Напредна претрага

Inspekcija je u obavezi da, za potrebe sprovođenja inspekcijskog nadzora, sama, po službenoj dužnosti pribavi javne isprave i podatke iz registara i drugih službenih evidencija evidencija, koje vode nadležni organi, a ovi organi su dužni da ih inspekciji blagovremeno dostave. Privredni subjekat ima pravo da uskrati davanje ovih podataka koje je inspekcija dužna da pribavi po službenoj dužnosti, ali takođe i može da ih samostalno pribavi i dostavi inspekciji.

Teret prikupljanja podataka o kojima se vodi službena evidencija i javnih isprava je prvenstveno na inspektoru, kao ovlašćenom službenom licu koje vodi postupak i rešava u upravnoj stvari, koji treba da se unapred dobro pripremi za vršenje inspekcijskog nadzora, kako bi se smanjilo njegovo trajanje i kako bi znao šta tačno traži i nadzire, pa tek ako inspektor ne može da pribavi relevantne podatke i isprave po službenoj dužnosti, onda treba da ih traži od nadziranog subjekta, a ne obrnuto, kao što se dešavalo u praksi.

Za razliku od podataka iz službenih evidencija, odnosno javnih isprava, za podatke i dokumente privrednog subjekta koje inspektor nije mogao da pribavi po službenoj dužnosti (poslovne isprave i podaci koji nisu javno dostupni) postoji obaveza privrednog subjekta da ih učini dostupnim inspektoru. U odnosu na njih bi se mogle javiti štetne posledice po privrednog subjekta, ako ih ne bi učinio dostupnim inspektoru.

Više o ovome:

• Zakon o inspekcijskom nadzoru

• Zakon o opštem upravnom postupku

Osnovno načelo upravnog postupka je da se stranci mora da pruži prilika da se izjasni o činjenicama koje su od značaja za odlučivanje u upravnoj stvari, a da se bez prethodnog izjašnjavanja stranke može odlučiti samo kada je to zakonom dozvoljeno

Privredni subjekat u postupku inspekcijskog nadzora ima pravo da predlaže dokaze - dakle, i one koje inspektor ne zahteva, a nadzirani subjekat nalazi da ih treba izvesti radi pravilnog i potpunog utvrđivanja činjeničnog stanja, i iznosi pravne tvrdnje, odnosno ima pravo da učestvuje u ispitnom postupku i, radi ostvarenja cilja postupka, daje potrebne podatke i brani svoja prava i zakonom zaštićene interese, da iznosi činjenice koje mogu biti od uticaja za rešenje upravne stvari, da predlaže dokaze radi utvrđivanja tih činjenica i da pobija tačnost navoda koji se ne slažu s njenim navodima. Uskraćivanje ovih prava nadziranom subjektu u postupku čini razlog za poništaj rešenja.

Ponavljamo, za one podatke i dokumente za koje stoji dužnost inspektora da ih pribavi po službenoj dužnosti - ne postoji takva obaveza na strani nadziranog subjekta.

Ali, sumnja i nepotpunost, odnosno nedorečenost koja proistekne zbog uskraćivanja informacija, odnosno nedostavljanja dokaza od strane nadziranog subjekta, koje je, u skladu sa ovim zakonom, bio dužan da dostavi, odnosno predoči inspektoru, može - u okviru dokazivanja i utvrđivanja činjenica na osnovu kojih se donosi odluka u postupku inspekcijskog nadzora - biti na njegovu štetu.

Više o ovome:

• Zakon o inspekcijskom nadzoru

• Zakon o opštem upravnom postupku

Tada privrednik može staviti primedbe na zapisnik. Nadzirani subjekt ima pravo da u pisanom obliku stavi primedbe na zapisnik o inspekcijskom nadzoru, odmah ili u roku od pet radnih dana od njegovog prijema.

