Напредна претрага

Ukoliko ste preduzetnik u sistemu samooporezivanja, vi sami (odnosno angažovani knjigovođa) obračunavate iznos poreza i doprinosa. U sistemu samooporezivanja se podrazumeva da se na neto prihod (odnosno minimalnu osnovicu doprinosa, ukoliko je neto prihod manji od nje) plaća porez na prihod 10% i doprinosi u zbirnoj stopi od 36,05%. Kod samooporezivanja ne postoji odvajanje „prihoda od rada preduzetnika“ i „dobitka od poslovanja“, već je sve objedinjeno u jednu poresku osnovicu.

Poreska prijava za utvrđivanje poreza i doprinosa za obavezno socijalno osiguranje samooporezivanjem na prihode od samostalne delatnosti (obrazac PPDG-1S), podnosi se elektronskim putem na portalu ePorezi.

Zakon o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje ("Sl. glasnik RS", br. 25/2001, 80/2002, 80/2002 – dr. zakon, 43/2003, 84/2004, 18/2010, 101/2011, 119/2012, 47/2013, 108/2013, 68/2014 – dr. zakon, 142/2014, 91/2015 – autentično tumačenje, 112/2015, 113/2017, 95/2018, 86/2019, 153/2020 i 118/2021)

Zakon o porezu na dohodak građana ("Sl. glasnik RS", br. 24/2001, 80/2002, 80/2002 - dr. zakon, 135/2004, 62/2006, 65/2006 - ispr., 31/2009, 44/2009, 18/2010, 50/2011, 91/2011 – odluka US, 7/2012 – usklađeni din. izn., 93/2012, 114/2012 - odluka US, 8/2013 - usklađeni din. izn., 47/2013, 48/2013 - ispr., 108/2013, 6/2014 - usklađeni din. izn., 57/2014, 68/2014 – dr. zakon, 5/2015 – usklađeni din. izn., 112/2015, 5/2016 - usklađeni din. izn., 7/2017 - usklađeni din. izn., 113/2017, 7/2018 - usklađeni din. izn., 95/2018, 4/2019 - usklađeni din. izn., 86/2019, 5/2020 - usklađeni din. izn., 153/2020, 156/2020 - usklađeni din. izn., 6/2021 - usklađeni din. izn., 44/2021 i 118/2021)

Ukoliko tek započinjete sa obavljanjem delatnosti odabir isplate lične zarade podnosi se isključivo u momentu registracije u APR. Informaciju o ovom opredeljenju APR prosleđuje Poreskoj upravi. U slučaju da se naknadno odlučite za isplatu lične zarade, Poreskoj upravi treba da dostavite obaveštenje elektronskim putem preko portala ePorezi najkasnije do 15. decembra tekuće godine za narednu.

Ovaj model oporezivanja podrazumeva vođenje knjiga (samostalno ili preko angažovanog knjigovođe) i utvrđivanje neto prihoda, a različito se oporezuju dve kategorije: lična zarada preduzetnika i neto prihod od samostalne delatnosti (dobit poslovanja).

Neto prihod preduzetnika se na kraju godine oporezuje samo porezom na prihode po stopi od 10% a iznos opredeljene lične zarade preduzetnika je predmet poreza po stopi od 10% na osnovicu koju čini bruto iznos lične zarade umanjen za neoporezivi iznos (trenutno 18.300 RSD) i doprinosa po zbirnoj stopi od 36.05% na osnovicu koju čini bruto iznos lične zarade.

U navedenom slučaju preduzetnik u prijavi PPDG-1S iskazuje samo obaveze po osnovu poreza, a prijava se podnosi elektronskim putem na portalu ePorezi.

Zakon o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje ("Sl. glasnik RS", br. 25/2001, 80/2002, 80/2002 – dr. zakon, 43/2003, 84/2004, 18/2010, 101/2011, 119/2012, 47/2013, 108/2013, 68/2014 – dr. zakon, 142/2014, 91/2015 – autentično tumačenje, 112/2015, 113/2017, 95/2018, 86/2019, 153/2020 i 118/2021)

Zakon o porezu na dohodak građana ("Sl. glasnik RS", br. 24/2001, 80/2002, 80/2002 - dr. zakon, 135/2004, 62/2006, 65/2006 - ispr., 31/2009, 44/2009, 18/2010, 50/2011, 91/2011 – odluka US, 7/2012 – usklađeni din. izn., 93/2012, 114/2012 - odluka US, 8/2013 - usklađeni din. izn., 47/2013, 48/2013 - ispr., 108/2013, 6/2014 - usklađeni din. izn., 57/2014, 68/2014 – dr. zakon, 5/2015 – usklađeni din. izn., 112/2015, 5/2016 - usklađeni din. izn., 7/2017 - usklađeni din. izn., 113/2017, 7/2018 - usklađeni din. izn., 95/2018, 4/2019 - usklađeni din. izn., 86/2019, 5/2020 - usklađeni din. izn., 153/2020, 156/2020 - usklađeni din. izn., 6/2021 - usklađeni din. izn., 44/2021 i 118/2021)

