Опорезивање

Постоје две врсте финансијских, односно фискалних обавеза, које сваки предузетник и свако микро друштво има према локалној самоуправи: пријава и плаћање накнаде за заштиту и унапређивање животне средине и локалне комуналне таксе за истицање фирме на пословном простору (фирмарина).

Јединица локалне самоуправе може утврдити локалне комуналне таксе у различитој висини зависно од врсте делатности, површине и техничко-употребних карактеристика објеката, величине правног лица у смислу закона којим се уређује рачуноводство и по деловима територије, односно у зонама у којима се налазе објекти, предмети или врше услуге за које се плаћају таксе.

Више о овоме:

• Закон о накнадама за коришћење јавних добара
• Уредба о критеријумима за одређивање активности које утичу на животну средину према степену негативног утицаја на животну средину који настаје обављањем активности, износима накнада
• Закон о финансирању локалне самоуправе

Предузетници и мала правна лица која имају годишњи приход до 50.000.000 динара, не плаћају локалну комуналну таксу за истицање фирме на пословном простору, односно фирмарину.

Фирмарину плаћају предузетници и мала правна лица, која имају годишњи приход преко 50.000.000 РСД, као и друштва и предузетници који обављају посебно одређене делатности без обзира на остварени приход (нпр. делатности банкарства, осигурања, коцкарнице, ноћни барови, производња дувана, ПТТ услуге и друге). Фирмарина се плаћа на годишњем нивоу, највише до две просечне зараде по запосленом, која је остварена на територији јединице локалне самоуправе, у периоду јануар - август године која претходи години за коју се утврђује фирмарина. Из тог разлога, износ локалне комуналне таксе за истицање фирме на пословном простору тј. фирмарине базира се на одлуци конкретне јединице локалне самоуправе. Друштва и предузетници која обављају посебно наведене делатности плаћају фирмарину у износу до 10 просечних зарада.

Ако се на једном пословном објекту налази више истакнутих фирми истог обвезника, такса се плаћа само за једну фирму. За сваку фирму истакнуту ван пословног објекта плаћа се такса за сваку истакнуту фирму, док се за истакнут назив пословног имена унутар пословног простора не плаћа фирмарина. Ако исто привредно друштво односно предузетник послује на више локација, фирмарину плаћа (у различитим годишњим износима) на свим територијама, односно свим јединицама локалне самоуправе. Пријава за утврђивање локалне комуналне таксе за истицање фирме на пословном простору се може поднети путем електронске пријаве, а омогућено је и електронско плаћање фирмарине путем портала локалне пореске администрације lpa.gov.rs.

• Закон о финансирању локалне самоуправе

Висина накнаде је законски регулисана у зависности од активности којом се бавите и њеног утицаја на животну средину. Висина зависи од тога да ли делатност предузетника/микро друштва има велики, средњи или мали утицај на животну средину, као и од разврставања привредног субјекта (велико, средње, мало, микро правно лице и предузетници). У сваком случају, износ не може бити виши од 0,4% годишњег прихода обвезника у претходној години, а ако друштво или предузетник делатност обавља на територији више локалних самоуправа  накнада ће бити подељена бројем општина тако да се део накнаде плаћа у свакој општини.

У 2024. години микро правна лица и предузетници плаћају следеће износе годишње накнаде:

• 20.000 РСД у случају обављања делатности која има велики негативан утицај на животну средину (нпр. рударство)
• 10.000 РСД у случају обављања делатности која има средњи негативан утицај на животну средину (нпр. грађевинарство)
• 5.000 РСД у случају обављања делатности која има мали негативан утицај на животну средину (нпр. књиговодствене услуге).

С обзиром да може доћи до промене висине износа као и критеријума на основу којих се утврђује утицај на животну средину, потребно је да проверите да ли је измењен подзаконски акт, односно уредба која детаљније уређује ову врсту накнаде. Пријава се подноси искључиво електронски, путем портала lpa.gov.rs. Пријава се подноси једном годишње, са подацима од значаја за утврђивање накнаде који се налазе у самом обрасцу, најкасније до 30. априла сваке године за коју се утврђује накнада.

Након подношења пријаве на прописаном обрасцу надлежна јединица локалне самоуправе доноси  решење по којем се плаћа накнада. Накнада се плаћа квартално, у року од 15 дана од истека тромесечја на прописани уплатни рачун. 

