Напредна претрага

Možeš. Ugovor se smatra zaključenim postizanjem saglasnosti ugovornih strana o bitnim elementima – vrsti i kvalitetu robe ili usluge, ceni ili naknade, rokovima za izvršenje međusobnih obaveza, u zavisnosti od prirode konkretnog posla. U najvećem broju slučajeva, ugovor postoji već od trenutka kada je jedna strana prihvatila ponudu druge strane, odnosno kada su usaglašeni svi važni detalji posla, odnosno već od trenutka kada su usmeno potvrđene ove informacije.

U privrednom poslovanju, pravilo je da privredni subjekti sastave pisani ugovor ili, na primer, da razmene elektronsku poštu.

Svaki elektronski dokument koji dokazuje da je postignuta saglasnost između ugovornih strana, jeste isprava koja potvrđuje da je određeni ugovor zaključen i stvoren pravni odnos između privrednih subjekata.

Употреба печата привредних друштава и предузетника је укинута изменом већег броја закона и подзаконских прописа током 2018. године, док је Законом о привредним друштвима прописано да се посебним прописима не може увести обавеза употребе печата у пословним писмима и другим документима. Приликом закључивања органи, организације и лица која врше јавна овлашћења, као и друга правна лица, не могу истицати примедбе у погледу некоришћења печата, нити се исте могу истицати као разлог за поништај, раскид, односно непуноважност закљученог правног посла, односно предузете правне радње, чак и у случају када је интерним актима друштва прописано да друштво има и користи печат у пословању. Дакле, употреба печата, или његово изостављање, не представља било какав посебан квалитет или недостатак документа привредног субјекта. Важно је да је документ аутентичан, односно да је састављен у раду предузетника или привредног друштва, од стране законског заступника или другог овлашћеног лица које предузима правне радње у њихово име.

Исто важи и за електронски документ, за који је битно да представља истинити документ од стране лица која је у њему назначена као особа која га је саставила или потписала.

Пуноважност, доказна снага и писана форма електронског документа не могу се оспоравати само зато што је у електронском облику. Законом о електронском документу, електронској идентификацији и услугама од поверења у електронском пословању прописана је новчана казна од 5.000 до 100.000 динара за прекршај одговорног лица у државном органу, као и органу аутономне покрајине или јединице локалне самоуправе ако у поступку који спроводи у вршењу јавних овлашћења не призна пуноважност, односно оспори доказну снагу електронском документу сачињеном у складу са овим законом, само због тога што је достављен у таквом формату.

Možeš. Postoje usluge koje građanima i privredi omogućavaju da komunikaciju sa organima uprave (državnim organima, organima opštine, grada ili pokrajine, javnim preduzećima, imaocima javnih ovlašćenja i drugima) obave putem interneta, bez fizičkog odlaska u instituciju (eUprava).

Postoje različiti servisi, usluge i administrativni postupci i procedure koji se obavljaju bez fizičkog pristupa.

Portal eUprava (euprava.gov.rs) predstavlja jedinstveno elektronsko mesto preko kojeg se pristupa najvažnijim informacijama i uslugama za građane i privredu. Na ovoj internet stranici mogu se naći i linkovi ka drugim uslugama i elektronskim servisima organa uprave.

Servisi eUprave omogućavaju:

- registraciju preduzetničke radnje ili jednočlanog društva sa ograničenom odgovornošću kod Agencije za privredne registre;

- komunikaciju sa Poreskom upravom – predaju elektronski potpisanih obrazaca poreskih prijava, praćenje statusa poslatih prijava, uvid u stanje na računima poreskog obveznika i dodelu/oduzimanje ovlašćenja za korišćenje elektronskih servisa;

- registraciju delatnosti proizvodnje i prometa hrane u Centralnom registru objekata kod Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede;

- korišćenje preko 60 elektronskih usluga u vezi sa regulativom lekova u humanoj i veterinarskoj medicini i regulativi medicinskih sredstava;

- elektronsko produženje registracije vozila u vlasništvu pravnog lica na ovlašćenom tehničkom pregledu;

