Најчешћа питања

Питање

Под којим условима се уговара пробни рад?

Одговор

Ugovorom o radu može da se ugovori probni rad za obavljanje jednog ili više povezanih, odnosno srodnih poslova utvrđenih ugovorom o radu.

Probni rad može da traje najduže šest meseci. Propisan je maksimum, ali ne i minimum trajanja, što je izbor poslodavca, prema potrebama određenog radnog mesta.

Pre isteka vremena za koji je ugovoren probni rad, poslodavac ili zaposleni može da otkaže ugovor o radu sa otkaznim rokom koji ne može biti kraći od pet radnih dana. Poslodavac ne može samo da otkaže ugovor o radu, nego je dužan da obrazloži otkaz, sa objektivnim razlozima.

Zaposlenom koji za vreme probnog rada nije pokazao odgovarajuće radne i stručne sposobnosti prestaje radni odnos danom isteka roka određenog ugovorom o radu.

Probni rad je način da poslodavac proveri radne i stručne sposobnosti novozaposlenog. Tokom probnog rada zaposleni radi onako kako radi i svaki drugi zaposleni koji nije na probnom radu. Zaposleni na probnom radu ostvaruje pravo na zaradu poput zaposlenih koji nisu na probnom radu („redovni“ zaposleni).

Poslodavac tokom probnog rada prati rad tog zaposlenog i proverava njegove stručne i druge sposobnosti, što obavlja ili sam poslodavac ili neposredni rukovodilac tog zaposlenog, a neretko poslodavac obrazuje komisiju za praćenje i ocenjivanje rada.

Probni rad, ipak, ne treba u svemu poistovećivati sa „klasičnim“ radnim odnosom. Istina, probni rad se zaključuje na osnovu ugovora o radu, ali je on uslovan, tj. zaključen je pod raskidnim uslovom, jer ako zaposleni za vreme probnog rada ne pokaže potrebne radne i stručne sposobnosti - njemu prestaje radni odnos (nastupio je raskidni uslov – uslov koji raskida ugovor).

Dakle, zavisno od toga da li lice pokaže potrebne radne i stručne sposobnosti, ono ostaje na radnom mestu po završetku probnog rada i stupa u radni odnos ili mu prestaje angažman. Ako lice n probnom radu ne pokaže dovoljno znanja i stručnosti, poslodavac može odlučiti da mu da otkaz pre isteka probnog rada, donošenjem rešenja o otkazu koje obavezno sadrži obrazloženje i otkazni rok od najmanje pet radnih dana, a nije neophodno da zaposlenom na probnom radu prethodno dostavlja upozorenje pred otkaz. Ako se, pak, radne i stručne sposobnosti proveravaju tokom celog perioda probnog rada, pa poslodavacpo isteku ovog perioda utvrdi da zaposleni nema potrebne sposobnosti za rad za koji je primljen, zaposlenom prestaje radni odnos danom isteka probnog rada. I tada je poslodavac dužan da donese rešenje o otkazu, sa odgovarajućim obrazloženjem, s tim da ovde ne postoji otkazni rok, nego konstatacija u rešenju da radni odnos prestaje danom isteka roka određenog ugovorom o radu, odnosno danom isteka probnog rada. Rešenje o otkazu se, dakle, donosi na dan isteka probnog rada. Po datumu isteka probnog rada zaposleni se odjavljuje sa obaveznog socijalnog osiguranja.

Postoje nejasnoće u razlikovanju i razumevanju stručne prakse, volontiranja i probnog rada. Volontiranje, tako, podrazumeva organizovano, dobrovoljno pružanje pomoći, odnosno usluge ili obavljanje aktivnosti od opšteg interesa, bez novčane naknade ili druge imovinske koristi. Stručna praksa znači stručno usavršavanje, koje može biti sa ili bez novčane naknade, i pravilo je da se sprovodi radi obavljanja pripravničkog staža i polaganja stručnog ispita. S druge strane, probni rad je uvek uz naknadu, a uslovi su uređeni ugovorom o radu.

Više o ovome:

• Zakon o radu

• Zakon o volontiranju