Напредна претрага

Инспекцијски надзор над применом прописа о раду је у надлежности Инспектората за рад (инспекције рада) у саставу Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања.

Инспекцијски надзор над применом пореских прописа спроводи Пореска управа (пореска инспекција) у саставу Министарства финансија.

За мирно решавање колективних и индивидуалних радних спорова надлежна је Републичка агенција за мирно решавање радних спорова (посебна организација). Стране у индивидуалном спору су запослени и послодавац.

Ако послодавац и запослени не могу споразумно да реше радни спор, могу да га изнесу пред основни суд, као суд који је надлежан да у првом степену суди у споровима поводом заснивања, постојања и престанка радног односа, о правима, обавезама и одговорностима из радног односа, као и о накнади штете коју запослени претрпи на раду или у вези са радом.

Уколико је запослени покренуо радни спор, може захтевати од инспектора рада да одложи извршење решења о отказу уговора о раду. Тада инспектор рада утврђује да ли је решењем послодавца очигледно повређено право запосленог, па уколико утврди да је таква повреда очигледна – својим решењем ће одложити извршење тог решења до доношења правноснажне одлуке суда. Ако нађе да право запосленог није очигледно повређено, инспектор рада ће одбити захтев запосленог, а дефинитивну оцену законитости решења о отказу утврдиће надлежни суд доношењем пресуде.

Када налаже отклањање утврђене повреде прописа, па и када својим решењем одлаже извршење решења послодавца којим је одлучено о праву запосленог, инспектор рада не одлучује суштински о радно-правном статусу запосленог. Инспектор рада послодавцу налаже отклањање утврђених повреда прописа, а послодавац, поступајући по наложеној мери, одлучује у тој радно-правној ствари. С друге стране, суд у парницама из радних односа одлучује суштински о радно-правној ствари. У томе се састоји кључна разлика у надлежности инспектора рада у вршењу надзора над применом прописа у области рада и суда у заштити права запослених, и два правна поступка – инспекцијског надзора и парнице из радног односа. Када инспектор рада налаже да се отклоне утврђене повреда прописа, он првенствено поступа ради заштите јавног интереса, који се састоји у доследној примени прописа којима је држава уредила област рада и радних односа. С обзиром да се јавни интерес и приватни интерес запосленог подударају и преклапају, односно повезани су, може да се стекне утисак да је функција инспектора рада заштита појединачних интереса запослених лица.

Више о овоме:

• Закон о раду
• Закон о пореском поступку и пореској администрацији
• Закон о мирном решавању радних спорова
• Закон о уређењу судова
• Поступак инспекцијског надзора у области радног права

Овде се ради о заснивању радног односа са непуним радним временом. Радни однос, наиме, може да се заснује и за рад са непуним радним временом, на неодређено или одређено време. Непуним радним временом се сматра радно време које је краће од 40 часова недељно.

Запослени који ради са непуним радним временом има право на зараду, друга примања и друга права из радног односа сразмерно времену проведеном на раду, осим ако за поједина права законом, општим актом и уговором о раду није друкчије одређено.

Послодавац је дужан да запосленом који ради са непуним радним временом обезбеди исте услове рада као и запосленом са пуним радним временом који ради на истим или сличним пословима. Поред тога, послодавац је дужан да благовремено обавести запослене о доступности послова са пуним и непуним радним временом, на начин и у роковима утврђеним општим актом. Даље, када је реч о обавезама послодавца у односу на запосленог са непуним радним временом, он је дужан да размотри захтев запосленог са непуним радним временом за прелазак на пуно радно време, као и запосленог са пуним радним временом за прелазак на непуно радно време.

Запослени који ради са непуним радним временом код једног послодавца може за остатак радног времена да заснује радни однос код другог послодавца и да на тај начин оствари пуно радно време. У том смислу, приликом заснивања радног односа на непуно радно време, послодавац би од запосленог требало да узме изјаву у којој се наводи да ли са непуним радним временом ради само код њега или и код других послодаваца, како би могао на правилан начин да изврши обрачун пореза и доприноса.