Inspektor ocenjuje primedbe, a posle toga može da izvrši dopunski inspekcijski nadzor, da bi utvrdio činjenice na koje se primedbe odnose. Ako su u primedbama na zapisnik iznete nove činjenice i novi dokazi, zbog kojih treba izmeniti činjenično stanje koje je utvrđeno u zapisniku ili drukčije pravne i druge ocene, inspektor o tome sastavlja dopunu zapisnika, na koju se ne može staviti primedba, kako se ne bi stvarale pretpostavke da neki postupci inspekcijskog nadzora, takoreći, teku unedogled. Ako, pak, u primedbama na zapisnik nisu iznete nove činjenice i novi dokazi, te inspektor nađe da ne treba ništa menjati, on sačinjava obaveštenje. Po primedbama na zapisnik, inspektor može da izmeni izrečenu meru ili da odustane od nje. Time postoji pravna zaštita stranke prilikom izricanja mere na zapisnik izražena kroz ovo upravno sredstvo – primedbe na zapisnik.

Više o ovome:

• Zakon o inspekcijskom nadzoru

• Zakon o opštem upravnom postupku

• Smernice o pravima i obavezama privrednih subjekata u inspekcijskom nadzoru („Dokumenta sa 22. sednice Koordinacione komisije“) – 22.03.2019

Protiv rešenja inspektora može se izjaviti žalba u roku od 15 dana od dana dostave pisanog rešenja, odnosno u roku koji je propisan posebnim zakonom i naveden u rešenju u delu – uputstvo o pravnom sredstvu.

Žalbom rešenje može da se pobija iz činjeničnih, procesnih i materijalno-pravnih (suštinskih) razloga, tj. zato što žalilac smatra da inspektor nije vodio postupak po zakonskim pravilima, da nisu dobro izvedeni dokazi, nisu pravilno, tačno i potpuno utvrđene činjenice, da je doneta nepravilna odluka, da je izveden pgrešan zakljuak, da nije dobro primenjeno pravo i dr. Dovoljno je da žalilac u žalbi izloži u kom je pogledu nezadovoljan rešenjem, ali žalbu ne mora posebno obrazložiti.

Žalba odlaže izvršenje rešenja. Međutim, kod hitnih mera to nije slučaj, a isto tako mnogi posebni zakoni (koji imaju prednost u primeni) propisuje da žalba ne odlaže rešenje inspektora, tako da u praksi žalbe ne odlažu izvršenje velikog (možemo reći i – većinskog) broja inspekcijskih rešenja.

Više o ovome:

• Zakon o inspekcijskom nadzoru

• Zakon o opštem upravnom postupku

• YouTube: Prava i obaveze privrednih subjekata u redovnom inspekcijskom nadzoru 

• Smernice o nadzoru i kontroli nad inspekcijskim nadzorom („Dokumenta sa 33. sednice Koordinacione komisije“) – 27.12.2019

Tada privrednik može da podnese pritužbu na rad inspektora. Pritužbom na rad se ne štite prva koja su već zaštićena u postupku inspekcijskog nadzora putem žalbe (npr. povreda pravila postupka, nepotpuno i pogrešno utvrđene činjenice, pogrešna primena materijalnog prava i dr. – videti: odgovor na prethodno pitanje) nego pravo nadzirnaog subjekta da inspektor prema njemu postupa profesionalno i etički ispravno. Tako, nadzirani subjekat može da se pritužuje na nekorektan odnos, povredu etičkih pravila, pravila ponašanja dobrog službenika, principa dobre uprave i dr.

Na pritužbu protiv inspektora dužan je da odgovori njegov neposredni rukovodilac, a i protiv tog odgovora može se podneti pritužba rukovodiocu, odnosno organu nadležnom za vršenje nadzora nad radom inspekcije.

Više o ovome:

• Zakon o inspekcijskom nadzoru

• Zakon o državnoj upravi

• Zakon o lokalnoj samoupravi

Ako inspektor u nadzoru otkrije prekršaj, u obavezi je da prekršajnom sudu podnese zahtev za pokretanje prekršajnog postupka – kada je novčana kaza propisana u rasponu („od – do“), odnosno da izda prekršajni nalog, kada je novčana kazna propisana u fiksnom iznosu.

