Напредна претрага

Електронском трговином могу да се баве трговци (привредни субјекти) који су регистровани у Агенцији за привредне регистре Републике Србије (АПР) за обављање пословне делатности, или у другом регистру у складу са посебним прописима. Детаљно упутство о поступку регистрације у АПР и потребној документацији можете пронаћи на следећем линку: https://www.apr.gov.rs/registri/privredna-drustva/uputstva/opsta-uputstva.2029.html.

Додатно , у складу са Законом о трговини, трговину могу да обављају и лица која немају обавезу уписа у регистре АПР-а попут:

1. пољопривредника, регистровани у Регистру пољопривредних газдинстава;

2. лица која врше продају уловљене дивљачи, рибе, гљива, дивље флоре и фауне, и осталих шумских плодова, у складу са посебним прописима о лову, рибљем фонду, ветерини, заштити природе и шумама;

3. физичких лица која у виду занимања обављају делатност слободне професије уређену посебним прописима.

Данас имате могућност да нудите и продајете своје производе и услуге а) само путем интернета, б) традиционално - у физичким објектима, или ц) комбиновано - да свом традиционалном бизнис моделу додате и онлајн канал продаје и тако понудите свој асортиман производа и услуга и ван локалне заједнице у којој послујете.

Које су предности укључивања у онлајн канале продаје?

• Приступ много већем тржишту. Електронска трговина вам омогућава да будете видљиви и доступни на целом тржишту Републике Србије, а и шире. Ово је посебно битно за мале привреднике који немају велику базу клијената и широку мрежу продајних објеката. Ваша е-продавница је доступна за купца 24 сата, 7 дана у недељи и он јој може приступити са било ког уређаја (мобилни телефон, лаптоп, компјутер, таблет). За купца ово представља комфорну куповину, уштеду времена и велику могућност избора.

• Тренд раста електронске трговине: искористите предности укључивања све већег броја купаца у интернет канале и останите у кораку са конкуренцијом. Како на глобалном нивоу тако и у Србији, електронска трговина константно остварује раст. За време пандемије COVID-19 електронска трговина бележи историјске бројке и афирмише се као валидан пословни модел које компаније почињу све више да користе. Само у 2020. години, у Србији је куповало преко интернета чак 3,3 милиона купаца, што указује на велики потенцијал овог тржишта.

• Бољи одговор у кризним временима. Током 2020. године, када је наступила глобална криза изазвана пандемијом COVID-19, електронска трговина послужила као безбедан и ефикасан начин за потрошаче да купе намирнице и другу робу из свог дома, а са друге стране омогућила је трговцима да одрже своје пословање у условима рестрикција у погледу рада објеката и кретања људи.

• Прилагодљивост тржишним приликама. У свету електронске трговине можете много лакше и брже да вршите измене у својој понуди. Те измене могу бити реакција на активности конкуренције, промене лагера код дистрибутера и добављача ваших производа, али и реакција на информације о понашању, жељама и потребама потрошача. Усклађивање цена и мењање садржаја понуде могуће су на „један клик“.

• Аналитика продаје и развијање пословне стратегије. Када сте иступили у онлајн свет продаје, постоји низ алата који вам могу пружити значајну помоћ у креирању ваше даље пословне стратегије. Ови алати дају увид у аналитику и понашање свих (потенцијалних) купаца који посећују ваш сајт. „Колико људи је било на мом сајту данас?, „Које производе гледају купци?“, „Који су топ 10 најпосећенијих производа на мом сајту?“, „Колико времена проводи купац на мом сајту?“, су нека од питања на које само једним кликом можете добити одговор и у складу са расположивим информацијама правити одређену стратегију како би побољшали услугу за своје купце и самим тим поспешили пословне приходе ваше компаније. Један од најпознатијих алата овог типа је Google Analytics.

Минимум права и обавеза радника и послодавца уређена су Законом о раду. Посебним законом, колективним уговором, правилником о раду, односно посебним актом и уговором о раду може се утврдити више права од оних из Закона о раду, а могу се додатно прецизирати и уговорити права радника, која не могу бити мања у односу на она прописана Законом о раду.

