Напредна претрага
Тада привредник може ставити примедбе на записник. Надзирани субјект има право да у писаном облику стави примедбе на записник о инспекцијском надзору, одмах или у року од пет радних дана од његовог пријема.
Инспектор оцењује примедбе, а после тога може да изврши допунски инспекцијски надзор, да би утврдио чињенице на које се примедбе односе. Ако су у примедбама на записник изнете нове чињенице и нови докази, због којих треба изменити чињенично стање које је утврђено у записнику или друкчије правне и друге оцене, инспектор о томе саставља допуну записника, на коју се не може ставити примедба, како се не би стварале претпоставке да неки поступци инспекцијског надзора, такорећи, теку унедоглед. Ако, пак, у примедбама на записник нису изнете нове чињенице и нови докази, те инспектор нађе да не треба ништа мењати, он сачињава обавештење. По примедбама на записник, инспектор може да измени изречену меру или да одустане од ње. Тиме постоји правна заштита странке приликом изрицања мере на записник изражена кроз ово управно средство – примедбе на записник.
Више о овоме:
Против решења инспектора може се изјавити жалба у року од 15 дана од дана доставе писаног решења, односно у року који је прописан посебним законом и наведен у решењу у делу – упутство о правном средству.
Жалбом решење може да се побија из чињеничних, процесних и материјално-правних (суштинских) разлога, тј. зато што жалилац сматра да инспектор није водио поступак по законским правилима, да нису добро изведени докази, нису правилно, тачно и потпуно утврђене чињенице, да је донета неправилна одлука, да је изведен пгрешан закљуак, да није добро примењено право и др. Довољно је да жалилац у жалби изложи у ком је погледу незадовољан решењем, али жалбу не мора посебно образложити.
Жалба одлаже извршење решења. Међутим, код хитних мера то није случај, а исто тако многи посебни закони (који имају предност у примени) прописује да жалба не одлаже решење инспектора, тако да у пракси жалбе не одлажу извршење великог (можемо рећи и – већинског) броја инспекцијских решења.
Више о овоме:
Тада привредник може да поднесе притужбу на рад инспектора. Притужбом на рад се не штите права која су већ заштићена у поступку инспекцијског надзора путем жалбе (нпр. повреда правила поступка, непотпуно и погрешно утврђене чињенице, погрешна примена материјалног права и др. – видети: одговор на претходно питање) него право надзираног субјекта да инспектор према њему поступа професионално и етички исправно. Тако, надзирани субјекат може да се притужује на некоректан однос, повреду етичких правила, правила понашања доброг службеника, принципа добре управе и др.
На притужбу против инспектора дужан је да одговори његов непосредни руководилац, а и против тог одговора може се поднети притужба руководиоцу, односно органу надлежном за вршење надзора над радом инспекције.
Више о овоме:
-
Смернице о надзору и контроли над инспекцијским надзором („Документа са 33. седнице Координационе комисије“) – 27.12.2019
Графикон смерница:
Ако инспектор у надзору открије прекршај, у обавези је да прекршајном суду поднесе захтев за покретање прекршајног поступка – када је новчана каза прописана у распону („од – до“), односно да изда прекршајни налог, када је новчана казна прописана у фиксном износу.
Ипак, Законом о инспекцијском надзору прописано је када инспектор за откривени прекршај неће поднети захтев за покретање прекршајног поступка, односно неће издати прекршајни налог, а под следећим условима, који је неопходно да сви буду испуњени:
-
надзирани субјекат је у остављеном року поступио према мери за отклањање незаконитости, коју је инспекор наложио на записник;
-
највиши износ запрећене казне за прекршај не прелази 200.000 динара;
-
није прописана заштитна мера;
-
штетне последице нису наступиле, као и када су такве последице наступиле, али их је надзирани субјекат отклонио или је штету надокнадио пре почињања поступка инспекцијског надзора, у току надзора пре изрицања мера на записник или у року за поступање по мерама наложеним на записник
-
не ради о поновљеном прекршају надзираног субјекта, него је прекршај учинио прво пут;
-
не ради се о нерегистрованом субјекту.