Ipak, Zakonom o inspekcijskom nadzoru propisano je kada inspektor za otkriveni prekršaj neće podneti zahtev za pokretanje prekršajnog postupka, odnosno neće izdati prekršajni nalog, a pod sledećim uslovima, koji je neophodno da svi budu ispunjeni:

• nadzirani subjekat je u ostavljenom roku postupio prema meri za otklanjanje nezakonitosti, koju je inspekor naložio na zapisnik;

• najviši iznos zaprećene kazne za prekršaj ne prelazi 200.000 dinara;

• nije propisana zaštitna mera;

• štetne posledice nisu nastupile, kao i kada su takve posledice nastupile, ali ih je nadzirani subjekat otklonio ili je štetu nadoknadio pre počinjanja postupka inspekcijskog nadzora, u toku nadzora pre izricanja mera na zapisnik ili u roku za postupanje po merama naloženim na zapisnik

• ne radi o ponovljenom prekršaju nadziranog subjekta, nego je prekršaj učinio prvo put;

• ne radi se o neregistrovanom subjektu.

Postoji još jedna situacija iz Zakona o inspelcijskom nadzoru kada inspektor za otkriveni prekršaj neće podneti zahtev za pokretanje prekršajnog postupka, odnosno neće izdati prekršajni nalog. To je onda ako nadzirani subjekat, pre pokretanja postupka inspekcijskog nadzora, odnosno obaveštavanja o predstojećem inspekcijskom nadzoru, samoinicijativno prijavi nezakonitost, a za nezakonitosti kod kojih je moguće otkloniti posledicu, pored samoprijave, i otkloni posledice povrede propisa, odnosno upotrebi sva sredstva koja su mu na raspolaganju da se te posledice otklone. I za ovu situaciju je potrebno da se ne radi o ponovljenom prekršaju nadziranog subjekta, nego da je prekršaj učinio prvo put, kao i da se ne radi o neregistrovanom subjektu.

Inspektor ne podnosi zahtev za pokretanje prekršajnog postupka, odnosno ne izdaje prekršajni nalog u službeoj savetodavnoj poseti, kako je to objašnjeno u odgovoru na pitanje br. 2.

Više o ovome:

• Zakon o prekršajima

• Zakon o inspekcijskom nadzoru

I u inspekcijskom nadzoru, kao u oblasti saobraćaja, može da se zaključi sporazum o priznanju prekršaja, u skladu sa Zakonom o prekršajima. Ovaj sporazum može da se zaključi za prekršaje za koje se vodi prekršajni postupak po zahtevu za pokretanje prekršajnog postupka, a isključen je za prekršaje za koje se izdaje prekršajni nalog (propisana novčana kazna u fiksnom iznosu).

Nadzirani subjekat, koji je okrivljeni u prekršajnom postupku pred prekršajnim sudom po zahtevu koji je podneo inspektor može da podnese inspektoru predlog za zaključenje sporazuma o priznanju prekršaja. Sporazum o priznanju prekršaja sadrži, pored ostalog, opis prekršaja koji se okrivljenom stavlja na teret, priznanje okrivljenog da je učinio taj prekršaj i sporazum o vrsti i visini kazne, odnosno o drugim prekršajnim sankcijama.

Da bi proizveo pravno dejstvo, neophodno je da sporazum o priznanju prekršaja, koji zaključe inspektor i okrivljeni, presudom usvoji prekršajni sud pred kojim se vodi postupak.