Међу основна права запослених спадају:

• право на зараду. Запослени има право на одговарајућу зараду, која се утврђује у складу са законом, општим актом и уговором о раду. Зарада се састоји од зараде за обављени рад и време проведено на раду, зараде по основу доприноса запосленог пословном успеху послодавца (награде, бонуси и сл.) и других примања по основу радног односа, у складу са општим актом и уговором о радуУ случају прековременог рада, ноћног рада, рада за време државних и верских празника, који су нерадни дани, запослени има право на увећану зараду. Зарада се исплаћује раднику најкасније до краја текућег месеца за претходни месец, са припадајућим порезом и доприносима, при чему је послодавац дужан да запосленом достави и обрачун зараде, односно накнаде зараде (може и у електронском облику).
• право на накнаду зараде за време годишњег одмора, плаћеног одсуства, одсуства са рада на дан празника, војне вежбе, боловања до 30 дана,
• право на одмор у току рада, дневни одмор, недељни одмор и годишњи одмор у трајању од минимум 20 радних дана,
• право на плаћено и неплаћено одсуство са посла,
• право на одговарајућу заштиту и посебно заштиту материнства, које укључује породиљско одсуство (у трајању од три месеца) и одсуство са рада ради неге детета (у трајању од 9 месеци, приликом рођења првог детета, односно 21 месец по рођењу двоје и више деце).
• право на накнаду одређених врста трошкова (превоз, службени пут у земљи и иностранству, итд.),
• право на отпремнину приликом одласка у пензију, најмање у висини две просечне зараде, исплаћене у Републици Србији, према последњем расположивом податку РЗС, док у случају проглашења вишком (отказ уговора о раду) има право на отпремнину која не може бити нижа од збира трећине зараде запосленог за сваку навршену годину радног стажа код послодавца,
• право на здравствену заштиту и пензијско осигурање,
• право на новчану накнаду за случај незапослености у случају да је пре отказа радио у континуитету најмање 12 месеци (прекид осигурања краћи од 30 дана сматра се непрекидним радом), или са прекидима у последњих 18 месеци. Дужина трајања права на новчану накнаду зависи од година стажа радника и може износити од 3 до 12 месеци. Изузетак је уколико је запосленом остало до две године до стицања услова за одлазак у пензију, када накнаду за случај незапослености може примати до две године.
• право на заштиту од дискриминације,
• право на безбедност и здравље на раду,
• право на заштиту од злостављања на раду,
• право на синдикално организовање и колективно преговарање.

У основне обавезе запослених спадају:

• остваривање резултата рада, уз потребна знања и способности запосленог за обављање послова на којима ради;
• извршавање налога послодавца у складу са законом;
• савесно и одговорно извршавање радних обавеза и задатака;
• целисходно и одговорно коришћење средства рада;
• придржавање обавеза из области безбедности и здравља на раду;
• придржавање обавеза из области заштите становништва од заразних болести;
• наменско коришћење средстава и опреме послодавца;
• придржавање радних обавеза утврђених законом и општим актом, односно уговором о раду;
• поштовање организације рада, услова и правила пословања послодавца;
• поштовање радне дисциплине, у складу са општим актом послодавца.

Више о овоме:

Закон о раду

Закон о безбедности и здрављу на раду

Закон о спречавању злостављања на раду

Републички завод за статистику (РЗС) - Зараде

Послодавци, у случају сумње на злоупотребу боловања од стране запосленог („лажно“ боловање), могу да користе могућности прописане Законом о здравственом осигурању и Законом о раду.

