради покретања поступка инспекцијског надзора по службеној дужности. Инспекција штити јавни интерес и, за разлику од ранијег законодавства, није у обавези да покрене поступак по свакој представци. Инспекција разматра представку и доноси одлуку. Неће покренути поступак ако је посреди злоупотреба права на представку и незнатан ризик. Свакоме је његов проблем највећи, али је то потребно ставити у објективна мерила и утврдити степен ризика и приоритета, па на основу тога однети одлуку о покретању поступка инспекцијског надзора по службеној дужности.
Више о овоме:
Тржишна инспекција, која је у саставу Министрства трговине, туризма и телекомуникација, обавља обавља инспекцијске послове и с њима повезане стручне послове у области инспекцијског надзора над применом закона и других прописа којима се уређују:
- трговина;
- електронска трговина;
- услови за обављање промета робе и вршење услуга;
- усаглашеност и безбедност непрехрамбених производа у производњи и промету;
- спречавање нелојалне конкуренције;
- заштита потрошача;
- оглашавање;
- производња и промет робе којима се повређују права интелектуалне својине, односно производња и промет робе заштићене ауторским или сродним правом;
- спречавање прања новца и финансирање тероризма;
- промет биоцида и промет хемикалија;
- фискалне касе у делу контроле рада овлашћених сервисера, контрола амбалаже и амбалажног отпада;
- спречавање појавних облика сиве економије у трговини, електронској трговини и услугама;
- контрола услова за прометовање, промета и мониторинг деривата нафте и биогорива.
Више о овоме:
Инспекторат за рад (инспекција рада), као орган управе у саставу Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, обавља инспекцијске послове и с њима повезане стручне послове у области инспекцијског надзора над применом закона и других прописа којима се уређују радни односи и безбедност и здравље на раду, а који се односе на: редовни, ванредни и контролни надзор; увиђај смртних, тешких и колективних повреда на раду; утврђивање испуњености прописаних услова у области безбедности и здравља на раду, пре почетка обављања делатности послодавца, фактички рад без пријаве на обавезно социјално осигурање („рад на црно“), као и друге послове одређене законом. Основни закони над чијом применом инспекција рада врши инспекцијски надзор су Закон о раду и Закон о безбедности и здрављу на раду.
Приоритетно деловање Инспектората за рад усмерено је на смањење броја повреда на раду, професионалних обољења и болести у вези са радом, као и на сузбијање рада на „црно”, и то како вршењем инспекцијских надзора по службеној дужности (редовни, контролни, надзори поводом повреда на раду) и по захтевима странака, тако и превентивним деловањем. Инспекторат за рад посебну пажњу посвећује превенцији у области безбедности и здравља на раду и области радних односа, са посебним освртом на високоризичне делатности, као што су грађевинарство, индустрија, пољопривреда, као и на решавање проблематике везане за категорије посебно осетљивих група запослених (труднице и породиље).
Санитарна инспекција, која је у саставу Министарства здравља, обавља инспекцијске и са њима повезане стручне послове у области инспекцијског надзора над применом закона и других прописа којима се уређују:
- санитарни и здравствени надзор у области заштите становништва од заразних болести, безбедности хране, здравствене исправности предмета опште употребе у производњи и промету, јавног снабдевања становништва хигијенски исправном водом за пиће;
- контролу санитарно-хигијенског стања објеката под санитарним надзором и средстава јавног саобраћаја;
- санитарни надзор над лицима која су законом стављена под здравствени надзор, као и надзор над постројењима, уређајима и опремом која се користи ради обављања делатности под санитарним надзором;
- начин организовања и спровођења програма за стицање основних знања о хигијени хране и личној хигијени;
- утврђивање санитарно-хигијенских и здравствених услова објеката под санитарним надзором у поступцима изградње или реконструкције и редовну контролу над тим објектима,
- санитарни надзор на државној граници и у местима царињења.
Основни закони над чијом применом санитарна инспекција врши инспекцијски надзор су Закон о санитарном надзору и Закон о заштити становништва од заразних болести.
Законска обавеза инспектора је да се стара о томе да вршењем својих овлашћења не омета редован процес рада, односно обављања делатности и вршења активности надзираног субјекта. И пореско законодавство прописује да се учесталост и трајање пореске контроле ограничавају на нужну меру.