Без обзира да ли запослени ради са пуним или непуним радним временом основицу доприноса чини бруто зарада. Код лица са непуним радним временом примењује се најнижа месечна основица  за плаћање доприноса и то у зависности да ли она раде код једног или два послодавца. Када запослени ради код једног послодавца примењује се најнижа месечна основица доприноса за сате које је радио у једном месецу. Код запосленх који раде код два послодавца, сваки послодавац рачуна доприносе за основицу коју је остварио запослен, односно плаћа износ доприноса за свој део зараде, а други послодавац за своју зараду.

Више о овоме:

• Закон о раду
• Закон о доприносима за обавезно социјално осигурање

Радни однос на одређено време заснива се за време чије је трајање унапред одређено објективним разлозима који су оправдани роком или извршењем одређеног посла или наступањем одређеног догађаја.

Случајеви, односно разлози због којих може да се заснује радни однос на одређено време су:

• Сезонски послови (послови који по правилу трају одређени период, сезонског карактера, као што су одређени пољопривредни радови);
• Рад на одређеном пројекту (по природи ствари, пројекти су ограниченог трајања.);
• Повећан обим посла (послови који су, по својој природи, сталног карактера, али се у одређеном периоду обим посла повећа – често, са унапред утврђеним фиксним роковима - па послодавац не може да их обавља, односно заврши са постојећим бројем запослених);
• Замена привремено одсутног запосленог (послови који треба да се извршавају за време кад је запослени одсутан, до његовог повратка, због болести, замене породиље, мировања радног односа итд.).

Ако је уговор о раду на одређено време закључен супротно одредбама овог закона или ако запослени остане да ради код послодавца најмање пет радних дана по истеку времена за које је уговор закључен (у ове дане не улазе нерадни дани, односно дани недељног одмора, годишњег одмора, плаћена одсуства, боловања, празник и удаљење са рада), сматра се да је радни однос заснован на неодређено време, тј. радни однос на одређено време постаје радни однос на неодређено време. Према томе, ако запослени фактички ради пет радних дана по истеку уговора на одређено време, радни однос на одређено време по сили закона прераста у радни однос на неодређено време, без доношења посебног акта или документа послодавца. Сматра се да је ово „продужавање рада“ указује на потребу континуираног рада. У том случају, послодавац је дужан да тог запосленог у даљем раду посматра као запосленог на неодређено време.

Више о овоме:

• Закон о раду

Послодавци, зависно од укупног броја запослених, имају обавезу да запосле  особе са инвалидитетом.  Ако је број запослених у распону од 20 до 49, запошљава се једна особа са инвалидитетом, од 50 до 99 - две особе и тако редом на сваких започетих 50 запослених се додаје по једна запослена особа са инвалидитетом. Ако је, пак, број запослених мањи од 20, послодавац нема обавезу да запосли особу са инвалидитетом. „Праг“ за ову обавезу је дакле постављен на 20 запослених. Ову обавезу нема ни новосновани привредни субјект у прве две године од датума оснивања.

Послодавац који ангажује лице са инвалидитетом је у обавези да поднесе Пореској управи извештај о извршењу обавезе запошљавања особа са инвалидитетом на Обрасцу ИОСИ - Извештај о извршењу обавезе запошљавања особа са инвалидитетом.

Послодавац који не запослили особу/особе са инвалидитетом, премда има ту обавезу, плаћа половину износа (50%) просечне зараде по запосленом у Републици Србији (последњи расположиви податак објављен од стране Републичког завода за статистику) за сваку особу коју није запослио, чиме је своју обавезу ове врсте извршио.

У циљу подстицања запошљавања особа са инвалидитетом Национална служба за запошљавање спроводи мере активне политике запошљавања које подразумевају стручну и финансијску подршку послодавцима и лицима.

Више о овоме:

• Закон о професионалној рехабилитацији и запошљавању особа са инвалидитетом
• Национална служба за запошљавање - Запослите особу са инвалидитетом

За обављање привремених и повремених послова (до 120 радних дана у календарској години) могу да се ангажује и лице које је члан омладинске или студентске задруге.