Најпре, Закон о здравственом осигурању даје изабраном лекару и лекарским комисијама овлашћења утврђивања основа за одобравање боловања запосленима, укључујући и накнадне провере одобрених боловања, односно поступање у случају сумње послодаваца да је дошло до злоупотребе боловања. Прописани су разлози за привремену спреченост за рад, и то: болест или повреда ван рада; професионална болест или повреда на раду; болест или компликација у вези са одржавањем трудноће; прописана мере обавезне изолације као клицоноше или појаве заразних болести у околини запосленог; нега болесног, односно повређеног члана уже породице, под условима утврђеним тим законом; добровољно давање органа, ћелија и ткива, изузев добровољног давања крви; запослени је одређен за пратиоца болесног осигураног лица упућеног на лечење или лекарски преглед у друго место, односно док борави као пратилац у стационарној здравственој установи, у складу са прописом којим се уређује начин и услови за остваривање права из обавезног здравственог осигурања. Забрањено је да изабрани лекар или други стручно-медицински орган Републичког фонда утврди да код осигураника постоји привремена спреченост за рад мимо ових разлога, чиме је посебно истакнута професионална и правна одговорност лекара. Додатно, према члану 146. Закона, ако се утврди да је изабрани лекар злоупотребио своја овлашћења у поступку остваривања права осигураних лица – запослених, где спада одобравање боловања без стварног разлога за то - Републички фонд предузима мере ради одузимања овлашћења изабраног лекара и подноси иницијативу код надлежне коморе здравствених радника за одузимање лиценце за самостални рад тог изабраног лекара.

Закон о здравственом осигурању прописује и двостепеност у поступку одобравања спречености за рад и даје могућност за поновно оцењивање или вештачење већ одобрених боловања. На овај начин, послодавац може да провери оправданост привремене спречености за рад (боловања) запосленог. Послодавац може да изјави приговор ако није задовољан оценом спречености за рад запосленог коју је дао изабрани лекар, односно лекарска комисија. Послодавац, затим, може да захтева да се осигураник (запослени) чију је привремену спреченост за рад оценио изабрани лекар, односно првостепена лекарска комисија, подвргне поновном оцењивању привремене спречености за рад, од стране првостепене, односно другостепене лекарске комисије. Даље, послодавац може поднети захтев Републичком фонду за здравствено осигурање да тражи вештачење у вези са остваривањем свих права осигураних лица из обавезног здравственог осигурања, укључујући и вештачење о здравственом стању осигураног лица.

Закон о раду, најпре, прописује да је запослени дужан да, најкасније у року од три дана од дана наступања привремене спречености за рад у смислу прописа о здравственом осигурању, о томе достави послодавцу потврду лекара која садржи и време очекиване спречености за рад. Даље прописује да послодавац који посумња у оправданост разлога за одсуствовање са рада због привремене спречености за рад, може да поднесе захтев надлежном здравственом органу ради утврђивања здравствене способности запосленог, у складу са законом. Послодавац може запосленог да упути на одговарајућу анализу у овлашћену здравствену установу коју одреди послодавац, о свом трошку, ради утврђивања околности злоупотребе боловања или да утврди постојање ових околности на други начин у складу са општим актом.

У питању је вид супер-вештачења здравствене способности запосленог, која иде на трошак послодавца. Послодавац може да поднесе писани захтев непосредно здравственој установи (Завод за медицину рада и друга овлашћена здравствена установа) – када је радну способност ценио лекар појединац, односно филијали Републичког фонда за здравствено осигурање - ако је спреченост за рад ценила лекарска комисија. Одбијање запосленог да се одазове на позив послодавца да изврши анализу сматра се непоштовањем радне дисциплине. Такође, ако се запослени без оправданог разлога не одазове позиву ради поновног оцењивања, обуставља му се исплаћивање накнаде зараде и не припада му накнада све док се не одазове позиву.

Послодавац је овлашћен да општим актом (правилником о раду или посебним општим актом) уреди начин контроле, односно провере злоупотребе боловања, где се најчешће образује посебна комисија код послодавца која има овај задатак. Доказивање злоупотребе боловања је фактичко питање, које није једноставно. С овим у вези стоји и својеврсна „занимиљивост“ на коју указујемо, а то је да је изменама и допунама Закона о детективској делатности из 2018. године прописано у члану 10. став 1. тачка 9) да правно лице за детективску делатност и предузетник за детективску делатност, односно детектив може обрађивати податке о повредама радних обавеза или радне дисциплине (где спада и злоупотреба боловања).