Накнада за заштиту и унапређивање животне средине се не плаћа у првој години пословања (тј. години оснивања).

• Уредба о критеријумима за одређивање активности које утичу на животну средину према степену негативног утицаја на животну средину који настаје обављањем активности, износима накнада 

Изменом Закона о порезу на доходак грађана у децембру 2019. године уведен је „Тест самосталности“ за предузетнике, чија примена је отпочела у марту 2020. године. Главна измена, односно последица примене теста самосталности у пракси јесте да се приход „несамосталног“ предузетника остварен пружањем услуга налогодавцу (тј. неформалном послодавцу) опорезује по вишим стопама у односу на приход од самосталне делатности који остварује „независни“  предузетник.

Налогодавцем се сматра:

• Правно лице (домаће и инострано).
• Предузетник.
• Предузетник паушалац.

Тест самосталности се примењује на:

• Предузетнике регистроване код АПР-а који воде пословне књиге и који порез на доходак грађана плаћају на стварно остварену добит.
• Предузетнике регистроване код АПР-а који порез на доходак грађана плаћају на паушално утврђен приход (предузетници паушалци).

Налогодавцем се НЕ сматра:

• Домаће или инострано правно лице, предузетник или предузетник паушалац које је директни исплатилац накнаде предузетнику, а које такву накнаду исплаћује у вези са извршавањем послова заступања или посредовања за рачун другог лица, и за такав посао наплаћује од тог другог лица или од предузетника само уобичајену заступничку или посредничку провизију.

Тест самосталности се НЕ примењује на:

• Правна лица.
• Предузетнике пољопривреднике и
• Предузетнике друга лица (нпр. физичка лица која су у систему ПДВ-а, али нису регистрована код АПР-а).

За оцену самосталности предузетника користи се 9 критеријума, чије се испуњење одређује на основу уговора са налогодавцем и осталих релевантних доказа и чињеница. Предузетник је „несамосталан“ уколико испуњава најмање 5 критеријума, у ком случају плаћа значајно већи износ пореза и доприноса, како због виших пореских стопа (порез на други приход – 20%, допринос за ПИО – 25%), тако и због веће пореске основице (бруто приход, односно бруто износ накнаде без умањења за нормиране трошкове). Уколико на тесту предузетник испуњава до 4 критеријума може се сматрати „самосталним“ односно независним од налогодавца, у ком случају је и висина пореских обавеза, за исту „бруто накнаду“ знатно мања. 

Критеријуми теста самосталности:

1. Налогодавац одређује радно време, одморе и одсуства предузетнику.
2. Предузетник уобичајено користи просторије које обезбеђује налогодавац  или обавља послове у месту које одреди налогодавац.
3. Налогодавац врши или организује стручно оспособљавање или усавршавање предузетника.
4. Налогодавац је ангажовао предузетника након оглашавања у средствима информисања или ангажујући треће лице (ХР агенцију) које се уобичајено бави проналажењем лица подобних за радно ангажовање.
5. Налогодавац обезбеђује сопствени основни алат, опрему или друга основна материјална или нематеријална средства потребна за редован рад предузетника или финансира њихову набавку или уобичајено руководи процесом рада.
6. Најмање 70% од укупно остварених прихода предузетника у периоду од 12 месеци у пореској години је остварено од једног налогодавца.
7. Предузетник обавља послове из делатности налогодавца, а за тако обављене послове његов уговор о ангажовању не садржи клаузулу по којој предузетник сноси уобичајени пословни ризик за посао испоручен клијенту налогодавца, уколико такав клијент постоји.
8. Уговор о ангажовању предузетника или садржи делимичну или потпуну забрану предузетнику да пружа услуге другим налогодавцима, изузев делимичне забране пружања услуга ограниченом броју директних конкурената налогодавцу.
9. Предузетник обавља активности уз накнаду за истог налогодавца, непрекидно или са прекидима 130 или више радних дана у периоду од 12 месеци који почиње или се завршава у односној пореској години.

Дакле, уколико као предузетник на овом тесту имате до највише 4 потврдна одговора сматра се да сте самостални, односно независни од налогодавца у обављању посла, у супротном (са 5 и више потврдних одговора) нисте самостални, односно обављање ваших послова зависи од налогодавца који вас је ангажовао, у ком случају се и ваша накнада за рад опорезује по вишим стопама и без признавања уобичајеног одбитка, односно нормираних трошкова.