Ukoliko niste zaposleni u društvu čiji ste osnivaš, postoji obaveza obračunavanja i plaćanja doprinosa, dok se porez ne plaća. Osnovica za obračunavanje doprinosa jeste najniža mesečna osnovica u smislu propisa o doprinosima, koju objavljuje Republički zavod za statistiku, a stopa koja se primenjuje je zbirna stopa od 36,05%.

Doprinose za vas kao osnivača obračunava i uplaćuje samo društvo. Rok za plaćanje je 15. dan u tekućem mesecu za prethodni. Prijava o obračunatim doprinosima podnosi se na obrascu PP OD-O. Za slučaj da ste zaposleni kod drugog poslodavca, ili socijalno osigurani po drugom osnovu, društvo bi bilo u obavezi da obračunava samo doprinose za penziono osiguranje, po stopi od 25%.

U slučaju da se zaposlite u društvu, prethodno nije primenjivo. U tom slučaju, na vašu zaradu će se obračunavati porez i doprinosi na zaradu kao bilo kog drugog zaposlenog. Porez na zaradu obračunava se po stopi od 10% i to na osnovicu koju čini bruto zarada umanjena za neoporezivi iznos (trenutno 18.300 RSD), a doprinosi po zbirnoj stopi od 36,05% na osnovicu koju čini bruto zarada (bez umanjenja za neoporezivi iznos).

Zakon o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje ("Sl. glasnik RS", br. 25/2001, 80/2002, 80/2002 – dr. zakon, 43/2003, 84/2004, 18/2010, 101/2011, 119/2012, 47/2013, 108/2013, 68/2014 – dr. zakon, 142/2014, 91/2015 – autentično tumačenje, 112/2015, 113/2017, 95/2018, 86/2019, 153/2020 i 118/2021)

Zakon o porezu na dohodak građana ("Sl. glasnik RS", br. 24/2001, 80/2002, 80/2002 - dr. zakon, 135/2004, 62/2006, 65/2006 - ispr., 31/2009, 44/2009, 18/2010, 50/2011, 91/2011 – odluka US, 7/2012 – usklađeni din. izn., 93/2012, 114/2012 - odluka US, 8/2013 - usklađeni din. izn., 47/2013, 48/2013 - ispr., 108/2013, 6/2014 - usklađeni din. izn., 57/2014, 68/2014 – dr. zakon, 5/2015 – usklađeni din. izn., 112/2015, 5/2016 - usklađeni din. izn., 7/2017 - usklađeni din. izn., 113/2017, 7/2018 - usklađeni din. izn., 95/2018, 4/2019 - usklađeni din. izn., 86/2019, 5/2020 - usklađeni din. izn., 153/2020, 156/2020 - usklađeni din. izn., 6/2021 - usklađeni din. izn., 44/2021 i 118/2021)

Није потребно чувати сву документацију у папиру. Постоји разлика између:

- документације која је настала у папирном облику и за коју постоји обавеза чувања у одређеном року (евиденција запослених лица и евиденција о зарадама чува се трајно – може се водити и у електронском облику, ствар је избора послодавца);

и,

- документације која је настала у електронском облику и за коју не постоји обавеза њеног штампања и чувања у папирном облику (финансијски извештаји који су достављени надлежном регистру код Агенције за привредне регистре).

Postoji set pitanja koja je važno razmotriti pre otvaranja internet prodavnice, jer će vam odgovor na ta pitanja olakšati izbor adekvatne vrste elektronske prodavnice/platforme, omogućiti definisanje poslovne strategije koja bi uzela u obzir interne kapacitete i prednosti, šanse i izazove tržišta, kao i optimalnu upotrebu raspoloživih finansijskih sredstava. Ta pitanja obuhvataju:

• Koje proizvode/usluge mogu da ponudim kroz onlajn trgovinu? Šta je to što drugi nemaju? Šta se traži na tržištu i gde mi leži konkurentska prednost? Pored proizvoda ili usluge, kojim elementima ponude još mogu da konkurišem?