Ако послодавац у поступку спроведене контроле боловања конкретног запосленог утврди да је запослени неоправдано користио или злоупотребио право на одсуство због привремене спречености за рад (злоупотреба боловања), то представља оправдани разлог да послодавац запосленом откаже уговор о раду због непоштовања радне дисциплине, у складу са чланом 179. став 3. тачка 3) Закона о раду. Исто се односи и на недостављање послодавцу потврде о привременој спречености за рад.

Ипак, послодавац има законску могућност да запосленом који је злоупотребио право на боловање, уместо отказа уговора о раду, изрекне једну од законом прописаних алтернативних мера: привремено удаљење са рада без накнаде зараде, новчану казну или опомену са најавом отказа.

Више о овоме:

• Закон о здравственом осигурању

• Закон о раду

• Закон о детективској делатности

Када се запослени не односи одговорно према својим обавезама на раду и у вези са радом, када несавесно обавља радне дужности и задатке, не придржава се утврђене радне дисциплине, не поштује организацију рада и пословања послодавца, и уопште услове и правила послодавца у погледу испуњавања радних обавеза и радне дисциплине, тада долази до повреде радне обавезе, односно радне дисциплине, у којима је заправо исказана дисциплинска одговорност запосленог.

Закон о раду не уређује ближе дисциплински поступак, али садржи правила и мере за непоштовање радне дисциплине, односно повреду радних обавеза. О дисциплинској одговорности запосленог увек се одлучује решењем које се, са образложењем и поуком о правном леку, доставља запосленом.

Законом о раду је утврђено да послодавац може  запосленом да откаже уговор о раду који својом кривицом учини повреду радне обавезе, и то:

• ако несавесно или немарно извршава радне обавезе;
• ако злоупотреби положај или прекорачи овлашћења;
• ако нецелисходно и неодговорно користи средства рада;
• ако не користи или ненаменски користи обезбеђена средства или опрему за личну заштиту на раду;
• ако учини другу повреду радне обавезе утврђену општим актом, односно уговором о раду.

Последња ставка показује да је законодавац дао послодавцу правну могућност да општим актима или уговором о раду утврди, поред законом прописаних, које друго чињење или нечињење запосленог представља повреду радне обавезе.

            Поред повреде радне обавезе, послодавац може да откаже уговор о раду запосленом који не поштује радну дисциплину, и то:

• ако неоправдано одбије да обавља послове и извршава налоге послодавца у складу са законом;
• ако не достави потврду о привременој спречености за рад у смислу одговарајуће одредбе закона;
• ако злоупотреби право на одсуство због привремене спречености за рад;
• због доласка на рад под дејством алкохола или других опојних средстава, односно употребе алкохола или других опојних средстава у току радног времена, које има или може да има утицај на обављање посла;
• ако је дао нетачне податке који су били одлучујући за заснивање радног односа;
• ако запослени који ради на пословима са повећаним ризиком, на којима је као посебан услов за рад утврђена посебна здравствена способност, одбије да буде подвргнут оцени здравствене способности;
• ако не поштује радну дисциплину прописану актом послодавца, односно ако је његово понашање такво да не може да настави рад код послодавца.

            Међутим, послодавац има законску могућност да запосленом уместо отказа уговора о раду, изрекне једну од законом прописаних алтернативних мера за непоштовање радне дисциплине, односно повреду радних обавеза: привремено удаљење са рада без накнаде зараде, новчану казну или опомену са најавом отказа (у опомени се наводи да ће послодавац запосленом отказати уговор о раду, након датог упозорења, а без поновног упозорења, ако у наредном року од шест месеци учини исту повреду радне обавезе или непоштовање радне дисциплине). Послодавац ово може запосленом да учини ако сматра да постоје олакшавајуће околности или да повреда радне обавезе, односно непоштовање радне дисциплине, није такве природе да запосленом треба да престане радни однос. По својој суштини, у питању су дисциплинске мере, а поступак пре престанка радног односа или изрицања друге мере уређен је Законом о раду и може бити ближе уређен општим актом послодавца, а у складу са законом.