На пример, уколико Вам је налогодавац одредио шесточасовно радно време, обезбедио просторију за рад, одговарајућу опрему (лап топ нпр.), и ви сте код истог налогодавца радили дуже од 6 месеци уз надокнаду која износи 75% укупних прихода, сматра се да „нисте самостални“ у обављању свог посла јер за више од половине задатих критеријума зависите од одлука и решења налогодавца. 

Детаљне информације о тесту самосталности и његовој примени можете наћи у Упутству за примену теста самосталности, које је објавила Пореска управа крајем фебруара 2020. године.

Као предузетник, сами се опредељујете за један од два начина утврђивања и плаћања пореза и доприноса на приходе од самосталне делатности – паушално опорезивање или систем самоопорезивања  (са или без исплате личне зараде) – које се бирају приликом регистрације у Агенцији за привредне регистре („АПР“) попуњавањем регистрационе пријаве. Поред предузетника који обављају привредне делатности овај систем опорезивања се примењује и на приходе пољопривредника који су регистровали пољопривредна газдинства.

Физичка лица која су регистрована за ПДВ, а нису регистрована код АПР као предузетници, плаћају порез применом система самоопорезивања без исплате личне зараде.

Главне разлике између ова два режима су:

• Паушално опорезивање – спроводи се без вођења пословних књига, у ком случају надлежна организациона јединица Пореске управе према седишту пореског обвезника, по утврђеним критеријумима, одређује износ пореза који је потребно платити. Решењем Пореске управе, одређује се фиксни износ пореза и доприноса који се плаћа без обзира на остварени приход. Порески обвезник само има обавезу вођења Књиге о оствареном промету паушално опорезованих обвезника (КПО књига).

• Систем самоопорезивања – реализује се на два начина, при чему је у оба случаја обавезно вођење пословних књига. У варијанти стандардног самоопорезивања (без исплате личне зараде), на разлику између прихода и расхода обрачунавају се порез и доприноси. У варијанти исплате личне зараде предузетника, порез се обрачунава на идентичан начин као код чистог самоопорезивања, али пошто предузетник сам себи исплаћује личну зараду, порез и доприноси се обрачунавају и плаћају на износ личне зараде.

Предузетници који се определе за паушално опорезивање, могу бити у том режиму све док им годишњи приходи не прелазе износ од 6.000.000 РСД. Уколико приход предузетника у календарској години пређе лимит, Пореска управа решењем утврђује да предузетник мора да води пословне књиге и пређе у систем самоопорезивања од 1. јула текуће године или од 1. јануара наредне године у односу на годину у којој је приход прешао прописани лимит. Предузетници којима је решењем утврђена обавеза вођења књига од 1. јула текуће године не могу да се определе за плаћање доприноса на личну зараду у тој години, тако да ће у том случају за период од 1. јула до 31. децембра платити порез и доприносе на укупан приход, а од следеће године могу да се определе за исплату личне зараде и тако умање укупан порески терет.

Такође, предузетници паушалци чији промет у претходних 12 месеци пређе 8.000.000 РСД морају да се региструју за ПДВ од првог следећег дана након преласка лимита и од тог дана су у обавези да воде пословне књиге. Ови предузетници не могу да се определе за исплату личне зараде у текућој години али могу од наредне године.

Више о овоме:

• Закон о порезу на доходак грађана 
• Уредба о ближим условима, критеријумима и елементима за паушално опорезивање обвезника пореза на приходе од самосталне делатности 

Опредељење за паушално опорезивање треба да се изврши приликом оснивања и регистрације у АПР. Предузетници који се одмах не определе за паушално опорезивање, немају могућност накнадног подношења захтева за паушално опорезивање за текућу годину.

АПР прослеђује Пореској управи информацију о учињеном одабиру за паушално опорезивање (не треба да подносите посебан захтев за паушално опорезивање Пореској управи). Пореска управа доноси решење о утврђеној обавези за порез и доприносе у електронском облику у року од 48 сати од дана регистрације и доставља га у пореско сандуче на порталу Пореске управе – еПорези. Износ пореза и доприноса зависи од утврђене висине паушалног прихода, који се одређује према елементима посебне уредбе, тј. на основу просечне зараде у конкретној општини и зависно од врсте делатности.

Решењем Пореске управе одређује се висина паушалног прихода и фиксан износ пореза и доприноса (тзв. паушал) који се плаћа без обзира на остварени приход (сваког месеца се мора платити независно од тога да ли се остварује приход или не).