У питању су правни (законски) стандарди, које се цене с обзиром на околности конкретног случаја.
За штету коју својим незаконитим или неправилним радом органи државне управе проузрокују физичким и правним лицима одговара Република Србија. Аутономна покрајина и јединица локалне самоуправе (град и општина) сами одговарају за штету коју својим незаконитим или неправилним радом проузрокују физичким и правним лицима у вршењу поверених послова државне управе и вршењу послова из изворне надлежности. Органи државне управе, аутономне покрајине и јединице локалне самоуправе поступају преко овлашћених службених лица, а инспекције, које су у њиховом саставу, преко инспектора, који су овлашћена службена лица са посебним овлашћењима, обавезама и одговорностима. Дакле, за штету коју републички, односно покрајински или градски/општински инспектор на раду или у вези с радом проузрокује трећем лицу незаконитим или неправилним радом одговара Република Србија, односно аутономна покрајина или град/општина.
Услов за накнаду штете је, према томе, да је до ње дошло услед незаконитог или неправилног рада инспектора, преко кога инспекција, односно надлежни орган поступа, што значи да је штета резултат поступања инспектора које је противно закону или правилима струке, добре управе и савесног поступања, а не ако је једноставно настала у склопу вршења овлашћења и дужности инспектора у складу са законом и правилима струке. Ако је услед вршења овлашћења и дужности службеног лица у складу са законом и професионалним правилима дошло до настанка штете, лице које је претрпело птету нема право да потражује њену накнаду. Сам поступак инспекцијског надзора који се води по службеној дужности, а у коме се проверава примена закона, ради заштите јавног интереса, је иначе, по својој природи, поступак који није у интересу странке (надзираног субјекта), а странка је дужна да трпи његово вођење, у границама постављеним законом.
Привредни субјекат који је претрпео штету (оштећеник) има право да накнаду штете захтева и непосредно од инспектора, али под условом да је он ту штету проузроковао намерно.
Привредни субјекат који сматра да се инспектор није старао о томе да вршењем својих овлашћења не омета редован процес рада, односно обављања делатности и вршења активности надзираног субјекта, да је прекорачио нужну, односно потребну меру учесталости и трајања контроле, да је у обављању својих послова неоправдано причинио штету субјекту, овлашћен је да против тог инспектора поднесе притужбу на рад, како је то ближе објашњено у одговору на питање број 16.
С друге стране, надзирани субјекат је дужан да инспектору, који му предочи службену легитимацију, омогући несметан инспекцијски надзор, што подразумева нарочито да: стави на располагање одговарајући радни простор за теренски надзор; обезбеди увид у пословне књиге, опште и појединачне акте, евиденције, извештаје, уговоре, приватне исправе и другу документацију надзираног субјекта од значаја за инспекцијски надзор, а у облику у којем их поседује и чува; омогући приступ локацији, земљишту, објектима, пословном и другом нестамбеном простору, постројењима, уређајима, опреми, прибору, возилима и другим наменским превозним средствима, другим средствима рада, производима, предметима који се стављају у промет, роби у промету и другим предметима којима обавља делатност или врши активност, као и другим предметима од значаја за инспекцијски надзор; благовремено пружи потпуне и тачне податке који су му доступни, а ако нешто од тога не може – да разлоге за то писано образложи инспектору.
Инспектори и надзирани субјекти у току инспекцијског надзора имају међусобна права и обавезе, где најчешће обавеза једне стране подразумева право или овлашћење друге стране. У сваком случају, обе стране у инспекцијском надзору морају поштовати и уважавати сваког учесника, што је нужан предуслов сарадње и остваривања сврхе инспекцијског надзора.
Више о овоме:
Када је уредно обавештен о предстојећем инспекцијском надзору, надзирани субјекат дужан је да буде присутан на месту вршења надзора, осим ако постоје нарочито оправдане околности које га у томе спречавају, о чему је дужан да благовремено на подесан начин обавести инспекцију. Ако не буде присутан, а не постоје наведене нарочито оправдане околности, тада инспектор врши надзор у присуству другог лица које се тамо затекне. У пореској контроли, порески обвезник је дужан да учествује у утврђивању чињеничног стања и даје обавештења и изјаве на захтев пореског инспектора, а слична обавеза присутна је и у другим областима инспекцијског надзора.