• Gde se nalaze moji kupci, na lokalu, u zemlji, inostranstvu? Da li su moji proizvodi i/ili usluge namenjeni samo određenoj grupi potrošača ili za masovnu upotrebu? Šta su im preference i kako da ih targetiram? Da li i kakve digitalne veštine poseduju moji kupci? Da li su aktivniji na kompjuteru ili mobilnom uređaju? Koje platforme i društvene mreže preferiraju? Da li preferiraju plaćanje pouzećem ili elektronsko plaćanje?

• Kakva i kolika mi je konkurencija? Ko već nudi proizvode i usluge koje ja nudim? Gde se nude ti proizvodi i usluge? Koje su prednosti i izazovi da moji proizvodi i usluge uđu na to tržište?

• Koji i koliki troškovi su vezani za uvođenje online prodaje? Koje modifikacije moram da uvedem u poslovanje? Koji je odgovarajući vid onlajn prodavnice ili platfome i koliki su troškovi? Mogući bankarski troškovi? Koji su očekivani troškovi dostave proizvoda? Koji su odgovarajući marketinški instrumenti i očekivani troškovi?

• Da li treba da pronađem nove poslovne partnere? Da li mi je potrebna organizacija logistike i da li ću vršiti dostavu samostalno ili mi je neophodna kurirska služba? Da li treba da angažujem marketinšku agenciju za promociju svojih proizvoda i/ili usluga? Da li mi trebaju nove bankarske usluge ili usluge e-commerce provajdera?

Važno je pažljivo izabrati tip elektronske prodavnice ili platforme na kojoj će biti ponuđeni vaši proizvodi i usluge jer će to biti glavni kanal komunikacije sa potencijalnim kupcima i vaš „izlog“ na internetu. Izbor zavisi od više faktora, ali najčešće su to kombinacija raspoloživih finansijskih sredstava i vremena koje želimo da uložimo u razvoj elektronske prodavnice. Najčešće korišćene opcije su:

• Sopstvena samo-održavana internet prodavnica

• Sopstvena održavana internet prodavnica

• Prodaja putem e-tržišta (elektronske platforme, eng. e- marketplace)

Sopstvena samo-održavana e-prodavnica

Ako izaberete ovakav vid prodavnice imate mogućnost maksimalne kontrole, izmena, personalizacije vaše prodavnice u skladu sa svojim trenutnim željama i potrebama. Naravno , ovakav vid e-prodavnice iziskuje najviše finansijskih sredstava i najviše vremena za postavljanje s obzirom da postoji potreba za angažovanjem profesionalaca u domenu kompjuterskog programiranja. U zavisnosti od osnovne platforme koja se izabere, imate mogućnost da kompletno prilagodite sadržaj i izgled po vašem nahođenju. Najpoznatije i najkorišćenije platforme koje se mogu koristiti za razvijanje samo-održavane e-prodavnice su: WooCommerce, SquareOnline, Ecwid. Najpopularnija od njih, WooCommerce, je besplatna.

Sopstvena održavana e-prodavnica

U ovom slučaju na svoju internet stranicu integrišete već unapred definisano rešenje. Pri ovom izboru, nivo personalizacije je dosta nizak - primera radi, kod većine održavanih internet prodavnica možete izmeniti samo temu, boju, font teksta, itd. Osnova platforme i tehnička rešenja prema kojima platforma funkcioniše su nepromenljivi. S druge strane, možete ostvariti značajnu uštedu vremena i finansijskih resursa koji bi bili potrebni za izradu kompletne prodavnice i praktično uz samo nekoliko klikova, po vrlo povoljnim cenama, možete imati reprezentativnu onlajn prodavnicu na kojoj ćete nuditi svoje proizvode i usluge. Ipak, s obzirom da se radi o univerzalnom rešenju, postoji mogućnost preklapanja više kompanija sa istim ili sličnim vizuelnim identitetom prodavnice što onemogućava jedinstvenost na tržištu.

Prodaja putem e-tržišta

E -tržište je platforma koja nudi proizvode i/ili usluge velikog broja trgovaca. Ove platforme mogu biti opšte (Amazon), koje nude širok spektar proizvoda i usluga, kao i specifične za određenu oblast (booking.com, Wolt). Ovo je izuzetno lepa prilika za startapove i male biznise koji nisu toliko prepoznatljivi na tržištu i/ili nemaju dovoljno sredstava koje mogu da ulože u sopstvenu elektronsku prodavnicu, logistiku i u digitalni marketing. S druge strane, nedostatak ovog načina prodaje mogu biti visoki troškovi za biznise, jer sama platforma, odnosno e-tržište u velikoj većini slučajeva radi za proviziju od svake kupovine koja ide na teret trgovca. Primeri e-tržišta u Srbiji su Wolt, Sasomange, ananas.rs, Kupujemprodajem, itd.