Висину пореза и доприноса можете оријентационо израчунати користећи калкулатор који је на порталу Пореске управе (линк испод). Висина паушала зависи од делатности којом се бавите, а често и од локалне самоуправе у којој обављате делатност. Порези и доприноси се на основу решења плаћају до сваког 15-ог у месецу за претходни месец (односно у року од 15 дана од добијања решења за све заостале месеце).

Слика: Изглед Калкулатора паушалног пореза и доприноса кога можете видети на линку калкулатор паушалног пореза и доприноса  

Уколико сте у систему самоопорезивања, а желите да од следеће године пређете на паушално опорезивање, захтев за паушално опорезивање подносите искључиво електронски, преко портала Пореске управе еПорези до 31. октобра текуће године.

Уколико престанете да испуњавате услове за паушално опорезивање, јер су Ваши годишњи приходи изнад 6.000.000 РСД, Пореска управа ће решењем наложити вођење пословних књига од половине текуће године или од почетка наредне. Ово решење Пореска управа доставља у е-сандуче портала еПорези и оно се доноси по службеној дужности. Ако Ваш промет у претходних 12 месеци пређе лимит за улазак у ПДВ од 8.000.000 РСД, тада прелазите у систем вођења књига од првог наредног дана од преласка лимита. Имајте у виду да у овом случају Пореска управа не доноси решење којим одређује вођење пословних књига.

Предузетници који се не региструју у АПР (на пример, адвокати) подлежу другачијој процедури и у обавези су да поднесу захтев за паушално опорезивање у року од пет дана од регистрације надлежној организационој јединици Пореске управе према свом седишту. Ова категорија предузетника дужна је и да надлежној јединици Пореске управе поднесе пореску пријаву на Обрасцу ППДГ-1Р у року од 15 дана од дана регистрације.

Више о овоме:

• Закон о порезу на доходак грађана 
• Уредба о ближим условима, критеријумима и елементима за паушално опорезивање обвезника пореза на приходе од самосталне делатности

Уколико тек започињете са обављањем делатности одабир исплате личне зараде подноси се искључиво у моменту регистрације у АПР. Информацију о овом избору АПР прослеђује Пореској управи. У случају да се накнадно одлучите за исплату личне зараде, Пореској управи треба да доставите обавештење електронским путем преко портала еПорези најкасније до 15. децембра текуће године за наредну.

Овај модел опорезивања подразумева вођење књига (самостално или преко ангажованог књиговође). У пословним књигама се обрачунава добит остварена у току године као разлика укупних прихода и расхода предузетника у току године и ова добит у принципу представља и пореску основицу за обрачун и плаћање пореза на приход од самосталне делатности. Узмите у обзир да се и лична зарада сматра трошком пословања у укупном бруто износу. Добит предузетника се на крају године опорезује порезом на приходе од самосталне делатности. Стопу опорезивања овог прихода можете пронаћи у Закону о порезу на доходак грађана. У 2024. години је важећа стопа од 10%. У наведеном случају предузетник у пријави ППДГ-1С исказује само обавезу по основу пореза на приход од самосталне делатности, а пријава се подноси електронским путем на порталу еПорези.

Порез и доприноси се плаћају додатно и на износ личне зараде с тим што сами бирате износ личне зараде. Основица за обрачун пореза на личну зараду је бруто износ личне зараде умањен за неопорезиви део зараде, који у 2024. години износи 25.000 динара). Стопу по којој се лична зарада опорезује, као и неопорезиви део зараде можете пронаћи у Закону о порезу на доходак грађана (у 2024. години важећа стопа је 10% али је важно на почетку сваке године проверити да ли је промењена стопа или неопорезиви износ зараде). Додатно, на личну зараду се плаћају и доприноси на основицу коју чини бруто износ личне зараде (без икаквих умањења). Збирну стопу по којој се плаћају доприноси можете пронаћи сабирањем свих стопа прописаних у Закону о доприносима за обавезно социјално осигурање. Тако у 2024. години збирна стопа доприноса износи 35,05%, али је важно на почетку сваке године проверити да није дошло до измена стопа. Према закону, уколико је лична зарада нижа од најниже месечне основице доприноса тада доприносе плаћате на најнижу месечну основицу, која у 2024. години износи 40.143 динара. Најнижу месечну основицу доприноса чини 35% просечне месечне зараде која је исплаћена у претходних 12 месеци у Републици Србији, а њен износ објављује министар финансија сваке године. Пре исплате личне зараде подноси се пореска пријава на обрасцу ППП-ПД након чега Пореска управа доставља инструкције за уплату пореза и доприноса.