Више о овоме:

• Закон о раду

У инспекцијском надзору се ниво усаглашености са прописима процењује помоћу контролних листа. Контролна листа је јавно доступан документ који законске обавезе приказује кроз низ питања и могућих одговора („Да” и „Не”, као и „Делимично” и „Није примењиво“), којима се испитује да ли привредни субјекти послују у складу са правилима. Објављују се на интернет страницама надлежних министарстава и органа у саставу министарства и Координационе комисије за инспекцијски надзор. За одговоре на питања, по правилу, додељују се бодови, а инспектор, на основу збира бодова по контролној листи, одређује који је степен усаглашености са прописима. Коришћењем ових контролних листа привредници могу да изврше самопроверу и самопроцену колико је њихово пословање усаглашено са прописима, на основу које могу уочити пропусте у свом раду и благовремено их исправити.

Привредни субјекат може доставити инспекцији извештај о самопровери испуњености захтева из контролне листе и самопроцени ризика („самоинспекција“). Уз овај извештај, привредник инспекцији прилаже и одговарајућу документацију, односно други материјал (фотографије и др.) као доказе за налазе из извештаја. Иначе, самопроверу и самопроцену код привредника може да иницира и инспекција, која може да му достави контролну листу и затражи од њега да сачини и инспекцији достави извештај о самопровери и самопроцени.

Инспекција ће оценити извештај о самопровери и самопроцени, па на основу тих информација може утврдити да код тог субјекта нема потребе за вршењем надзора у наредном периоду.

Примере контролних листи можете наћи на линку Координациона комисија - Контролне листе

Више о овоме погледајте:

Закон о инспекцијском надзору

Уредба о заједничким елементима процене ризика у инспекцијском надзору

О реформи инспекција и бенефитима контролних листи погледајте видео:

Постоји оваква могућност. Инспекција има обавезу и да превентивно-саветодавно поступа. То се чини, поред осталог, пружањем стручне помоћи и давањем савета привредним субјектима. Инспекција има обавезу да поступа сагласно начелу помоћи странци, тако да по службеној дужности пази да незнање и неукост странке и другог учесника у поступку не буде на штету права која им припадају, што укључује давање информција о изменама прописа и како да пословање биде усклађено са обавезама из прописа.

Превентивно-саветодавно деловање обухвата и службене саветодавне посете. Привредник може да поднесе захтев, којим тражи од инспекције савет и саветодавну посету, што се реализује у складу са планом инспекцијског надзора и капацитетима инспекције.

Службена саветодавна посета је облик превентивног деловања инспекције пружањем стручне и саветодавне подршке надзираном субјекту на лицу места, коју инспекција организује ван инспекцијског надзора. Сврха оваквих инспекцијских посета је давање стручних и практичних савета и препорука, односно пружање стручно-саветодавне подршке, како би привредници били упознати са својим обавезама у пословању. Ово је посебно значајно за микро, мале и новоосноване привредне субјекте, а посебно у случајевима када је дошло до значајнијих измена прописа, доношења нових и укидања „старих“ прописа.

Ако у саветодавној посети уочи пропуст код привредника, инспекција у писменом облику даје препоруку (а не меру) како да се тај пропуст отклони. Привредник је дужан да поступи по тој препоруци. У том случају, инспектор не изриче мере управљене према надзираном субјекту (управне мере) и не иницира прекршајни поступак, односно не издаје прекршајни налог.

Ток службене саветодавне посете:

Више о овоме:

• Закон о инспекцијском надзору

• Закон о општем управном поступку

• YouTube: О реформи инспекција

Обавештење о предстојећем инспекцијском надзору (тзв. најава надзора) је Законом о инспекцијском надзору постављено као правило, према коме инспектор у писаном облику обавештава надзираног субјекта о предстојећем инспекцијском надзору, најкасније три дана пре почетка надзора.