Постоји још једна ситуација из Закона о инспелцијском надзору када инспектор за откривени прекршај неће поднети захтев за покретање прекршајног поступка, односно неће издати прекршајни налог, а то је онда ако надзирани субјекат, пре покретања поступка инспекцијског надзора, односно обавештавања о предстојећем инспекцијском надзору, самоиницијативно пријави незаконитост, а за незаконитости код којих је могуће отклонити последицу, поред самопријаве, и отклони последице повреде прописа, односно употреби сва средства која су му на располагању да се те последице отклоне. И за ову ситуацију је потребно да се не ради о поновљеном прекршају надзираног субјекта, него да је прекршај учинио прво пут, као и да се не ради о нерегистрованом субјекту.
Инспектор не подноси захтев за покретање прекршајног поступка, односно не издаје прекршајни налог у службеној саветодавној посети.
Више о овоме:
30.01.2022.
Да ли у инспекцијском надзору, као што то може у саобраћају, могу да закључим споразум о признању прекршаја?
И у инспекцијском надзору, као у области саобраћаја, може да се закључи споразум о признању прекршаја, у складу са Законом о прекршајима. Овај споразум може да се закључи за прекршаје за које се води прекршајни поступак по захтеву за покретање прекршајног поступка, а искључен је за прекршаје за које се издаје прекршајни налог (прописана новчана казна у фиксном износу).
Надзирани субјекат, који је окривљени у прекршајном поступку пред прекршајним судом по захтеву који је поднео инспектор може да поднесе инспектору предлог за закључење споразума о признању прекршаја. Споразум о признању прекршаја садржи, поред осталог, опис прекршаја који се окривљеном ставља на терет, признање окривљеног да је учинио тај прекршај и споразум о врсти и висини казне, односно о другим прекршајним санкцијама.
Да би произвео правно дејство, неопходно је да споразум о признању прекршаја, који закључе инспектор и окривљени, пресудом усвоји прекршајни суд пред којим се води поступак.
Више о овоме:
Инспекцијски надзор над применом прописа о раду је у надлежности Инспектората за рад (инспекције рада) у саставу Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања.
Инспекцијски надзор над применом пореских прописа спроводи Пореска управа (пореска инспекција) у саставу Министарства финансија.
За мирно решавање колективних и индивидуалних радних спорова надлежна је Републичка агенција за мирно решавање радних спорова (посебна организација). Стране у индивидуалном спору су запослени и послодавац.
Ако послодавац и запослени не могу споразумно да реше радни спор, могу да га изнесу пред основни суд, као суд који је надлежан да у првом степену суди у споровима поводом заснивања, постојања и престанка радног односа, о правима, обавезама и одговорностима из радног односа, као и о накнади штете коју запослени претрпи на раду или у вези са радом.
Када налаже отклањање утврђене повреде прописа, инспектор рада не одлучује суштински о радно-правном статусу запосленог. Инспектор рада послодавцу налаже отклањање утврђених повреда прописа, а послодавац, поступајући по наложеној мери, одлучује у тој радно-правној ствари. С друге стране, суд у парницама из радних односа одлучује суштински о радно-правној ствари. У томе се састоји кључна разлика у надлежности инспектора рада у вршењу надзора над применом прописа у области рада и суда у заштити права запослених, и два правна поступка – инспекцијског надзора и парнице из радног односа. Када инспектор рада налаже да се отклоне утврђене повреда прописа, он првенствено поступа ради заштите јавног интереса, који се састоји у доследној примени прописа којима је држава уредила област рада и радних односа. С обзиром да се јавни интерес и приватни интерес запосленог подударају и преклапају, односно повезани су, може да се стекне утисак да је функција инспектора рада заштита појединачних интереса запослених лица.