Више о овоме:

• Закон о доприносима за обавезно социјално осигурање 
• Закон о порезу на доходак грађана 

Уколико сте предузетник у систему самоопорезивања, ангажовани књиговођа или ви обрачунавате и плаћате порез и доприносе. На годишњи приход плаћате порез на доходак и доприносе за обавезно социјално осигурање. Пореска стопа и стопе доприноса се повремено промене због тога је врло битно да почетком сваке године проверите да ли је било измена у Закону о порезу на доходак грађана и Закону о доприносима за обавезно социјално осигурање. Током 2024. године важеће су следеће стопе:

• 10% порез на доходак,
• 24% допринос за пензијско и инвалидско осигурање,
• 10,3% допринос за здравствено осигурање и
• 0,75% допринос за осигурање од незапослености.

Пореска пријава за утврђивање пореза и доприноса за обавезно социјално осигурање самоопорезивањем на приходе од самосталне делатности (образац ППДГ-1С), подноси се електронским путем на порталу еПорези.

Више о овоме:

• Закон о доприносима за обавезно социјално осигурање 
• Закон о порезу на доходак грађана 

Као предузетник имате право на прекид обављања делатности под условом да истакнете обавештење о прекиду. Прекид се пријављује Агенцији за привредне регистре (више информација на https://www.apr.gov.rs/registri/preduzetnici/uputstva/promene.2059.html). Трајање прекида није дефинисано тако да овај статус, макар формално, можете да имате неограничено – док год постоји потреба.

По прекиду пословања, у обавези сте да поднесете пореску пријаву преко портала еПорези. Предузетници у систему паушалног опорезивања подносе пореску пријаву на обрасцу ППДГ-1Р, а предузетници у систему самоопорезивања на обрасцу ППДГ-1С. Пореске пријаве представљају „обавештење“ за Пореску управу да је дошло до прекида пословања и да од тог тренутка престају да теку и пореске обавезе.

Са практичне стране, имате могућност и право да наставите да плаћате доприносе за социјално осигурање током овог периода уколико желите да наставите да користите здравствено осигурање и да вам за време прекида пословања тече радни стаж.

За време трудничког боловања (односно, привремене спречености за рад услед одржавања трудноће) предузетница има право на накнаду зараде коју ће примати за време трудничког одсуства. Висина накнаде зависи од тога да ли се предузетница определила за потпуну обуставу рада, односно „замрзавање“ предузетничке радње или за наставак пословања и именовање пословође. Уколико се определи за потпуну обуставу рада, висина накнаде зависи од висине основице за уплату пореза и доприноса за социјално осигурање у последњих 12 месеци од дана почетка боловања. Најнижи исход ове накнаде једнак је износу минималне зараде у земљи и на њу се уплаћују припадајући порези и доприноси.
У случају да се предузетница определи за наставак пословања, у обавези је да именује пословођу који ће уместо ње водити пословање. У овом случају, износ накнаде коју предузетница прима ће бити умањен за 50% у односу на основицу на коју су плаћани порези и доприноси у претходних 12 месеци од дана почетка трудничког боловања. Поред тога, предузетница је дужна да плаћа порезе и доприносе пословођи.
Накнада зараде за први месец се исплаћује на терет предузетнице (односно исплаћује зараду са припадајућим порезом и доприносима), а за период од 31. дана коришћења одсуства накнада се исплаћује на терет Републичког фонда за здравствено осигурање.

Важећим Законом о финансијској подршци породици са децом, жене ван радног односа – предузетнице имају право на накнаду по основу рођења и неге детета и посебне неге детета. Као предузетница имате право на породиљско одсуство у укупном трајању од 12 месеци, које почиње да тече најраније 28 дана пре порођаја, а најкасније од дана рођења детета. Део одсуства до 3 месеца након порођаја је породиљско одсуство а преосталих 9 месеци траје одсуство ради неге детета.