Надзирани субјекат може да тражи одлагање надзора. Ово право је у неким законима изричито прописано, али налазимо да произлази из природе ствари, односно природе поступка инспекцијског надзора у свим инспекцијским областима, а посебно када се ради о инспекцијском надзору о ком надзирани субјекат није претходно био обавештен. Инспектор може, али није дужан да усвоји овакав захтев. У доношењу одлуке по овом захтеву инспектор ће узети у обзир све конкретне околности, попут: сложености предмета надзора, правних питања у његовом склопу, оцене да ли је овакав захтев постављен из оправданих разлога или је срачунат на одуговлачење поступка и др. Илустративан пример је могућност одлагања почетка спровођења пореске контроле ако порески обвезник поднесе усмени приговор одмах по пријему налога, односно позива за пореску контролу. У приговору је дужан да наведе разлоге за одлагање контроле, с тим што је дужан да у року од 24 часа од пријема налога, односно позива за пореску контролу, достави приговор у писменом облику Пореској управи. Ако порески инспектор оцени да је усмени приговор изјављен да би се ометала пореска контрола, отпочеће поступак контроле и навести у записнику разлоге на основу којих је донео такву одлуку.
Привредни субјекат обавезан је да омогући инспектору да несметано врши надзор. Сматрамо да је препоручљиво, пошто инспектор нема законску обавезу да одложи надзор, односно застане са поступком, ако инпектор одбије овај захтев и настави с предузимањем радњи у поступку, да надзирани субјекат не инсистира на овом захтеву, будући да се такво понашање може протумачити и као одбијање учешћа странке у поступку, а што у поступку може бити на њену штету, или и као онемогућавање вршења надзора, односно контроле, што није дозвољено и прописано је као прекршај, односно као кривично дело.
Инспектор би о захтеву за одлагање надзора донео закључак, против којег није дозвољена жалба, нити се може покренути управни спор, а може се побијати жалбом, односно тужбом против решења о главној ствари, ако буде донето.
Више о овоме:
Тада привредник може ставити примедбе на записник. Надзирани субјект има право да у писаном облику стави примедбе на записник о инспекцијском надзору, одмах или у року од пет радних дана од његовог пријема.
Инспектор оцењује примедбе, а после тога може да изврши допунски инспекцијски надзор, да би утврдио чињенице на које се примедбе односе. Ако су у примедбама на записник изнете нове чињенице и нови докази, због којих треба изменити чињенично стање које је утврђено у записнику или друкчије правне и друге оцене, инспектор о томе саставља допуну записника, на коју се не може ставити примедба, како се не би стварале претпоставке да неки поступци инспекцијског надзора, такорећи, теку унедоглед. Ако, пак, у примедбама на записник нису изнете нове чињенице и нови докази, те инспектор нађе да не треба ништа мењати, он сачињава обавештење. По примедбама на записник, инспектор може да измени изречену меру или да одустане од ње. Тиме постоји правна заштита странке приликом изрицања мере на записник изражена кроз ово управно средство – примедбе на записник.
Више о овоме:
Против решења инспектора може се изјавити жалба у року од 15 дана од дана доставе писаног решења, односно у року који је прописан посебним законом и наведен у решењу у делу – упутство о правном средству.
Жалбом решење може да се побија из чињеничних, процесних и материјално-правних (суштинских) разлога, тј. зато што жалилац сматра да инспектор није водио поступак по законским правилима, да нису добро изведени докази, нису правилно, тачно и потпуно утврђене чињенице, да је донета неправилна одлука, да је изведен погрешан закључак, да није добро примењено право и др. Довољно је да жалилац у жалби изложи у ком је погледу незадовољан решењем, али жалбу не мора посебно образложити.
Жалба одлаже извршење решења. Међутим, код хитних мера то није случај, а исто тако многи посебни закони (који имају предност у примени) прописује да жалба не одлаже решење инспектора, тако да у пракси жалбе не одлажу извршење великог (можемо рећи и – већинског) броја инспекцијских решења.