За потребе ангажовања студената/омладине може се користити уговор о обављању привремених и повремених послова, који се може закључити за обављање послова у оквиру претежне делатости послодавца, за разлику од уговора о делу, код којег не постоји оваква могућност. Лица ангажована путем уговора о обављању привремених и повремених послова немају иста права као запослени, који су у радном односу (плаћено боловање, плаћен прековремени рад, плаћено одсуство, годишњи одмор и остала права по основу уговора о раду), али је добра пракса да послодавац закључи уговор о обављању привремених и повремених послова са већим правима за радника.

Студенте и члана омладинске задруге послодавац може ангажовати и на основу тространог уговора закљученог између тог послодавца, омладинске/студентске задруге и студента. У правном смислу, овај уговор је идентичан уговору о привременим и повременим пословима, с тим што омладинска/студентска задруга преузима обавезу административне исплате накнаде студенту, као и припадајућих пореза и доприноса, док послодавац по фактури укупан уговорени износ уплаћује омладинској/студентској задрузи.

Такође, могуће је и да се закључи уговор о стручном оспособљавању и усавршавању, ради обављања приправничког стажа, односно полагања стручног испита, кад је то законом, односно правилником предвиђено као посебан услов за самосталан рад у струци. Уговор о стручном усавршавању може да се закључи, ради стручног усавршавања и стицања посебних знања и способности за рад у струци, односно обављања специјализације, за време утврђено програмом усавршавања, односно специјализације. Увек се закључује у писаном облику.

Новчана накнада лицу које се стручно оспособљава и усавршава није обавезна, али послодавац може лицу на стручном оспособљавању или усавршавању да обезбеди новчану накнаду и друга права, у складу са законом, општим актом или уговором о стручном оспособљавању и усавршавању. Ова накнада не сматра се зарадом у смислу Закона о раду.

У време припреме ових информативних објашњења, у законодавној процедури је Нацрт закона о радној пракси, којим је предвиђено да се уређује радно ангажовање ограниченог трајања које организује послодавац, а које практиканту омогућава да стекне практично искуство, специфична знања и одговарајуће вештине у одређеном занимању (радна пракса), начин стицања практичног искуства, специфичних знања и одговарајућих вештина кроз радну праксу, као и права, обавезе и одговорности послодавца и практиканта.

Овај нацрт закона предвиђа да током обављања радне праксе, практикант има право на накнаду за обављање радне праксе, коју послодавац исплаћује у складу са уговором о радној пракси, те да висина ове накнаде износи најмање 2/3 минималне зараде утврђене у складу са законом којим се уређује рад, увећане за припадајуће доприносе и порез. Такође, овај нацрт закона предвиђа да практикант који обавља радну праксу са непуним радним временом има право на накнаду за обављање радне праксе сразмерно времену проведеном на радној пракси, а да је послодавац дужан да практиканту обрачуна и исплати ову накнаду у износу утврђеном уговором о радној пракси искључиво у новцу и у роковима утврђеним уговором о радној пракси, најмање једанпут месечно, а најкасније до краја текућег месеца за претходни месец.

Према важећим прописима, када је реч о обрачуну пореза и доприноса у случају када се по уговору о стручном оспособљавању и усавршавању исплаћује уговорена накнада, код уговорене накнаде која износи, рецимо, 20.000 динара, укупан трошак послодавца по основу накнаде и припадајућег пореза и доприноса износи око 38.500 динара. Плаћање пореза и доприноса послодавац врши истовремено са исплатом уговорене накнаде.

Као приправници се ангажују лица која први пут заснивају радни однос, односно лица са завршеном средњом, вишом и високом школом, односно факултетом, а за занимање за које је то лице стекло одређену врсту и степен стручне спреме. Својство приправника се односи и на лице које је радило краће од времена утврђеног за приправнички стаж у степену стручне спреме која је услов за рад на тим пословима. На статус приправника не утиче чињеница да ли су у моменту ангажовања управо завршили школовање или су одређени период били пријављени на евиденцију Националне службе за запошљавање.