Inspekcijski nadzor nad primenom propisa o radu je u nadležnosti Inspektorata za rad (inspekcije rada) u sastavu Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja.

Inspekcijski nadzor nad primenom poreskih propisa sprovodi Poreska uprava (poreska inspekcija) u sastavu Ministarstva finansija.

Za mirno rešavanje kolektivnih i individualnih radnih sporova nadležna je Republička agencija za mirno rešavanje radnih sporova (posebna organizacija). Strane u individualnom sporu su zaposleni i poslodavac.

Ako poslodavac i zaposleni ne mogu sporazumno da reše radni spor, mogu da ga iznesu pred osnovni sud, kao sud koji je nadležan da u prvom stepenu sudi u sporovima povodom zasnivanja, postojanja i prestanka radnog odnosa, o pravima, obavezama i odgovornostima iz radnog odnosa, kao i o naknadi štete koju zaposleni pretrpi na radu ili u vezi sa radom.

Kada nalaže otklanjanje utvrđene povrede propisa, inspektor rada ne odlučuje suštinski o radno-pravnom statusu zaposlenog. Inspektor rada poslodavcu nalaže otklanjanje utvrđenih povreda propisa, a poslodavac, postupajući po naloženoj meri, odlučuje u toj radno-pravnoj stvari. S druge strane, sud u parnicama iz radnih odnosa odlučuje suštinski o radno-pravnoj stvari. U tome se sastoji ključna razlika u nadležnosti inspektora rada u vršenju nadzora nad primenom propisa u oblasti rada i suda u zaštiti prava zaposlenih, i dva pravna postupka – inspekcijskog nadzora i parnice iz radnog odnosa. Kada inspektor rada nalaže da se otklone utvrđene povreda propisa, on prvenstveno postupa radi zaštite javnog interesa, koji se sastoji u doslednoj primeni propisa kojima je država uredila oblast rada i radnih odnosa. S obzirom da se javni interes i privatni interes zaposlenog podudaraju i preklapaju, odnosno povezani su, može da se stekne utisak da je funkcija inspektora rada zaštita pojedinačnih interesa zaposlenih lica.

Više o ovome:

• Zakon o radu

• Zakon o poreskom postupku i poreskoj administraciji

• Zakon o mirnom rešavanju radnih sporova

• Zakon o uređenju sudova

Основна врста уговора у области рада је уговор о раду. Уговором о раду се заснива радни однос. Зависно од потреба посла, односно услова за обављање рада, уговор о раду може се закључити на одређено или неодређено време.

Разлике између ова два уговора су у дужини трајања радног односа, при чему ангажовање радника на одређено време не може бити дуже од 24 месеца - без обзира на број тих уговора, накнадне измене описа посла и задужења радника. Треба напоменути и да се у случају прекида између два ангажовања, које је краће од 30 дана, и број дана прекида уговорног односа урачунава у рок од две године.

Поред уговора о раду, постоји и уговорно ангажовање радника за рад ван радног односа:

• Уговор о привременим и повременим пословима, који може да се закључи за обављање одређеног посла, најдуже у периоду до 120 радних дана, и то са незапосленим лицем, корисником старосне пензије, запосленим лицем које код другог послодавца ради непуно радно време и лицем које је члан омладинске или студентске задруге;
• Уговор о делу, који се закључује за послове који нису у оквиру делатности пословања, ради израде или одговарајућих поправки неких ствари, самосталног извршења конкретног физичког или интелектуалног посла;
• Уговор о допунском раду, којим се може ангажовати лице које је већ запослено код другог послодавца са пуним радним временом, али само до трећине пуног радног времена;
• Уговор о стручном оспособљавању и усавршавању, који може да се закључи, ради обављања приправничког стажа, односно полагања стручног испита, односно ради стручног усавршавања и стицања посебних знања и способности за рад у струци, односно обављања специјализације, за време утврђено програмом усавршавања, односно специјализације.

Више о овоме:

• Закон о раду

Radi zapošljavanja radnika, odnosno zaključenja ugovora o radu ili o radu van radnog odnosa nije neophodno da se oglasi slobodno radno mesto kod Nacionalne službe za zapošljavanje, kako je to pre bila propisana obaveza, odnosno da se oglasi na drugi način, osim ako to nije utvrđeno opštim aktom samog poslodavca. No, svakako, poslodavac do radnika može doći posredstvom Nacionalne službe za zapošljavanje.