Ово право остварујете подношењем захтева Секретаријату за социјалну заштиту у надлежној општини према месту свог пребивалишта, на прописаним обрасцима ОН-РНД. Уз ове обрасце, потребно је предати и дознаке о отварању боловања или извод из матичне књиге рођених за дете, уверење Пореске управе о уплатама пореза и доприноса за претходних 18 месеци и фотокопију текућег рачуна. Рок за подношење је до истека рока од 12 месеци, али у пракси захтев треба поднети што пре по рођењу детета. Исплата накнаде зараде током породиљског боловања и боловања ради неге детета врши се на Ваш текући рачун из средстава буџета Републике Србије, са раздела ресорног министарства.

Обрачун накнаде зараде врши се на основу основице на коју су плаћани доприноси у последњих 18 месеци (суштински, Ваш приход у претходних 18 месеци) пре отварања породиљског боловања, без обзира да ли је коришћено трудничко боловање или не. Месечна основица накнаде зараде се добија када се збир ових основица подели са 18, чак и у случају да предузетница није обављала делатност свих 18 месеци, а месечни износ који се исплаћује добија се дељењем месечне основице са коефицијентом 1,5.

За обрачун накнаде за породиљско боловање се посматра период од 18 месеци, без обзира да ли су током свих 18 месеци уплаћивани порези и доприноси, односно да ли је предузетница обављала делатност или не. Овакав приступ је неповољан за предузетницу, јер накнада може бити значајно мања од минималне зараде. Такође, у питању је нето накнада, тако да предузетницама у овом периоду не тече радни стаж. Уколико желите да Вам тече стаж осигурања, неопходно је да сами обрачунавате и плаћате порез и доприносе.

Више о овоме:

• Закон о здравственом осигурању
• Закон о финансијској подршци породици са децом

Уколико нисте запослени у привредном друштву чији сте оснивач, постоји обавеза обрачунавања и плаћања доприноса, док се порез не плаћа. Основица за обрачунавање доприноса јесте најнижа месечна основица у смислу прописа о доприносима, а стопа која се примењује је збирна стопа коју можете добити сабирањем свих појединачних стопа из Закона о доприносима за обавезно социјално осигурање. Ове стопе се понекад мењају те је битно на почетку сваке године проверити које стопе су важеће. Рецимо у 2024. години важећа збирна стопа износи 35,05%.

Доприносе за вас као оснивача обрачунава и уплаћује само друштво. Рок за плаћање је 15. дан у текућем месецу за претходни. Пријава о обрачунатим доприносима подноси се на обрасцу ПП ОД-О. За случај да сте запослени код другог послодавца, или социјално осигурани по другом основу, друштво би било у обавези да обрачунава и плаћа само доприносе за пензијско и инвалидско осигурање. У 2024. години важећа стопа износи 24%.

У случају да се запослите у друштву, претходно није примењиво. У том случају, на вашу зараду ће се обрачунавати порез и доприноси на зараду као било ког другог запосленог. Порез на зараду обрачунава се на основицу коју чини бруто зарада умањена за неопорезиви износ зараде (у 2024. години износи 25.000 динара). Стопу по којој се лична зарада опорезује, као и неопорезиви део зараде можете пронаћи у Закону о порезу на доходак грађана (у 2024. години важећа стопа је 10% али је важно на почетку сваке године проверити да ли је промењена стопа или неопорезиви износ зараде). Основицу за обрачун доприноса чини бруто зарада, без умањења за неопорезиви део. Збирну стопу по којој се плаћају доприноси можете пронаћи сабирањем свих стопа датих у Закону о доприносима за обавезно социјално осигурање. У 2024. години збирна стопа доприноса износи 35,05%, али је важно на почетку сваке године проверити да није дошло до измена стопа. 

Више о овоме:

• Закон о порезу на доходак грађана
• Закон о доприносима за обавезно социјално осигурање 

У случају расподеле добити од стране друштва и исплате учешћа у добити (колоквијално, исплате дивиденде) новац који примите за пореске сврхе сматра се приходом од капитала. На тај приход плаћа се порез по стопи од 15%.

Пре исплате дивиденде у име друштва на порталу е-Порези подносите електронску пореску пријаву на обрасцу ППП-ПД након чега Пореска управа шаље инструкције за плаћање пореза и плаћате порез најкасније у дану када се дивиденда исплаћује, а ви добијате дивиденду у нето износу.