Више о овоме:
Основни закон којим је уређена област рада је Закон о раду.
Ову област уређују и већи број других закона. Поред Закона о раду, у 2018. години донет је Закон о поједностављеном радном ангажовању на сезонским пословима у одређеним делатностима, а 2019. Закон о агенцијском запошљавању, а област рада уређена је и Законом о безбедности и здрављу на раду, Законом о мирном решавању радних спорова, Законом о волонтирању, Законом о спречавању злостављања на раду, Законом о штрајку, Законом о условима за упућивање запослених на привремени рад у иностранство и њиховој заштити, Законом о Социјално-економском савету, Законом о заштити од пожара, као и Законом о заштити становништва од изложености дуванском диму.
За област рада су од нарочитог значаја порески закони, и то пре свега Закон о порезу на доходак грађана и Закон о доприносима за обавезно социјално осигурање. Такође, поступци пријаве, одјаве и промене основа осигурања за раднике уређени се Законом о Централном регистру обавезног социјалног осигурања и Законом о пензијском и инвалидском осигурању.
Поред закона, област рада уређује се и колективним уговорима, које закључују представници послодаваца и синдиката. Постоје три врсте колективних уговора: општи, посебни („секторски“/„грански“) и колективни уговор код послодавца („појединачни“ колективни уговор).
Такође, питања поводом рада уређују се, односно могу да се уреде и низом општих аката послодавца: правилником о раду, правилником о организацији и систематизацији послова, актом о процени ризика и правилником о безбедности и здрављу на раду, као и правилником о поступку унутрашњег узбуњивања и правилником из области заштите података о личности , те другим општим актима којима се уређују поједина питања која се односе на област рада.
Више о овоме:
Уговором о раду може да се уговори пробни рад за обављање једног или више повезаних, односно сродних послова утврђених уговором о раду.
Пробни рад може да траје најдуже шест месеци. Прописан је максимум, али не и минимум трајања, што је избор послодавца, према потребама одређеног радног места.
Пре истека времена за који је уговорен пробни рад, послодавац или запослени може да откаже уговор о раду са отказним роком који не може бити краћи од пет радних дана. Послодавац не може само да откаже уговор о раду, него је дужан да образложи отказ, са објективним разлозима.
Запосленом који за време пробног рада није показао одговарајуће радне и стручне способности престаје радни однос даном истека рока одређеног уговором о раду.
Пробни рад је начин да послодавац провери радне и стручне способности новозапосленог. Током пробног рада запослени ради онако како ради и сваки други запослени који није на пробном раду. Запослени на пробном раду остварује право на зараду попут запослених који нису на пробном раду („редовни“ запослени).
Послодавац током пробног рада прати рад тог запосленог и проверава његове стручне и друге способности, што обавља или сам послодавац или непосредни руководилац тог запосленог, а неретко послодавац образује комисију за праћење и оцењивање рада.
Пробни рад, ипак, не треба у свему поистовећивати са „класичним“ радним односом. Истина, пробни рад се закључује на основу уговора о раду, али је он услован, тј. закључен је под раскидним условом, јер ако запослени за време пробног рада не покаже потребне радне и стручне способности - њему престаје радни однос (наступио је раскидни услов – услов који раскида уговор).
Дакле, зависно од тога да ли лице покаже потребне радне и стручне способности, оно остаје на радном месту по завршетку пробног рада и ступа у радни однос или му престаје ангажман. Ако лице н пробном раду не покаже довољно знања и стручности, послодавац може одлучити да му да отказ пре истека пробног рада, доношењем решења о отказу које обавезно садржи образложење и отказни рок од најмање пет радних дана, а није неопходно да запосленом на пробном раду претходно доставља упозорење пред отказ. Ако се, пак, радне и стручне способности проверавају током целог периода пробног рада, па послодавацпо истеку овог периода утврди да запослени нема потребне способности за рад за који је примљен, запосленом престаје радни однос даном истека пробног рада. И тада је послодавац дужан да донесе решење о отказу, са одговарајућим образложењем, с тим да овде не постоји отказни рок, него констатација у решењу да радни однос престаје даном истека рока одређеног уговором о раду, односно даном истека пробног рада. Решење о отказу се, дакле, доноси на дан истека пробног рада. По датуму истека пробног рада запослени се одјављује са обавезног социјалног осигурања.
