Да ли привредни субјекат може да одбије или одложи инспекцијски надзор?

Када је уредно обавештен о предстојећем инспекцијском надзору, надзирани субјекат дужан је да буде присутан на месту вршења надзора, осим ако постоје нарочито оправдане околности које га у томе спречавају, о чему је дужан да благовремено на подесан начин обавести инспекцију. Ако не буде присутан, а не постоје наведене нарочито оправдане околности, тада инспектор врши надзор у присуству другог лица које се тамо затекне. У пореској контроли, порески обвезник је дужан да учествује у утврђивању чињеничног стања и даје обавештења и изјаве на захтев пореског инспектора, а слична обавеза присутна је и у другим областима инспекцијског надзора.

Надзирани субјекат може да тражи одлагање надзора. Ово право је у неким законима изричито прописано, али налазимо да произлази из природе ствари, односно природе поступка инспекцијског надзора у свим инспекцијским областима, а посебно када се ради о инспекцијском надзору о ком надзирани субјекат није претходно био обавештен. Инспектор може, али није дужан да усвоји овакав захтев. У доношењу одлуке по овом захтеву инспектор ће узети у обзир све конкретне околности, попут: сложености предмета надзора, правних питања у његовом склопу, оцене да ли је овакав захтев постављен из оправданих разлога или је срачунат на одуговлачење поступка и др. Илустративан пример је могућност одлагања почетка спровођења пореске контроле ако порески обвезник поднесе усмени приговор одмах по пријему налога, односно позива за пореску контролу. У приговору је дужан да наведе разлоге за одлагање контроле, с тим што је дужан да у року од 24 часа од пријема налога, односно позива за пореску контролу, достави приговор у писменом облику Пореској управи. Ако порески инспектор оцени да је усмени приговор изјављен да би се ометала пореска контрола, отпочеће поступак контроле и навести у записнику разлоге на основу којих је донео такву одлуку.

Привредни субјекат обавезан је да омогући инспектору да несметано врши надзор. Сматрамо да је препоручљиво, пошто инспектор нема законску обавезу да одложи надзор, односно застане са поступком, ако инпектор одбије овај захтев и настави с предузимањем радњи у поступку, да надзирани субјекат не инсистира на овом захтеву, будући да се такво понашање може протумачити и као одбијање учешћа странке у поступку, а што у поступку може бити на њену штету, или и као онемогућавање вршења надзора, односно контроле, што није дозвољено и прописано је као прекршај, односно као кривично дело.

Инспектор би о захтеву за одлагање надзора донео закључак, против којег није дозвољена жалба, нити се може покренути управни спор, а може се побијати жалбом, односно тужбом против решења о главној ствари, ако буде донето.

Више о овоме:

• Закон о инспекцијском надзору
• Закон о општем управном поступку
• Закон о пореском поступку и пореској администрацији
• Кривични законик