Више о овоме:

• Закон о порезу на доходак грађана

Имовина привредног друштва је одвојена од имовине њихових оснивача или чланова, чак и у случају када је једно лице оснивач, на пример, једночланог друштва са ограниченом одговорношћу. То подразумева да је коришћење свих средстава фирме намењено искључиво у сврху обављања делатности, због чега би се уобичајена плаћања платном картицом (попут набавке горива, сервисирања возила, куповине добара и слично) књиговодствено правдала фактуром или другим документом који гласе на име привредног друштва.

Коришћење средстава привредног друштва у корист оснивача, представља узимање из имовине и коришћење услуга привредног друштва од стране власника друштва за њихове приватне потребе и личну потрошњу, као вид прихода од капитала у смислу пореских прописа. Тада је потребно да привредно друштво утврди и плати одговарајући порез по одбитку, уз примену пореске стопе од 15% на приходе од капитала, без признавања нормираних трошкова.

Више о овоме:

• Закон о порезу на доходак грађана

Сва привредна друштва која су основана за обављање делатности у циљу стицања добити су уједно обвезници пореза на добит правних лица. Микро друштво је дужно да самостално утврди овај порез, усклађивањем добити исказане у билансу успеха.

Стопа пореза на добит правних лица је 15%. Пријава пореза на добит правних лица (ПДП) се подноси електронски, на порталу еПорези. Порески период за који се порез на добит обрачунава је пословна година, која се поклапа са календарском годином.

Уколико тек оснивате друштво, „аконтациону“ пореску пријаву на обрасцу ПДП треба поднети у року од 15 дана од регистрације у АПР. Порез плаћате „унапред“ за период од оснивања до краја године на добит коју сами процењујете и која може да буде и „0“. Уколико је процењен износ добити, износ месечне аконтације израчунава се дељењем укупног износа пореза (обрачунатог користећи процењене приходе и расходе) са бројем месеци до краја пореског периода и тако добијени износ плаћа се сваког месеца до 15-ог у месецу.

По истеку године припрема се „коначна“ пријава за порез на добит правних лица, која се подноси најкасније 180 дана од краја године (што је обично крајем јуна месеца). У ову пријаву се уносе  остварени приходи и расходи, на основу којих се утврђује добит и пореске аконтације. Порез плаћате најкасније даном подношења пореске пријаве.

Уколико је кроз аконтације плаћено мање пореза, разлику треба уплатити приликом подношења коначне пореске пријаве. Уколико сте на основу иницијалне пореске пријаве у виду аконтација платили више пореза, више плаћени порез урачунава се као аконтација за наредни период или можете тражити повраћај.

На основу добити остварене у претходној години плаћате месечне аконтације пореза на добит у текућој години. Аконтације се рачунају тако што се пореска обавеза за претходну годину подели са 12.

Више о овоме:

• Закон о порезу на добит правних лица

ПДВ је општи порез на потрошњу који се обрачунава и плаћа на испоруку добара и пружање услуга, у свим фазама производње и промета добара и услуга, као и на увоз добара. Законом о ПДВ-у прописане су две пореске стопе – стандардна која износи 20% и посебна, односно снижена која износи 10%.

Регистрација за ПДВ сврхе може да буде:

• Обавезна ПДВ регистрација: Уколико је ваш промет у претходних 12 месеци већи од 8.000.000 динара дужни сте да поднесете евиденциону пријаву за ПДВ.
• Добровољна ПДВ регистрација: Уколико је ваш промет мањи од 8.000.000 динара можете да се определите да постанете ПДВ обвезник подношењем евиденционе пријаве, у ком случају обавеза обрачунавања ПДВ траје најмање две године од момента евидентирања у регистар ПДВ обвезника. Такође, уколико тек оснивате фирму (било као предузетник или микро предузеће) можете оптирати да се региструјете за ПДВ сврхе са датумом отпочињања обављања делатности.

У систему ПДВ-а могу да буду сва микро друштва и предузетници у систему самоопорезивања. Уколико сте предузетник паушалац можете се добровољно регистровати за ПДВ сврхе, али на тај начин аутоматски прелазите у систем самоопорезивања од датума евидентирања за ПДВ и дужни сте да водите прописане пословне књиге и потребне евиденције у погледу ПДВ.