- korišćenje sistema eTurista za unos podataka o ugostiteljima, ugostiteljskim objektima za smeštaj i evidenciju korisnika usluge smeštaja, sa podnošenjem elektronskog zahteva za kategorizaciju, pojednostavljenu prijavu i odjavu domaćih i stranih turista, obračun, plaćanje i evidenciju uplaćenih boravišnih taksi, uz smanjen broj administrativnih procedura i olakšano poslovanje;

- pristup sistemu eInspektor koji omogućava privrednih subjektima da izvrše pregled svih nadzora koji su nad njim sprovedeni, uvid u status svojih predmeta u svakom trenutku, uključujući izrečene mere, kao i plaćanje izrečenih novčanih kazni u okviru prekršajnih mera;

- izdavanje uverenja za pravna lica, da se protiv pravnog lica (ne) vodi krivični postupak i istraga pred osnovnim, višim sudovima i javnim tužilaštvima, posebnim odeljenjima za organizovani kriminal, Odeljenjem za ratne zločine i posebnim odeljenjima za suzbijanje korupcije, odnosno da pravno lice (ni)je osuđivano za krivična dela pred osnovnim i višim sudovima Republike Srbije (uključujući i Posebno odeljenje za organizovani kriminal, Odeljenje za ratne zločine i posebna odeljenja viših sudova za suzbijanje korupcije).

Elektronska trgovina (e-trgovina, eng. e-commerce) predstavlja trgovinu robom i uslugama elektronskim putem, odnosno putem interneta. Zakonom o trgovini elektronska trgovina je definisana kao trgovina koja se odvija na daljinu i ostvaruje na način da se roba ili usluge nude, naručuju i prodaju putem interneta. Prema tome, kada putem interneta kupujete, nudite, prodajete ili razmenjujete robu i usluge, sve ove aktivnosti potpadaju pod elektronsku trgovinu bez obzira na to da li trgovinu obavljate sa drugim trgovcima (privrednim subjektima), drugim pravnim subjektima (javnim preduzećima, državnim organima), ili sa fizičkim licima (potrošačima).

Elektronskom trgovinom mogu da se bave trgovci (privredni subjekti) koji su registrovani u Agenciji za privredne registre Republike Srbije (APR) za obavljanje poslovne delatnosti, ili u drugom registru u skladu sa posebnim propisima. Detaljno uputstvo o postupku registracije u APR i potrebnoj dokumentaciji možete pronaći na sledećem linku: https://www.apr.gov.rs/registri/privredna-drustva/uputstva/opsta-uputstva.2029.html.

Dodatno , u skladu sa Zakonom o trgovini, trgovinu mogu da obavljaju i lica koja nemaju obavezu upisa u registre APR-a poput:

1. poljoprivrednika, registrovani u Registru poljoprivrednih gazdinstava;

2. lica koja vrše prodaju ulovljene divljači, ribe, gljiva, divlje flore i faune, i ostalih šumskih plodova, u skladu sa posebnim propisima o lovu, ribljem fondu, veterini, zaštiti prirode i šumama;

3. fizičkih lica koja u vidu zanimanja obavljaju delatnost slobodne profesije uređenu posebnim propisima.

Danas imate mogućnost da nudite i prodajete svoje proizvode i usluge a) samo putem interneta, b) tradicionalno - u fizičkim objektima, ili c) kombinovano - da svom tradicionalnom biznis modelu dodate i onlajn kanal prodaje i tako ponudite svoj asortiman proizvoda i usluga i van lokalne zajednice u kojoj poslujete.

Koje su prednosti uključivanja u onlajn kanale prodaje?

• Pristup mnogo većem tržištu. Elektronska trgovina vam omogućava da budete vidljivi i dostupni na celom tržištu Republike Srbije, a i šire. Ovo je posebno bitno za male privrednike koji nemaju veliku bazu klijenata i široku mrežu prodajnih objekata. Vaša e-prodavnica je dostupna za kupca 24 sata, 7 dana u nedelji i on joj može pristupiti sa bilo kog uređaja (mobilni telefon, laptop, kompjuter, tablet). Za kupca ovo predstavlja komfornu kupovinu, uštedu vremena i veliku mogućnost izbora.

