Напредна претрага

Као регистровани произвођач или трговац храном који послује у складу са законом, ви можете продавати зимницу преко Фацебоок-а. У овом случају морате поштовати прописе који се односе на промет храном, превасходно у смислу безбедности хране, на исти начин као и да продајете зимницу у физичкој продавници или на пијаци.

Тако, да бисте продавали зимницу у складу са законом, морате да испуните следеће услове:

1. Регистровани сте као субјект у пословању храном у Централном регистру објеката који се води при Министарству пољопривреде, шумарства и водопривреде;
2. Успоставили сте и одржавате хигијену у објекту у којем припремате и држите храну;
3. Обезбедили сте да је храна безбедна у свим фазама производње, чувања и транспорта до потрошача и примењујете ХАЦЦП стандарде;
4. Храну сте обележили и декларисали у складу са законом.

Детаљне смернице о томе можете пронаћи у Водичу Министарства пољопривреде, шумарства и водопривреде за безбедност хране у електронској трговини, који се налази на следећем линку: хттпс://сарадња.рс/wп-цонтент/уплоадс/2021/06/Водиц-е-продаја-хране-финал.пдф.

У фебруару 2020. године донет је Правилник о производњи и промету малих количина хране биљног порекла, подручју за обављање тих делатности, као и искључењу, прилагођавању или одступању од захтева хигијене хране, чиме је олакшана продаја хране (зимнице) у малим количинама, укључујући путем доставе на кућну адресу. Овим Правилником су прописани услови за стављање у промет малих количина хране, као и које се количине сматрају малим (примера ради максимално 8.000 кг годишње за производњу и промет ајвара на газдинству, 20.000 кг за туршију, 16.000 кг годишње за производњу и промет ајвара у објекту малог капацитета, а 20.000 кг за џемове, итд.).  За мале количине дозвољене су флексибилности, односно искључења, прилагодјавања или одступања од захтева о хигијени хране, па се о томе можете детаљно упознати у наведеном Правилнику.

Као купац производа од регистрованог трговца, ви имате на располагању правну заштиту ваших потрошачких права која су загарантована законом. Трговац од ког сте купили хаљину је дужан да та права поштује и да вам испоручи робу (хаљину) према условима које сте договорили са њим.

Ако вам хаљина није достављена онда када сте то договорили, можете да предузмете следеће кораке:

1. Прво се обратите трговцу – ако он није испоручио робу у року од 30 дана од дана куповине, или у року који сте договорили, дужан је да вам врати новац;
2. Ако од трговца не добијете одговор у року од 8 дана од када сте му се обратили, можете поднети приговор организацији за заштиту потрошача која је активна у вашем граду или месту – ове организације се баве заштитом потрошачких права и могу вам помоћи у решавању проблема који имате са продавцем кроз савете, правну помоћ или посредовање. Приговор можете послати и електронским путем преко Интернет портала Националног Регистра Потрошачких Приговора;
3. Покушајте да са трговцем вансудски решите спор – у овој ситуацији желите да избегнете покретање судског спора и чините последњи напор да споразумно решите проблем са трговцем. За спровођење овог поступка можете се обратити посредницима уписаним у Листу тела коју води Министарство трговине, туризма и телекомуникација;
4. Ако не успете на неки од ових начина да решите проблем, преостаје вам да тужите трговца пред надлежним судом – у том случају треба да ангажујете адвоката који ће за вас водити спор против трговца. Имајте у виду да не плаћате судску таксу ако вредност вашег спора (у овом случају хаљине) не прелази износ од 500.000 РСД.

За ова питања задужен је Контакт центар републичких инспекција, који је образован при Координационој комисији за инспекцијски надзор – линк. Овај контакт центар је јединствена контакт тачка за подношење представки из области инспекцијског надзора, преко кога заинтересовано лице може да поднесе представку надлежним републичким инспекцијама. Овлашћена лица Контакт центра утврђују да ли је поднета представка у надлежности једне или више републичких инспекција и, ако јесте, о којој инспекцији, односно инспекцијама се ради. Контакт центар пружа и информације о надлежностима инспекција, у складу са чланом 12. став 2. тачка 7) Закона о инспекцијском надзору, којим је, поред осталог, прописано да је посао Координационе комисије да, на упит заинтересованих лица, пружа обавештења која се односе на надлежности инспекција.

