Како се ангажују студенти/омладина за привремени рад и стручну праксу, односно приправници?

За обављање привремених и повремених послова (до 120 радних дана у календарској години) могу да се ангажује и лице које је члан омладинске или студентске задруге.

За потребе ангажовања студената/омладине може се користити уговор о обављању привремених и повремених послова, који се може закључити за обављање послова у оквиру претежне делатости послодавца, за разлику од уговора о делу, код којег не постоји оваква могућност. Лица ангажована путем уговора о обављању привремених и повремених послова немају иста права као запослени, који су у радном односу (плаћено боловање, плаћен прековремени рад, плаћено одсуство, годишњи одмор и остала права по основу уговора о раду), али је добра пракса да послодавац закључи уговор о обављању привремених и повремених послова са већим правима за радника.

Студенте и члана омладинске задруге послодавац може ангажовати и на основу тространог уговора закљученог између тог послодавца, омладинске/студентске задруге и студента. У правном смислу, овај уговор је идентичан уговору о привременим и повременим пословима, с тим што омладинска/студентска задруга преузима обавезу административне исплате накнаде студенту, као и припадајућих пореза и доприноса, док послодавац по фактури укупан уговорени износ уплаћује омладинској/студентској задрузи.

Такође, могуће је и да се закључи уговор о стручном оспособљавању и усавршавању, ради обављања приправничког стажа, односно полагања стручног испита, кад је то законом, односно правилником предвиђено као посебан услов за самосталан рад у струци. Уговор о стручном усавршавању може да се закључи, ради стручног усавршавања и стицања посебних знања и способности за рад у струци, односно обављања специјализације, за време утврђено програмом усавршавања, односно специјализације. Увек се закључује у писаном облику.

Новчана накнада лицу које се стручно оспособљава и усавршава није обавезна, али послодавац може лицу на стручном оспособљавању или усавршавању да обезбеди новчану накнаду и друга права, у складу са законом, општим актом или уговором о стручном оспособљавању и усавршавању. Ова накнада не сматра се зарадом у смислу Закона о раду.

У време припреме ових информативних објашњења, у законодавној процедури је Нацрт закона о радној пракси, којим је предвиђено да се уређује радно ангажовање ограниченог трајања које организује послодавац, а које практиканту омогућава да стекне практично искуство, специфична знања и одговарајуће вештине у одређеном занимању (радна пракса), начин стицања практичног искуства, специфичних знања и одговарајућих вештина кроз радну праксу, као и права, обавезе и одговорности послодавца и практиканта.

Овај нацрт закона предвиђа да током обављања радне праксе, практикант има право на накнаду за обављање радне праксе, коју послодавац исплаћује у складу са уговором о радној пракси, те да висина ове накнаде износи најмање 2/3 минималне зараде утврђене у складу са законом којим се уређује рад, увећане за припадајуће доприносе и порез. Такође, овај нацрт закона предвиђа да практикант који обавља радну праксу са непуним радним временом има право на накнаду за обављање радне праксе сразмерно времену проведеном на радној пракси, а да је послодавац дужан да практиканту обрачуна и исплати ову накнаду у износу утврђеном уговором о радној пракси искључиво у новцу и у роковима утврђеним уговором о радној пракси, најмање једанпут месечно, а најкасније до краја текућег месеца за претходни месец.

Према важећим прописима, када је реч о обрачуну пореза и доприноса у случају када се по уговору о стручном оспособљавању и усавршавању исплаћује уговорена накнада, код уговорене накнаде која износи, рецимо, 20.000 динара, укупан трошак послодавца по основу накнаде и припадајућег пореза и доприноса износи око 38.500 динара. Плаћање пореза и доприноса послодавац врши истовремено са исплатом уговорене накнаде.

Као приправници се ангажују лица која први пут заснивају радни однос, односно лица са завршеном средњом, вишом и високом школом, односно факултетом, а за занимање за које је то лице стекло одређену врсту и степен стручне спреме. Својство приправника се односи и на лице које је радило краће од времена утврђеног за приправнички стаж у степену стручне спреме која је услов за рад на тим пословима. На статус приправника не утиче чињеница да ли су у моменту ангажовања управо завршили школовање или су одређени период били пријављени на евиденцију Националне службе за запошљавање.

Послодавац са приправником закључује уговор о раду. Приправнички стаж у привреди траје најдуже 12 месеци, од дана ангажовања. Приправник током трајања приправничког стажа остварује сва права из радног односа, укључујући и право на зараду, која не може бити нижа од 80% зараде коју би примао на радном месту на коме остварује приправнички стаж. 

Више о овоме:

• Закон о раду
• Закон о задругама
• Закон о порезу на доходак грађана
• Закон о доприносима за обавезно социјално осигурање
• Шта све треба да знате о стручном усавршавању и стручном оспособљавању – приправници и волонтери