• Trend rasta elektronske trgovine: iskoristite prednosti uključivanja sve većeg broja kupaca u internet kanale i ostanite u koraku sa konkurencijom. Kako na globalnom nivou tako i u Srbiji, elektronska trgovina konstantno ostvaruje rast. Za vreme pandemije COVID-19 elektronska trgovina beleži istorijske brojke i afirmiše se kao validan poslovni model koje kompanije počinju sve više da koriste. Samo u 2020. godini , u Srbiji je kupovalo preko interneta čak 3,3 miliona kupaca, što ukazuje na veliki potencijal ovog tržišta.

• Bolji odgovor u kriznim vremenima. Tokom 2020. godine, kada je nastupila globalna kriza izazvana pandemijom COVID-19, elektronska trgovina poslužila kao bezbedan i efikasan način za potrošače da kupe namirnice i drugu robu iz svog doma, a sa druge strane omogućila je trgovcima da održe svoje poslovanje u uslovima restrikcija u pogledu rada objekata i kretanja ljudi.

• Prilagodljivost tržišnim prilikama. U svetu elektronske trgovine možete mnogo lakše i brže da vršite izmene u svojoj ponudi. Te izmene mogu biti reakcija na aktivnosti konkurencije, promene lagera kod distributera i dobavljača vaših proizvoda, ali i reakcija na informacije o ponašanju, željama i potrebama potrošača. Usklađivanje cena i menjanje sadržaja ponude moguće su na „jedan klik“.

• Analitika prodaje i razvijanje poslovne strategije. Kada ste istupili u onlajn svet prodaje, postoji niz alata koji vam mogu pružiti značajnu pomoć u kreiranju vaše dalje poslovne strategije. Ovi alati daju uvid u analitiku i ponašanje svih (potencijalnih) kupaca koji posećuju vaš sajt. „Koliko ljudi je bilo na mom sajtu danas?, „Koje proizvode gledaju kupci?“, „Koji su top 10 najposećenijih proizvoda na mom sajtu?“, „Koliko vremena provodi kupac na mom sajtu?“, su neka od pitanja na koje samo jednim klikom možete dobiti odgovor i u skladu sa raspoloživim informacijama praviti određenu strategiju kako bi poboljšali uslugu za svoje kupce i samim tim pospešili poslovne prihode vaše kompanije. Jedan od najpoznatijih alata ovog tipa je Google Analytics.

Osnovni zakon kojim je uređena oblast rada je Zakon o radu.

Ovu oblast uređuju i veći broj drugih zakona. Pored Zakona o radu, u 2018. godini donet je Zakon o pojednostavljenom radnom angažovanju na sezonskim poslovima u određenim delatnostima, a 2019. Zakon o agencijskom zapošljavanju, a oblast rada uređena je i Zakonom o bezbednosti i zdravlju na radu, Zakonom o mirnom rešavanju radnih sporova, Zakonom o volontiranju, Zakonom o sprečavanju zlostavljanja na radu, Zakonom o štrajku, Zakonom o uslovima za upućivanje zaposlenih na privremeni rad u inostranstvo i njihovoj zaštiti, Zakonom o Socijalno-ekonomskom savetu, Zakonom o zaštiti od požara, kao i Zakonom o zaštiti stanovništva od izloženosti duvanskom dimu.

Za oblast rada su od naročitog značaja poreski zakoni, i to pre svega Zakon o porezu na dohodak građana i Zakon o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje. Takođe, postupci prijave, odjave i promene osnova osiguranja za radnike uređeni se Zakonom o Centralnom registru obaveznog socijalnog osiguranja i Zakonom o penzijskom i invalidskom osiguranju.

Pored zakona, oblast rada uređuje se i kolektivnim ugovorima, koje zaključuju predstavnici poslodavaca i sindikata. Postoje tri vrste kolektivnih ugovora: opšti, posebni („sektorski“/„granski“) i kolektivni ugovor kod poslodavca („pojedinačni“ kolektivni ugovor).