Постоје нејасноће у разликовању и разумевању стручне праксе, волонтирања и пробног рада. Волонтирање, тако, подразумева организовано, добровољно пружање помоћи, односно услуге или обављање активности од општег интереса, без новчане накнаде или друге имовинске користи. Стручна пракса значи стручно усавршавање, које може бити са или без новчане накнаде, и правило је да се спроводи ради обављања приправничког стажа и полагања стручног испита. С друге стране, пробни рад је увек уз накнаду, а услови су уређени уговором о раду.
Више о овоме:
Ради запошљавања радника, односно закључења уговора о раду или о раду ван радног односа није неопходно да се огласи слободно радно место код Националне службе за запошљавање, како је то пре била прописана обавеза, односно да се огласи на други начин, осим ако то није утврђено општим актом самог послодавца. Но, свакако, послодавац до радника може доћи посредством Националне службе за запошљавање.
Неопходно је пријавити радника на Централни регистар обавезног социјалног осигурања (ЦРОСО), користећи образац М - јединствену пријаву радника. Пријава се подноси најкасније пре ступања запосленог или другог радно ангажованог лица на рад. Јединствена пријава подноси се преко портала ЦРОСО у електронском облику.
Наравно, неопходно је да послодавац и запослено, односно радно ангажовано лице закључе уговор о раду или уговор о раду ван радног односа, и то у писаном облику.
Више о овоме:
Закон о Централном регистру обавезног социјалног осигурања
Основна врста уговора у области рада је уговор о раду. Уговором о раду се заснива радни однос. Зависно од потреба посла, односно услова за обављање рада, уговор о раду може се закључити на одређено или неодређено време.
Разлике између ова два уговора су у дужини трајања радног односа, при чему ангажовање радника на одређено време не може бити дуже од 24 месеца - без обзира на број тих уговора, накнадне измене описа посла и задужења радника. Треба напоменути и да се у случају прекида између два ангажовања, које је краће од 30 дана, и број дана прекида уговорног односа урачунава у рок од две године.
Поред уговора о раду, постоји и уговорно ангажовање радника за рад ван радног односа:
-
Уговор о привременим и повременим пословима, који може да се закључи за обављање одређеног посла, најдуже у периоду до 120 радних дана, и то са незапосленим лицем, корисником старосне пензије, запосленим лицем које код другог послодавца ради непуно радно време и лицем које је члан омладинске или студентске задруге;
-
Уговор о делу, који се закључује за послове који нису у оквиру делатности пословања, ради израде или одговарајућих поправки неких ствари, самосталног извршења конкретног физичког или интелектуалног посла;
-
Уговор о допунском раду, којим се може ангажовати лице које је већ запослено код другог послодавца са пуним радним временом, али само до трећине пуног радног времена;
-
Уговор о стручном оспособљавању и усавршавању, који може да се закључи, ради обављања приправничког стажа, односно полагања стручног испита, односно ради стручног усавршавања и стицања посебних знања и способности за рад у струци, односно обављања специјализације, за време утврђено програмом усавршавања, односно специјализације.
Више о овоме:
Регистрација
Регистрацијом резервишите свој ницкнаме за коментарисање и добијајте најновије информације из света предузетништва.
Уз подршку Британске амбасаде и у партнерству са Кабинетом председнице Владе Србије, Министарством привреде и Министарством финансија