Neophodno je prijaviti radnika na Centralni registar obaveznog socijalnog osiguranja (CROSO), koristeći obrazac M - jedinstvenu prijavu radnika. Prijava se podnosi najkasnije pre stupanja zaposlenog ili drugog radno angažovanog lica na rad. Jedinstvena prijava podnosi se preko portala CROSO u elektronskom obliku.

Naravno, neophodno je da poslodavac i zaposleno, odnosno radno angažovano lice zaključe ugovor o radu ili ugovor o radu van radnog odnosa, i to u pisanom obliku.

Više o ovome:

• Zakon o Centralnom registru obaveznog socijalnog osiguranja

• Zakon o zapošljavanju i osiguranju za slučaj nezaposlenosti

• CROSO – Kako podneti prijavu

Ugovorom o radu može da se ugovori probni rad za obavljanje jednog ili više povezanih, odnosno srodnih poslova utvrđenih ugovorom o radu.

Probni rad može da traje najduže šest meseci. Propisan je maksimum, ali ne i minimum trajanja, što je izbor poslodavca, prema potrebama određenog radnog mesta.

Pre isteka vremena za koji je ugovoren probni rad, poslodavac ili zaposleni može da otkaže ugovor o radu sa otkaznim rokom koji ne može biti kraći od pet radnih dana. Poslodavac ne može samo da otkaže ugovor o radu, nego je dužan da obrazloži otkaz, sa objektivnim razlozima.

Zaposlenom koji za vreme probnog rada nije pokazao odgovarajuće radne i stručne sposobnosti prestaje radni odnos danom isteka roka određenog ugovorom o radu.

Probni rad je način da poslodavac proveri radne i stručne sposobnosti novozaposlenog. Tokom probnog rada zaposleni radi onako kako radi i svaki drugi zaposleni koji nije na probnom radu. Zaposleni na probnom radu ostvaruje pravo na zaradu poput zaposlenih koji nisu na probnom radu („redovni“ zaposleni).

Poslodavac tokom probnog rada prati rad tog zaposlenog i proverava njegove stručne i druge sposobnosti, što obavlja ili sam poslodavac ili neposredni rukovodilac tog zaposlenog, a neretko poslodavac obrazuje komisiju za praćenje i ocenjivanje rada.

Probni rad, ipak, ne treba u svemu poistovećivati sa „klasičnim“ radnim odnosom. Istina, probni rad se zaključuje na osnovu ugovora o radu, ali je on uslovan, tj. zaključen je pod raskidnim uslovom, jer ako zaposleni za vreme probnog rada ne pokaže potrebne radne i stručne sposobnosti - njemu prestaje radni odnos (nastupio je raskidni uslov – uslov koji raskida ugovor).

Dakle, zavisno od toga da li lice pokaže potrebne radne i stručne sposobnosti, ono ostaje na radnom mestu po završetku probnog rada i stupa u radni odnos ili mu prestaje angažman. Ako lice n probnom radu ne pokaže dovoljno znanja i stručnosti, poslodavac može odlučiti da mu da otkaz pre isteka probnog rada, donošenjem rešenja o otkazu koje obavezno sadrži obrazloženje i otkazni rok od najmanje pet radnih dana, a nije neophodno da zaposlenom na probnom radu prethodno dostavlja upozorenje pred otkaz. Ako se, pak, radne i stručne sposobnosti proveravaju tokom celog perioda probnog rada, pa poslodavacpo isteku ovog perioda utvrdi da zaposleni nema potrebne sposobnosti za rad za koji je primljen, zaposlenom prestaje radni odnos danom isteka probnog rada. I tada je poslodavac dužan da donese rešenje o otkazu, sa odgovarajućim obrazloženjem, s tim da ovde ne postoji otkazni rok, nego konstatacija u rešenju da radni odnos prestaje danom isteka roka određenog ugovorom o radu, odnosno danom isteka probnog rada. Rešenje o otkazu se, dakle, donosi na dan isteka probnog rada. Po datumu isteka probnog rada zaposleni se odjavljuje sa obaveznog socijalnog osiguranja.

Postoje nejasnoće u razlikovanju i razumevanju stručne prakse, volontiranja i probnog rada. Volontiranje, tako, podrazumeva organizovano, dobrovoljno pružanje pomoći, odnosno usluge ili obavljanje aktivnosti od opšteg interesa, bez novčane naknade ili druge imovinske koristi. Stručna praksa znači stručno usavršavanje, koje može biti sa ili bez novčane naknade, i pravilo je da se sprovodi radi obavljanja pripravničkog staža i polaganja stručnog ispita. S druge strane, probni rad je uvek uz naknadu, a uslovi su uređeni ugovorom o radu.

Više o ovome:

• Zakon o radu

• Zakon o volontiranju