Takođe, pitanja povodom rada uređuju se, odnosno mogu da se urede i nizom opštih akata poslodavca: pravilnikom o radu, pravilnikom o organizaciji i sistematizaciji poslova, aktom o proceni rizika i pravilnikom o bezbednosti i zdravlju na radu, kao i pravilnikom o postupku unutrašnjeg uzbunjivanja i pravilnikom iz oblasti zaštite podataka o ličnosti , te drugim opštim aktima kojima se uređuju pojedina pitanja koja se odnose na oblast rada.

Više o ovome:

• Zakon o radu

• Zakon o pojednostavljenom radnom angažovanju na sezonskim poslovima u određenim delatnostima

• Zakon o agencijskom zapošljavanju.

• Zakon o bezbednosti i zdravlju na radu

• Zakon o mirnom rešavanju radnih sporova

• Zakon o volontiranju

• Zakon o sprečavanju zlostavljanja na radu

• Zakonom o štrajku

• Zakono o uslovima za upućivanje zaposlenih na privremeni rad u inostranstvo i njihovoj zaštiti

• Zakon o Socijalno-ekonomskom savetu

• Zakon o zaštiti od požara

• Zakon o zaštiti stanovništva od izloženosti duvanskom dimu

• Zakon o zapošljavanju i osiguranju za slučaj nezaposlenosti

• Zakon o porezu na dohodak građana

• Zakon o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje

• Zakon o Centralnom registru obaveznog socijalnog osiguranja

• Zakon o penzijskom i invalidskom osiguranju

Kao preduzetnik, sami se opredeljujete za jedan od dva načina utvrđivanja i plaćanja poreza i doprinosa na prihode od samostalne delatnosti – paušalno oporezivanje ili sistem samooporezivanja.

Prilikom registracije u Agenciji za privredne registre („APR“) popunjavanjem registracione prijave bira se jedna od ponuđenih opcija za način plaćanja poreza i doprinosa – paušalno ili kroz samooporezivanje (sa i bez isplate lične zarade).

Glavne razlike između ova dva režima su:

• Paušalno oporezivanje – sprovodi se bez vođenja poslovnih knjiga, u kom slučaju nadležna organizaciona jedinica Poreske uprave prema sedištu poreskog obveznika, po utvrđenim kriterijumima, određuje iznos poreza koji je potrebno platiti. Rešenjem Poreske uprave, određuje se fiksni iznos poreza i doprinosa koji se plaća bez obzira na ostvareni prihod. Poreski obveznik samo ima obavezu vođenja Knjige o ostvarenom prometu paušalno oporezovanih obveznika (KPO knjiga).

• Sistem samooporezivanja – realizuje se na dva načina, pri čemu je u oba slučaja obavezno vođenje poslovnih knjiga.

• U varijanti standardnog samooporezivanja, na razliku između prihoda i rashoda obračunavaju se porez i doprinosi.

• U varijanti isplate lične zarade preduzetnika, porez se obračunava na identičan način kao kod čistog samooporezivanja, ali pošto preduzetnik sam sebi isplaćuje ličnu zaradu, porez i doprinosi se obračunavaju i plaćaju na iznos lične zarade.

Preduzetnici koji se opredele za paušalno oporezivanje, mogu biti u tom režimu sve dok im godišnji prihodi ne prelaze iznos od 6.000.000 RSD, nakon čega „automatski” prelaze u sistem samooporezivanja (sa ili bez isplate lične zarade).

Zakon o porezu na dohodak građana ("Sl. glasnik RS", br. 24/2001, 80/2002, 80/2002 - dr. zakon, 135/2004, 62/2006, 65/2006 - ispr., 31/2009, 44/2009, 18/2010, 50/2011, 91/2011 – odluka US, 7/2012 – usklađeni din. izn., 93/2012, 114/2012 - odluka US, 8/2013 - usklađeni din. izn., 47/2013, 48/2013 - ispr., 108/2013, 6/2014 - usklađeni din. izn., 57/2014, 68/2014 – dr. zakon, 5/2015 – usklađeni din. izn., 112/2015, 5/2016 - usklađeni din. izn., 7/2017 - usklađeni din. izn., 113/2017, 7/2018 - usklađeni din. izn., 95/2018, 4/2019 - usklađeni din. izn., 86/2019, 5/2020 - usklađeni din. izn., 153/2020, 156/2020 - usklađeni din. izn., 6/2021 - usklađeni din. izn., 44/2021 i 118/2021)