Ради се о надлежности инспекције рада, као и Пореске управе (пореске контроле), које поводом пријаве (представке) порећу поступак инспекцијског надзора, односно пореске контроле по службеној дужности. Инспектор је дужан да у обављању инспекцијског надзора чува идентитет подносиоца представке, да га не открива надзираном субјекту, као субјекту против кога је покренут и води се поступак инспекцијског надзора, и да овом субјекту не показује представку поднету против њега, а ради заштите идентитета лица које је подносилац представке. Наведено се односи како на представке у којима је наведено лично име подносиоца представке, тако и на анонимне представке из чије садржине би надзирани субјекат могао да закључи ко је њен подносилац. Правни разлози за овакав став садржани су у одредбама Закона о заштити узбуњивача и Закона о заштити података о личности. Такође, представка (пријава) је иницијатива за покретање поступка инспекцијског надзора по службеној дужности, она претходи доношењу одлуке о покретању поступка и није акт о покретању поступка, па, у том смислу, не чини део поступка и није акт који се доноси у поступку. Такође, није ни доказ у поступку, него садржи наводе поводом којих инспектор, као овлашћено службено лице, изводи доказе ради утврђивања чињеница и доношења одлуке, па ни у том смислу није део поступка и акт који се доноси у поступку. Пошто није део поступка и акт који је донет у поступку, представка није обухваћена правом надзираног субјекта из члана 20. став 2. Закона о инспекцијском надзору да буде упознат са предметом и трајањем поступка, и актима донетим у поступку. Следствено, уколико би се надзирани субјекат служио својим правом на разгледање списа из члана 64. Закона о општем управном поступку, мишљења смо да би представку, ради заштите идентитета подносиоца, ваљало издвојити из списа предмета.

У питању су привремени и повремени послови. У складу са цланом 197. Закона о раду, послодавац може да закључи уговор о обављању привремених и повремених послова за обављање послова који су по природи такви да не трају дузе од 120 радних дана у календарској години. Уговор о привременим и повременим пословима послодавац може да закључи са: незапосленим лицем, корисником старосне пензије, запосленим лицем које ради непуно радно време до пуног радног времена и лицем које је члан омладинске или студентске задруге.

Порези и доприноси који се плаћају на примања лица која закључују уговор о привременим и повременим пословима зависе од статуса тих лица. Порез на зараде се обрачунава и плаћа на уговорену накнаду, и то по стопи од 10%, осим за чланове ученичке и студентске задруге млађе од 26 година који су на школовању, где опорезиви приход чини бруто приход умањен за нормиране трошкове у висини од 20%, па се затим обрачунати порез умањује за 40%. Стопа доприноса за ПИО износи 25,5%, допринос за здравствено осигурање се плаћа у износу од 10,3%, док се допринос за осигурање од незапослености плаћа по стопи од 0,75%.

Министарство за рад, запошлјавање, борачка и социјална питања припремило је и објавило Водич за безбедан и здрав рад од куће - линк. Послодавцима, који су обезбедили рад од куће својим запосленима, овај водич пружа практичне смернице, као што су нпр. обавезе и одговорности послодаваца и запослених; услови које радни простор који је определјен као радно место код куће треба да испуњава; брига послодавца о здравлју својих запослених, уклјучујући и ментално здравлје; процена ризика и праћење безбедности и здравлја на раду запослених који раде од куће; пријава повреда на раду приликом рада од куће.

Одговор на ово питање садржан је у одговору на питање „Шта послодавац може да уради када сумња да је дошло до злоупотребе боловања од стране запосленог?“ како следи:

Послодавци, у случају сумње на злоупотребу боловања од стране запосленог („лажно“ боловање), могу да користе могућности прописане Законом о здравственом осигурању и Законом о раду.

