До које границе инспекција може да омета редован рад привредног субјекта и коме он може да се жале ако је претрпео значајну штету због тога?

Законска обавеза инспектора је да се стара о томе да вршењем својих овлашћења не омета редован процес рада, односно обављања делатности и вршења активности надзираног субјекта. И пореско законодавство прописује да се учесталост и трајање пореске контроле ограничавају на нужну меру.

У питању су правни (законски) стандарди, које се цене с обзиром на околности конкретног случаја.

За штету коју својим незаконитим или неправилним радом органи државне управе проузрокују физичким и правним лицима одговара Република Србија. Аутономна покрајина и јединица локалне самоуправе (град и општина) сами одговарају за штету коју својим незаконитим или неправилним радом проузрокују физичким и правним лицима у вршењу поверених послова државне управе и вршењу послова из изворне надлежности. Органи државне управе, аутономне покрајине и јединице локалне самоуправе поступају преко овлашћених службених лица, а инспекције, које су у њиховом саставу, преко инспектора, који су овлашћена службена лица са посебним овлашћењима, обавезама и одговорностима. Дакле, за штету коју републички, односно покрајински или градски/општински инспектор на раду или у вези с радом проузрокује трећем лицу незаконитим или неправилним радом одговара Република Србија, односно аутономна покрајина или град/општина.

Услов за накнаду штете је, према томе, да је до ње дошло услед незаконитог или неправилног рада инспектора, преко кога инспекција, односно надлежни орган поступа, што значи да је штета резултат поступања инспектора које је противно закону или правилима струке, добре управе и савесног поступања, а не ако је једноставно настала у склопу вршења овлашћења и дужности инспектора у складу са законом и правилима струке. Ако је услед вршења овлашћења и дужности службеног лица у складу са законом и професионалним правилима дошло до настанка штете, лице које је претрпело птету нема право да потражује њену накнаду. Сам поступак инспекцијског надзора који се води по службеној дужности, а у коме се проверава примена закона, ради заштите јавног интереса, је иначе, по својој природи, поступак који није у интересу странке (надзираног субјекта), а странка је дужна да трпи његово вођење, у границама постављеним законом.

Привредни субјекат који је претрпео штету (оштећеник) има право да накнаду штете захтева и непосредно од инспектора, али под условом да је он ту штету проузроковао намерно.

Привредни субјекат који сматра да се инспектор није старао о томе да вршењем својих овлашћења не омета редован процес рада, односно обављања делатности и вршења активности надзираног субјекта, да је прекорачио нужну, односно потребну меру учесталости и трајања контроле, да је у обављању својих послова неоправдано причинио штету субјекту, овлашћен је да против тог инспектора поднесе притужбу на рад, како је то ближе објашњено у одговору на питање број 16.

С друге стране, надзирани субјекат је дужан да инспектору, који му предочи службену легитимацију, омогући несметан инспекцијски надзор, што подразумева нарочито да: стави на располагање одговарајући радни простор за теренски надзор; обезбеди увид у пословне књиге, опште и појединачне акте, евиденције, извештаје, уговоре, приватне исправе и другу документацију надзираног субјекта од значаја за инспекцијски надзор, а у облику у којем их поседује и чува; омогући приступ локацији, земљишту, објектима, пословном и другом нестамбеном простору, постројењима, уређајима, опреми, прибору, возилима и другим наменским превозним средствима, другим средствима рада, производима, предметима који се стављају у промет, роби у промету и другим предметима којима обавља делатност или врши активност, као и другим предметима од значаја за инспекцијски надзор; благовремено пружи потпуне и тачне податке који су му доступни, а ако нешто од тога не може – да разлоге за то писано образложи инспектору.

Инспектори и надзирани субјекти у току инспекцијског надзора имају међусобна права и обавезе, где најчешће обавеза једне стране подразумева право или овлашћење друге стране. У сваком случају, обе стране у инспекцијском надзору морају поштовати и уважавати сваког учесника, што је нужан предуслов сарадње и остваривања сврхе инспекцијског надзора.

Више о овоме:

•  Закон о инспекцијском надзору
• Закон о пореском поступку и пореској администрацији
• Закон о државној управи
• Закон о државним службеницима
• Закон о запосленима у аутономним покрајинама и јединицама локалне самоуправе
• Закон о облигационим односима