Али, Законом о инспекцијском надзору су утврђени и различити разлози када се поступак покреће без обавештења, тј, ненајављено, и то разлози за неодложно поступање, бојазан да би обавештење умањило остварење циља инспекцијског надзора, када то налаже заштита јавног интереса, отклањање непосредне опасности, затим опасност да ће надзирани субјекат или треће лице сакрити доказе, сумња на нерегистрованог сувјекта и непријављене раднике. Изостављање обавештења о надзору се често среће у инспекцијској пракси. Разлози за изостављање обавештења наводе се у налогу за инспекцијски надзор, кога издаје руководилац инспекције или лице које он овласти. Када налог за инспекцијски надзор није издат, у складу са законом, разлоге за изостављање обавештења инспектор уноси у записник. Субјекат има право да зна и у писаном облику добије разлоге због којих је надзор спроведен без претходног обавештења.

Више о овоме:

• Закон о инспекцијском надзору

• Смернице о правима и обавезама привредних субјеката у инспекцијском надзору („Документа са 22. седнице Координационе комисије“) – 22.03.2019

Инспекција је у обавези да, за потребе спровођења инспекцијског надзора, сама, по службеној дужности прибави јавне исправе и податке из регистара и других службених евиденција евиденција, које воде надлежни органи, а ови органи су дужни да их инспекцији благовремено доставе. Привредни субјекат има право да ускрати давање ових података које је инспекција дужна да прибави по службеној дужности, али такође и може да их самостално прибави и достави инспекцији.

Терет прикупљања података о којима се води службена евиденција и јавних исправа је првенствено на инспектору, као овлашћеном службеном лицу које води поступак и решава у управној ствари, који треба да се унапред добро припреми за вршење инспекцијског надзора, како би се смањило његово трајање и како би знао шта тачно тражи и надзире, па тек ако инспектор не може да прибави релевантне податке и исправе по службеној дужности, онда треба да их тражи од надзираног субјекта, а не обрнуто, као што се дешавало у пракси.

За разлику од података из службених евиденција, односно јавних исправа, за податке и документе привредног субјекта које инспектор није могао да прибави по службеној дужности (пословне исправе и подаци који нису јавно доступни) постоји обавеза привредног субјекта да их учини доступним инспектору. У односу на њих би се могле јавити штетне последице по привредног субјекта, ако их не би учинио доступним инспектору.

Више о овоме:

• Закон о инспекцијском надзору

• Закон о општем управном поступку

Основно начело управног поступка је да се странци мора да пружи прилика да се изјасни о чињеницама које су од значаја за одлучивање у управној ствари, а да се без претходног изјашњавања странке може одлучити само када је то законом дозвољено

Привредни субјекат у поступку инспекцијског надзора има право да предлаже доказе - дакле, и оне које инспектор не захтева, а надзирани субјекат налази да их треба извести ради правилног и потпуног утврђивања чињеничног стања, и износи правне тврдње, односно има право да учествује у испитном поступку и, ради остварења циља поступка, даје потребне податке и брани своја права и законом заштићене интересе, да износи чињенице које могу бити од утицаја за решење управне ствари, да предлаже доказе ради утврђивања тих чињеница и да побија тачност навода који се не слажу с њеним наводима. Ускраћивање ових права надзираном субјекту у поступку чини разлог за поништај решења.

Понављамо, за оне податке и документе за које стоји дужност инспектора да их прибави по службеној дужности - не постоји таква обавеза на страни надзираног субјекта.

Али, сумња и непотпуност, односно недореченост која проистекне због ускраћивања информација, односно недостављања доказа од стране надзираног субјекта, које је, у складу са овим законом, био дужан да достави, односно предочи инспектору, може - у оквиру доказивања и утврђивања чињеница на основу којих се доноси одлука у поступку инспекцијског надзора - бити на његову штету.

Више о овоме:

Закон о инспекцијском надзору

Закон о општем управном поступку