Послодавац са приправником закључује уговор о раду. Приправнички стаж у привреди траје најдуже 12 месеци, од дана ангажовања. Приправник током трајања приправничког стажа остварује сва права из радног односа, укључујући и право на зараду, која не може бити нижа од 80% зараде коју би примао на радном месту на коме остварује приправнички стаж. 

Више о овоме:

• Закон о раду
• Закон о задругама
• Закон о порезу на доходак грађана
• Закон о доприносима за обавезно социјално осигурање
• Шта све треба да знате о стручном усавршавању и стручном оспособљавању – приправници и волонтери

Ангажовање сезонских радника разликује се у зависности од делатности у којима ће радник радити. Радно ангажовање на сезонским пословима је врста привремених и повремених послова, у смислу Закона о раду. Уважавајући специфичности сезонског рада у појединим делатностима, посебним законом је уређено радно ангажовање сезонских радника, обим и начин измиривања обавеза по основу пореза и доприноса и друга питања.

Ако је у питању делатност пољопривреде, сезонске раднике послодавац може да ангажује током 180 дана у једној календарској години, док иначе, када је реч о другим делатностима, сезонског радника послодавац не сме да ангажује више од 120 дана, у складу са ограничењем трајања привремених и повремених послова. Пријава радника се ради по дану ангажовања преко Портала сезонских радника или путем мобилне апликације „Сезонци“.

Важно је напоменути да предузетник или правно лице које ангажује сезонске раднике не мора имати регистровану претежну делатност из сектора пољопривреде, шумарства и рибарства као претходни услов за ангажовање сезонских радника на описани начин. Закон о поједностављеном радном ангажовању на сезонским пословима у одређеним делатностима не прецизира овакав услов, нити захтева регистрацију такве делатности код Агенције за привредне регистре. Довољно је да послодавац фактички обавља делатност у описаним секторима, и тада може ангажовати сезонске раднике независно од регистроване претежне делатности.

За ангажовање сезонских радника плаћа се фиксни износ пореза и доприноса по дану ангажовања која у 2024. години износила око 482 динара. Другим речима, основицу за обрачун пореза и доприноса чини тридесети део најниже прописане основице доприноса, која у 2024. години износила 40.143 динара. Пореска стопа износи 10%, а плаћају се и допринос за ПИО – 24% и допринос за здравствено осигурање за случај повреде на раду и професионалне болести – 2%.

Више о овоме:

• Закон о поједностављеном радном ангажовању на сезонским пословима у одређеним делатностима
• Водич за сезонски рад

Ако је у питању радно ангажовање ван ван радног односа, новчани износи зависе од врсте уговора, висине уговорене накнаде, као и статуса ангажованог лица (да ли је већ запослен, пензионер, незапослено лице и сл).

Тако, уговором о привременим и повременим пословима може да се ангажује радника преко омладинске или студентске задруге (при чему се поступак опорезивања разликује зависно од тога да ли се ради о лицу које је млађе од 26 година и налази се на школовању или се ради о лицу које је старије од 26 година), незапослено лице или лице које ради код другог послодавца са непуним радним временом, као и корисника старосне пензије. Уговорена накнада представља основицу за обрачун пореза и доприноса. Код ове врсте ангажовања нема смањења пореске основице за обрачун пореза. Такође, у случају да је уговорена накнада нижа од минималне основице, примењује се минимална основица за обрачун доприноса, која се крајем сваке године прописује за наредну годину. Најнижа месечна основица за обрачун доприноса износи 35% просечне месечне зараде остварене у Републици Србији у периоду за претходних 12 месеци, према подацима Републичког завода за статистику (РЗС). Као референтни период узима се октобар претходне године до септембра текуће године. Пореске стопе које се обрачунавају зависе од статуса лица које се ангажује.

Код уговора о делу и уговора о допунском раду примењује се начин опорезивања сличан ангажовању лица млађих од 26 година. Наиме, бруто приход се умањује за одређени проценат нормираних трошкова (који зависи од врсте посла и креће се од 20% до 50% ), при чему постоји могућност умањења и дела стварних трошкова за одређене делатности, па се на тако утврђену основицу примењује стопа пореза на друге приходе од 20% и важеће стопе доприноса.