Више о овоме:
Тада привредник може да поднесе притужбу на рад инспектора. Притужбом на рад се не штите права која су већ заштићена у поступку инспекцијског надзора путем жалбе (нпр. повреда правила поступка, непотпуно и погрешно утврђене чињенице, погрешна примена материјалног права и др. – видети: одговор на претходно питање) него право надзираног субјекта да инспектор према њему поступа професионално и етички исправно. Тако, надзирани субјекат може да се притужује на некоректан однос, повреду етичких правила, правила понашања доброг службеника, принципа добре управе и др.
На притужбу против инспектора дужан је да одговори његов непосредни руководилац, а и против тог одговора може се поднети притужба руководиоцу, односно органу надлежном за вршење надзора над радом инспекције.
Више о овоме:
Ако инспектор у надзору открије прекршај, у обавези је да прекршајном суду поднесе захтев за покретање прекршајног поступка – када је новчана каза прописана у распону („од – до“), односно да изда прекршајни налог, када је новчана казна прописана у фиксном износу.
Ипак, Законом о инспекцијском надзору прописано је када инспектор за откривени прекршај неће поднети захтев за покретање прекршајног поступка, односно неће издати прекршајни налог, а под следећим условима, који је неопходно да сви буду испуњени:
-
надзирани субјекат је у остављеном року поступио према мери за отклањање незаконитости, коју је инспекор наложио на записник;
-
највиши износ запрећене казне за прекршај не прелази 200.000 динара;
-
није прописана заштитна мера;
-
штетне последице нису наступиле, као и када су такве последице наступиле, али их је надзирани субјекат отклонио или је штету надокнадио пре почињања поступка инспекцијског надзора, у току надзора пре изрицања мера на записник или у року за поступање по мерама наложеним на записник
-
не ради о поновљеном прекршају надзираног субјекта, него је прекршај учинио прво пут;
-
не ради се о нерегистрованом субјекту.
Постоји још једна ситуација из Закона о инспелцијском надзору када инспектор за откривени прекршај неће поднети захтев за покретање прекршајног поступка, односно неће издати прекршајни налог, а то је онда ако надзирани субјекат, пре покретања поступка инспекцијског надзора, односно обавештавања о предстојећем инспекцијском надзору, самоиницијативно пријави незаконитост, а за незаконитости код којих је могуће отклонити последицу, поред самопријаве, и отклони последице повреде прописа, односно употреби сва средства која су му на располагању да се те последице отклоне. И за ову ситуацију је потребно да се не ради о поновљеном прекршају надзираног субјекта, него да је прекршај учинио прво пут, као и да се не ради о нерегистрованом субјекту.
Инспектор не подноси захтев за покретање прекршајног поступка, односно не издаје прекршајни налог у службеној саветодавној посети.
Више о овоме:
И у инспекцијском надзору, као у области саобраћаја, може да се закључи споразум о признању прекршаја, у складу са Законом о прекршајима. Овај споразум може да се закључи за прекршаје за које се води прекршајни поступак по захтеву за покретање прекршајног поступка, а искључен је за прекршаје за које се издаје прекршајни налог (прописана новчана казна у фиксном износу).
Надзирани субјекат, који је окривљени у прекршајном поступку пред прекршајним судом по захтеву који је поднео инспектор може да поднесе инспектору предлог за закључење споразума о признању прекршаја. Споразум о признању прекршаја садржи, поред осталог, опис прекршаја који се окривљеном ставља на терет, признање окривљеног да је учинио тај прекршај и споразум о врсти и висини казне, односно о другим прекршајним санкцијама.
Да би произвео правно дејство, неопходно је да споразум о признању прекршаја, који закључе инспектор и окривљени, пресудом усвоји прекршајни суд пред којим се води поступак.
Више о овоме:
На овом линку можете пронаћи и друге контролне листе које инспекције могу користити у свом раду.
Инфо пулт
Регистрација
Регистрацијом резервишите свој ницкнаме за коментарисање и добијајте најновије информације из света предузетништва.
Уз подршку Британске амбасаде и у партнерству са Кабинетом председнице Владе Србије, Министарством привреде и Министарством финансија