Најпре, Закон о здравственом осигурању даје изабраном лекару и лекарским комисијама овлашћења утврђивања основа за одобравање боловања запосленима, укључујући и накнадне провере одобрених боловања, односно поступање у случају  сумње послодаваца да је дошло до злоупотребе боловања. Прописани су разлози за привремену спреченост за рад, и то: болест или повреда ван рада; професионална болест или повреда на раду; болест или компликација у вези са одржавањем трудноће; прописана мере обавезне изолације као клицоноше или појаве заразних болести у околини запосленог; нега болесног, односно повређеног члана уже породице, под условима утврђеним тим законом; добровољно давање органа, ћелија и ткива, изузев добровољног давања крви; запослени је одређен за пратиоца болесног осигураног лица упућеног на лечење или лекарски преглед у друго место, односно док борави као пратилац у стационарној здравственој установи, у складу са прописом којим се уређује начин и услови за остваривање права из обавезног здравственог осигурања. Забрањено је да изабрани лекар или други стручно-медицински орган Републичког фонда утврди да код осигураника постоји привремена спреченост за рад мимо ових разлога, чиме је посебно истакнута професионална и правна одговорност лекара. Додатно, према члану 146. Закона, ако се утврди да је изабрани лекар злоупотребио своја овлашћења у поступку остваривања права осигураних лица – запослених, где спада одобравање боловања без стварног разлога за то - Републички фонд предузима мере ради одузимања овлашћења изабраног лекара и подноси иницијативу код надлежне коморе здравствених радника за одузимање лиценце за самостални рад тог изабраног лекара.

Закон о здравственом осигурању прописује и двостепеност у поступку одобравања спречености за рад и даје могућност за поновно оцењивање или вештачење већ одобрених боловања. На овај начин, послодавац може да провери оправданост привремене спречености за рад (боловања) запосленог. Послодавац може да изјави приговор ако није задовољан оценом спречености за рад запосленог коју је дао изабрани лекар, односно лекарска комисија. Послодавац, затим, може да захтева да се осигураник (запослени) чију је привремену спреченост за рад оценио изабрани лекар, односно првостепена лекарска комисија, подвргне поновном оцењивању привремене спречености за рад, од стране првостепене, односно другостепене лекарске комисије. Даље, послодавац може поднети захтев Републичком фонду за здравствено осигурање да тражи вештачење у вези са остваривањем свих права осигураних лица из обавезног здравственог осигурања, укључујући и вештачење о здравственом стању осигураног лица.

Закон о раду, најпре, прописује да је запослени дужан да, најкасније у року од три дана од дана наступања привремене спречености за рад у смислу прописа о здравственом осигурању, о томе достави послодавцу потврду лекара која садржи и време очекиване спречености за рад. Даље прописује да послодавац који посумња у оправданост разлога за одсуствовање са рада због привремене спречености за рад, може да поднесе захтев надлежном здравственом органу ради утврђивања здравствене способности запосленог, у складу са законом. Послодавац може запосленог да упути на одговарајућу анализу у овлашћену здравствену установу коју одреди послодавац, о свом трошку, ради утврђивања околности злоупотребе боловања или да утврди постојање ових околности на други начин у складу са општим актом.

У питању је вид супер-вештачења здравствене способности запосленог, која иде на трошак послодавца. Послодавац може да поднесе писани захтев непосредно здравственој установи (Завод за медицину рада и друга овлашћена здравствена установа) – када је радну способност ценио лекар појединац, односно филијали Републичког фонда за здравствено осигурање - ако је спреченост за рад ценила лекарска комисија. Одбијање запосленог да се одазове на позив послодавца да изврши анализу сматра се непоштовањем радне дисциплине. Такође, ако се запослени без оправданог разлога не одазове позиву ради поновног оцењивања, обуставља му се исплаћивање накнаде зараде и не припада му накнада све док се не одазове позиву.

Послодавац је овлашћен да општим актом (правилником о раду или посебним општим актом) уреди начин контроле, односно провере злоупотребе боловања, где се најчешће образује посебна комисија код послодавца која има овај задатак. Доказивање злоупотребе боловања је фактичко питање, које није једноставно. С овим у вези стоји и својеврсна „занимиљивост“ на коју указујемо, а то је да је изменама и допунама Закона о детективској делатности из 2018. године прописано у члану 10. став 1. тачка 9) да правно лице за детективску делатност и предузетник за детективску делатност, односно детектив може обрађивати податке о повредама радних обавеза или радне дисциплине (где спада и злоупотреба боловања).

Ако послодавац у поступку спроведене контроле боловања конкретног запосленог утврди да је запослени неоправдано користио или злоупотребио право на одсуство због привремене спречености за рад (злоупотреба боловања), то представља оправдани разлог да послодавац запосленом откаже уговор о раду због непоштовања радне дисциплине, у складу са чланом 179. став 3. тачка 3) Закона о раду. Исто се односи и на недостављање послодавцу потврде о привременој спречености за рад.