Евиденциона пријава подноси се на обрасцу ЕП ПДВ до 15-ог у наредном месецу у односу на месец у којем је испуњен услов за ПДВ регистрацију. Евиденциона пријава се подноси у електронском облику на један од два следећа начина:

• Преко портала Пореске управе еПорези, попуњавањем електронске форме, на Обрасцу ЕППДВ – Пријава за евидентирање обвезника пореза на додату вредност;
• Приликом регистрације привредног субјекта код АПР подношењем евиденционе пријаве Пореској управи, преко АПР, на Обрасцу ЈРППС – Јединствена регистрациона пријава оснивања правних лица и других субјеката и регистрације у јединствени регистар пореских обвезника који је прописан правилником којим се уређује додела пореског идентификационог броја правним лицима, предузетницима и другим субјектима за чију је регистрацију надлежан АПР.

Рок за предају периодичне пореске пријаве је 15 дана по истеку пореског периода: календарског месеца уколико је ваш промет у претходних 12 месеци изнад 50 милиона динара, односно календарског тромесечја за обвезника чији је промет у истом периоду нижи од 50 милиона динара.

Поднета евиденциона пријава уноси се у апликацију Јединственог регистра пореских обвезника у року од 24 часа од пријема исте, након чега се у Централи Пореске управе издаје потврда о извршеном евидентирању за ПДВ  (на Обрасцу ПЕПДВ) и путем поште доставља пореским обвезницима.

ПДВ се плаћа најкасније до истека рока за подношење ПДВ пријаве. У случају да сте у ПДВ периоду имали више претходно плаћеног ПДВ за улазне испоруке од излазног ПДВ за продају добара или пружање услуга имате право да тражите повраћај ПДВ или да вишак користите да би измирили ПДВ у неком од наредних периода (порески кредит). Законски рок за повраћај ПДВ је 45 дана од подношења ПДВ пријаве, док је за обвезнике који претежно врше промет добара у иностранство (према критеријумима које утврђује Влада Републике Србије) законски рок за повраћај ПДВ-а 15 дана.

Више о овоме:

• Закон о порезу на додату вредност
• Уредба о критеријумима на основу којих се утврђује шта се, у смислу Закона о порезу на додату вредност, сматра претежним прометом добара у иностранство

Као обвезник ПДВ-а дужни сте да обрачунавате и плаћате ПДВ за одговарајући порески период на основу промета добара и услуга које извршите у том периоду, према одредбама Закона о порезу на додату вредност. Пријава се подноси електронски на порталу еПорези.

Пријаву подносите у року од 15 дана по истеку пореског периода, без обзира да ли у датом пореском периоду имате обавезу плаћања ПДВ. Порески период за који се обрачунава ПДВ, предаје пореска пријава и плаћа ПДВ је календарски месец односно календарско тромесечје, а пријава се подноси на Обрасцу ПП ПДВ - Пореска пријава пореза на додату вредност.

Уз пореску пријаву дужни сте да поднесете и преглед обрачуна ПДВ, односно ПО ПДВ. Такође, поред ПП ПДВ и прегледа обрачуна, подзаконским актима је предвиђено да се уз њих достављају и одређени додатни обрасци за специфичне промете (нпр. образац СН ПДВ - Службени налог за набавку добара и услуга и увоз добара, без ПДВ, образац  ЛН ПДВ - Налог за набавку добара и услуга и увоз добара, без ПДВ, за личне потребе носиоца права, образац ПИД ПДВ - Претежан извоз добара у иностранство, образац ПИД ПДВ 1- Претежан извоз добара у иностранство и Образац КМ ПДВ - Подаци о испорукама и допремању добара обвезника ПДВ) што се мора ценити од случаја до случаја.

Више о овоме:

• Закон о порезу на додату вредност

Уколико у претходних 12 месеци нисте остварили укупан промет већи од 8.000.000 динара, можете поднети захтев за престанак обавезе плаћања ПДВ. Захтев можете поднети и уколико сте се добровољно определили за ПДВ регистрацију по истеку две године од подношења евиденционе пријаве (видети питање: Шта је порез на додату вредност (ПДВ) и да ли треба да се региструјем за ПДВ сврхе?).

Захтев за брисање се подноси у електронском облику на порталу еПорези на обрасцу ЗБПДВ, заједно са пописном листом залиха и пореском пријавом за ПДВ од дана почетка пореског периода у којем је поднет овај захтев, до дана престанка обављања ПДВ активности, најкасније до истека последњег дана календарског месеца у којем је обвезник престао да обавља ПДВ активност.

Више о овоме:

• Закон о порезу на додату вредност