Uredba o bližim uslovima, kriterijumima i elementima za paušalno oporezivanje obveznika poreza na prihode od samostalne delatnosti („Službeni glasnik RS“ br. 94/19, 96/19 - ispravka, 156/20)

Opredeljenje za paušalno oporezivanje treba da se izvrši prilikom osnivanja i registracije u APR. Preduzetnici koji se odmah ne opredele za paušalno oporezivanje, nemaju mogućnost naknadnog podnošenja zahteva za paušalno oporezivanje za tekuću godinu.

APR prosleđuje Poreskoj upravi informaciju o učinjenom odabiru za paušalno oporezivanje (ne treba da podnosite poseban zahtev za paušalno oporezivanje Poreskoj upravi). Poreska uprava donosi rešenje o utvrđenoj obavezi za porez i doprinose u elektronskom obliku u roku od 48 sati od dana registracije i dostavlja ga u poresko sanduče na portalu Poreske uprave – ePorezi. Iznos se utvrđuje na osnovu prosečne zarade u određenoj delatnosti, a visina varira od vrste delatnosti.

Rešenjem Poreske uprave određuje se fiksan iznos poreza i doprinosa koji se plaća bez obzira na ostvareni prihod (svakog meseca se mora platiti nezavisno od toga da li se ostvaruje prihod ili ne). Visinu poreza i doprinosa možete orijentaciono izračunati koristeći kalkulator koji je na portalu Poreske uprave (https://eporezi.purs.gov.rs/kalkulator-pausalnog-poreza-i-doprinosa.html).

Porezi i doprinosi se na osnovu rešenja plaćaju do svakog 15-og u mesecu za prethodni mesec (odnosno u roku od 15 dana od dobijanja rešenja za sve zaostale mesece).

Ukoliko ste u sistemu samooporezivanja, a želite da od sledeće godine pređete na paušalno oporezivanje, zahtev za paušalno oporezivanje podnosite isključivo elektronski, preko portala Poreske uprave ePorezi do 31. oktobra tekuće godine.

Ukoliko prestanete da ispunjavate uslove za paušalno oporezivanje (godišnji prihodi budu iznad 6.000.000 RSD ili se registrujete za PDV), Poreska uprava će rešenjem naložiti vođenje poslovnih knjiga od polovine tekuće godine ili od početka naredne. Ovo rešenje Poreska uprava dostavlja u e-sanduče portala ePorezi i ono se donosi po službenoj dužnosti.

Preduzetnici koji se ne registruju u APR (na primer, advokati) podležu drugačijoj proceduri i u obavezi su da podnesu zahtev za paušalno oporezivanje u roku od pet dana od registracije nadležnoj organizacionoj jedinici Poreske uprave prema svom sedištu. Ova kategorija dužna je i da nadležnoj jedinici Poreske uprave podnose poresku prijavu na Obrascu PPDG-1R u roku od 15 dana od dana registracije.

Zakon o porezu na dohodak građana ("Sl. glasnik RS", br. 24/2001, 80/2002, 80/2002 - dr. zakon, 135/2004, 62/2006, 65/2006 - ispr., 31/2009, 44/2009, 18/2010, 50/2011, 91/2011 – odluka US, 7/2012 – usklađeni din. izn., 93/2012, 114/2012 - odluka US, 8/2013 - usklađeni din. izn., 47/2013, 48/2013 - ispr., 108/2013, 6/2014 - usklađeni din. izn., 57/2014, 68/2014 – dr. zakon, 5/2015 – usklađeni din. izn., 112/2015, 5/2016 - usklađeni din. izn., 7/2017 - usklađeni din. izn., 113/2017, 7/2018 - usklađeni din. izn., 95/2018, 4/2019 - usklađeni din. izn., 86/2019, 5/2020 - usklađeni din. izn., 153/2020, 156/2020 - usklađeni din. izn., 6/2021 - usklađeni din. izn., 44/2021 i 118/2021)