Ако је лице које послодавац ангажује већ осигурано по другом основу, доприноси за здравствено осигурање и осигурање у случају незапослености се не плаћају.  Ако је ангажовано лице пензионер, послодавац има обавезу обрачуна и плаћања доприноса за здравствено осигурање.

Више о овоме:

• Закон о раду
• Закон о порезу на доходак грађана
• Закон о доприносима за обавезно социјално осигурање
• Закон о пензијском и инвалидском осигурању
• Закон о здравственом осигурању
• Закон о запошљавању и осигурању за случај незапослености

Постоји више врста пореских олакшица за које се послодавци, зависно од делатности, броја радника и др. могуе определити. Основна карактеристика готово свих пореских олакшица је да се порез и доприноси на зараду запосленог плате, а затим се, након подношења одговарајућих доказа Пореској управи, одређени износ, односно проценат рефундира, тј. враћа послодавцу.

Једна од најчешће коришћених је пореска олакшица за запошљавање нових лица, при чему висина повраћаја плаћеног пореза и доприноса зависи од броја новозапослених радника:

• 65% за запошљавање једног до 9 лица
• 70% за запошљавање 10-99 лица
• 75% за најмање 100 новозапослених лица.

Важно је нагласити да ако се послодавац определи за коришћење одређене пореске олакшице, губи право на коришћење осталих олакшица.

Више о овоме:

• Закон о раду
• Закон о порезу на доходак грађана
• Закон о доприносима за обавезно социјално осигурање
• Закон о пензијском и инвалидском осигурању
• Закон о здравственом осигурању
• Закон о запошљавању и осигурању за случај незапослености

Пример основног обрачуна зараде запосленог

    Основна месечна бруто зарада = 94.000 динара
    Месечни (бруто) износ топлог оброка = 8.000 динара
    Месечни (бруто) регрес за годишњи одмор = 10.000 динара
    Број пуних година радног стажа код тренутног послодавца = 10 година
    Коефицијент за обрачун минулог рада по години стажа = 0,4%
    Могући број радних дана у месецу = 22 радна дана
    Могући фонд радних часова у месецу = 176 радних часова
    Током месеца запослени је радио 22 радна дана, односно 176 радних часова
    Увећање зараде по основу минулог рада: 10 год. x 94.000 динара x 0,004 = 3.760 динара
    Укупна месечна (бруто) зарада запосленог = 94.000 дин (основна бруто зарада) +  4.000 дин (увећање зараде за рад на дан празника) + 8.000 дин (топли оброк – бруто) + 10.000 дин (регрес – бруто) + 3.760 дин (минули рад) = 119.760 динара
    Месечни неопорезиви износ (од 1.1.2024) = 25.000 динара
    Основица за обрачун пореза на зараде = 119.760 – 25.000 =94.760 динара
    Порез на зараде = 94.760 x 0,10 = 9.476 динара
    Допринос за пензијско и инвалидско осигурање (ПИО) на терет запосленог: 119.760 x 0,14 = 16.766 динара
    Допринос за здравствено осигурање на терет запосленог: 119.760 x 0,0515= 6.168 динара
    Допринос за незапосленост на терет запосленог: 119.760 x 0,0075 = 898 динара
    Нето зарада запосленог = 119.760 дин (укупна месечна бруто зарада) – 9.476 дин (порез на зараду) – 16.766 дин (допринос за ПИО на терет запосленог) – 6.168 дин (допринос за здравствено осигурање на терет запосленог) – 898 дин (допринос за незапосленост на терет запосленог) = 86.452 дин
    Укупни трошкови послодавца по овом запосленом износе 137.904 динара (86.452 + 51.452 = 137.904)

Упоредни приказ обрачуна зараде у 2023. и 2024. години, у динарима

Више о овоме:

• Закон о раду
• Закон о порезу на доходак грађана
• Закон о доприносима за обавезно социјално осигурање
• Закон о пензијском и инвалидском осигурању
• Закон о здравственом осигурању
• Закон о запошљавању и осигурању за случај незапослености