Ипак, послодавац има законску могућност да запосленом који је злоупотребио право на боловање, уместо отказа уговора о раду, изрекне једну од законом прописаних алтернативних мера: привремено удаљење са рада без накнаде зараде, новчану казну или опомену са најавом отказа.“

У овом случају, можете да поднесете захтев за прекњижавање/повраћај више или погрешно плаћеног пореза и доприноса. Захтев се подноси електронским путем портала Пореске управе или у писменом облику-непосредно или путем поште.

Захтев за прекњижавање подносите надлежној филијали Пореске управе према свом пребивалишту и у захтеву наводите : назив/име обвезника, ПИБ/ЈМБГ, седиште/адресу, рачун на терет којег се врши прекњижавање и рачун у корист којег се врши пренос средстава, односно број одобрења плаћања, (БОП) уколико је исти додељен пореској пријави. Захтев мора бити потписан лично или од стране пуномоћника.

По пријему захтева за прекњижавање проверава се основаност поднетог захтева. Уколико се на основу чињеничног стања утврди да постоји дуг који се намирује из основане преплате и да је захтев за прекњижавање основан, доноси се решење одобравању прекњижавања, које  се доставља вама - пореском обвезнику и Управи за трезор.

Код поступања о захтеву за прекњижавање води се рачуна о року застарелости. Наиме, застарелост права на намирење доспелих обавеза по другом основу путем прекњижавања пореза почиње да тече од првог дана наредне године од године у којој је порески обвезник стекао право на намирење доспелих обавеза по другом основу путем прекњижавања пореза. Ово правило о застари се не примењује на доприносе за обавезно социјално осигурање. Уколико се у поступку по захтеву утврди да је захтев за прекњижавање неоснован, или је наступила застарелост, доноси се решење којим се захтев за прекњижавање одбија.

Пореска управа по захтеву доноси решење без одлагања, а најкасније у року од 15 дана од дана пријема захтева. Решење о повраћају и прекњижавању подносиоцу захтева се доставља у електронској форми у пореско сандуче.

Не – предузетници паушалци су искључиво физичка лица па не могу бити обвезници пореза на добит. Предузетник паушалац је обвезник који плаћа порез на приходе од самосталне делатности на паушално утврђен износ у складу са Законом о порезу на доходак грађана.  Додатно, предузетник паушалац као физичко лице под различитим околностима плаћа и неке друге порезе, нпр. порез на капиталне добитке, порез на имовину и слично.

На ПОПДВ обрасцу обвезник пореза на додату вредност („ПДВ“) сачињава преглед обрачуна ПДВ на основу којег се исказују подаци у пореској пријави. Преглед обрачуна ПДВ подноси се заједно са пореском пријавом у електронском облику, алтернативно (i) као јединствени запис исказан XML језиком, електронским путем преко портала Пореске управе, или (ii) попуњавањем пореске пријаве у оквиру корисничке апликације на порталу Пореске управе. Уколико се уз пореску пријаву не поднесе ПОПДВ образац сматраће се да није ни поднета. На сајту Пореске управе може се пронаћи детаљно корисничко упутство – корак по корак (https://www.purs.gov.rs/sr/pravna-lica/pregled-propisa/korisnicka-uputstva/4674/korisnicko-uputstvo-za-iskazivanje-podataka-u-pregledu-obracuna-pdv-.html). Образац ПОПДВ садржи податке о:

1) подносиоцу,

2) промету добара и услуга за који је прописано пореско ослобођење са правом на одбитак претходног пореза,

3) промету добара и услуга за који је прописано пореско ослобођење без права на одбитак претходног пореза,

4) опорезивом промету добара и услуга који врши обвезник ПДВ и обрачунатом ПДВ,

5) обрачунатом ПДВ за промет другог лица,

6) посебним поступцима опорезивања туристичких агенција и половних добара, уметничких дела, колекционарских добара и антиквитета,

7) укупном промету добара и услуга и укупно обрачунатом ПДВ,

8) увозу добара стављених у слободан промет у складу са царинским прописима,

9) набавци добара и услуга од пољопривредника,

10) набавци добара и услуга, осим набавке добара и услуга од пољопривредника,

11) ПДВ за промет добара и услуга који се може одбити као претходни порез и исправци одбитка претходног пореза,

12) укупној вредности свих набављених добара и услуга, укључујући и увоз добара стављених у слободан промет,

13) ПДВ који се у пореској пријави исказује као претходни порез,

14) пореској обавези,

15) промету добара и услуга извршеном ван Републике Србије и другом промету који не подлеже ПДВ.