Više o ovome:

• YouTube: Vodič za primenu sporazuma o priznanju prekršaja

• Zakon o prekršajima

• Stručno-metodološka objašnjenja za primenu sporazuma o priznanju prekršaja iz oblasti inspekcijskog nadzora

Inspektorat za rad (inspekcija rada), kao organ uprave u sastavu Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, obavlja inspekcijske poslove i s njima povezane stručne poslove u oblasti inspekcijskog nadzora nad primenom zakona i drugih propisa kojima se uređuju radni odnosi i bezbednost i zdravlje na radu, a koji se odnose na: redovni, vanredni i kontrolni nadzor; uviđaj smrtnih, teških i kolektivnih povreda na radu; utvrđivanje ispunjenosti propisanih uslova u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu, pre početka obavljanja delatnosti poslodavca, „rad na crno“, kao i druge poslove određene zakonom. Osnovni zakoni nad čijom primenom inspekcija rada vrši inspekcijski nadzor su Zakon o radu i Zakon o bezbednosti i zdravlju na radu.

Prioritetno delovanje Inspektorata za rad usmereno je na smanjenje broja povreda na radu, profesionalnih oboljenja i bolesti u vezi sa radom, kao i na suzbijanje rada na „crno”, i to kako vršenjem inspekcijskih nadzora po službenoj dužnosti (redovni, kontrolni, nadzori povodom povreda na radu) i po zahtevima stranaka, tako i preventivnim delovanjem. Inspektorat za rad posebnu pažnju posvećuje prevenciji u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu i oblasti radnih odnosa, sa posebnim osvrtom na visokorizične delatnosti, kao što su građevinarstvo, industrija, poljoprivreda, kao i na rešavanje problematike vezane za kategorije posebno osetljivih grupa zaposlenih (trudnice i porodilje).

Tržišna inspekcija, koja je u sastavu Ministrstva trgovine, turizma i telekomunikacija, obavlja obavlja inspekcijske poslove i s njima povezane stručne poslove u oblasti inspekcijskog nadzora nad primenom zakona i drugih propisa kojima se uređuju: trgovina; elektronska trgovina; uslovi za obavljanje prometa robe i vršenje usluga; usaglašenost i bezbednost neprehrambenih proizvoda u proizvodnji i prometu; sprečavanje nelojalne konkurencije; zaštita potrošača; oglašavanje; proizvodnja i promet robe kojima se povređuju prava intelektualne svojine, odnosno proizvodnja i promet robe zaštićene autorskim ili srodnim pravom; sprečavanje pranja novca i finansiranje terorizma; promet biocida; promet hemikalija; fiskalne kase u delu kontrole rada ovlašćenih servisera, kontrola ambalaže i ambalažnog otpada; sprečavanje pojavnih oblika sive ekonomije u trgovini, elektronskoj trgovini i uslugama; kontrola uslova za prometovanje, prometa i monitoring derivata nafte i biogoriva. Osnovni zakoni nad čijom primenom tržišna inspekcija vrši inspekcijski nadzor su Zakon o trgovini i Zakon o zaštiti potrošača.

Sanitarna inspekcija, koja je u sastavu Ministarstva zdravlja, obavlja inspekcijske i sa njima povezane stručne poslove u oblasti inspekcijskog nadzora nad primenom zakona i drugih propisa kojima se uređuju: sanitarni i zdravstveni nadzor u oblasti zaštite stanovništva od zaraznih bolesti, bezbednosti hrane, zdravstvene ispravnosti predmeta opšte upotrebe u proizvodnji i prometu, javnog snabdevanja stanovništva higijenski ispravnom vodom za piće; kontrolu sanitarno-higijenskog stanja objekata pod sanitarnim nadzorom i sredstava javnog saobraćaja; sanitarni nadzor nad licima koja su zakonom stavljena pod zdravstveni nadzor, kao i nadzor nad postrojenjima, uređajima i opremom koja se koristi radi obavljanja delatnosti pod sanitarnim nadzorom; način organizovanja i sprovođenja programa za sticanje osnovnih znanja o higijeni hrane i ličnoj higijeni; utvrđivanje sanitarno-higijenskih i zdravstvenih uslova objekata pod sanitarnim nadzorom u postupcima izgradnje ili rekonstrukcije i redovnu kontrolu nad tim objektima, sanitarni nadzor na državnoj granici i u mestima carinjenja. Osnovni zakoni nad čijom primenom sanitarna inspekcija vrši inspekcijski nadzor su Zakon o sanitarnom nadzoru i Zakon o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti.

Sve tri inspekcije primenjuju Zakon o inspekcijskom nadzoru, Zakon o opštem upravnom postupku i Zakon o prekršajima.

Više o ovome:

• YouTube: Inspektorat za rad

• YouTube: Nadzor i kontrola nad primenom izmena i dopuna Zakona o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti

• Zakon o trgovini

• Zakon o zaštiti potrošača

• Zakon o sanitarnom nadzoru

• Zakon o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti

ЛОЦИРАЊЕ ПРЕДУЗЕЋА НА GOOGLE MAPS

БЕЛЕШКЕ

Отворити страницу Google my business и изабрати опцију „Управљај“.

Унети назив предузећа.

Унети категорију предузећа, приликом уноса категорије предузећа неопходно је изабрати један од могућих избора са падајуће листе.

Унети број контакт телефона предузећа и УРЛ адресу активног wеб сајта, овај корак је такође опциони, али је веома препоручљиво унети ове податке уколико они постоје за предузеће у питању.

Након овог корака креиран је Google my business налог, овај налог користи се за допуни и измену информација о предузећу на гоогле мапи.

Након овог корака неопходно је обавити процес верификације, у већини случајева процес верификације биће неопходно извршити поштом, односно на адресу унету приликом креирања налога у року од 15 дана стиже писмо из Google-а у коме се налази верификациони код.

За верификацију адресе предузећа потребно је улоговати се креирани налог на сајту Гоогле мy бусинесс затим ићи на опцију верификујте и у квадратић унети код који је стигао поштом.

Овај налог такође можете користити за ажурирање информација, рецензија, слика и слично. Такође ако је потребно можете унети адресу нове локације предузећа, а по потреби могуће је обрисати адресу предузећа са гоогле мапе, а могуће је и уколинити предузеће приликом затварања.

Важна напомена: налог на сајту google my business аутоматски се повезује за г-маил налогом на коме је корисник улогован приликом креирања налога на сајту google my business. Да бисте се улоговали на налог на сајту google my business најпре је неопходно да се улогујете на g-mail са којим је линкован google my business налог.

Линк ка видео туторијалу ”Kako postaviti preduzeće na Google Maps”:

• https://www.youtube.com/watch?v=-2fBpSftKUA&t=72s

Обавеза вођења евиденције о примљеној и продатој, односно испорученој роби и извршеним услугама у Књизи евиденције промета и услуга – на обрасцу КЕПУ престала да важи од 1. јануара 2016. године.

Напомињемо да предузетници паушалци који обављају трговинску делатност у киоску, приколици или сличном монтажном или покретном објекту, односно уколико врши производњу и продају искључиво сопствених производа у оквиру обављања делатности имају обавезу вођења књиге евиденције промета на КЕП обрасцу у складу са Правилником о евиденцији промета ("Сл. гласник РС", br. 99/2015 и 44/2018 – др. закон).

Наиме, Правилник предвиђа да евиденцију промета воде правна лица и предузетници који обављају (i) трговину на мало, (ii) трговину на велико, а пословне књиге не воде по принципу двојног књиговодства, (iii) комисионе услуге, и (iv) откуп пољопривреднх производа и домаћих животиња на откупном месту. Књига евиденције промета се у том случају води на КЕП обрасцу. Иако Закон о порезу на доходак грађана прописује да се право на паушално опорезивање не може признати обвезнику који, између осталог, обавља делатност из области трговине на мало или велико, Закон оставља могућност да се обвезнику на његов захтев одобри паушално опорезивање уколико трговинску делатност обавља у киоску, приколици или сличном монтажном или покретном објекту, односно уколико врши производњу и продају искључиво сопствених производа у оквиру обављања делатности.