Најчешћа питања

Poslodavac ne sme da prekorači granice otkaznih razloga utvrđenih zakonom i otkaže ugovor o radu proizvoljno, bez da je prethodno utvrdio njihovo postojanje.

U slučaju prestanka radnog odnosa otkazom ugovora o radu od strane poslodavca, postoje dve osnovne stvari koje se moraju zadovoljiti da bi otkaz bio u skladu sa zakonom, a to je da postoji opravdani razlog za otkaz, a druga je da postupak otkaza sproveden zakonito.

Nije pravno valjano da se razlog za otkaz navede samo formalno, bez obrazloženja kada i kako je taj otkazni razlog nastupio, šta je poslodavac učinio da ne dođe do tog razloga – kada, u skladu sa zakonom, postoji takva obaveza poslodavca (npr. nije pravno valjan otkaz zbog odbijanja promene poslova ako poslodavac ne navede koji su poslovi u pitanju, ako je zaposlenom ponudio posao koji nije u skladu sa obrazovanjem, iskustvom i radnim sposobnostima zaposlenog, pa se od zaposlenog ne može očekivati da prihvati takav posao) - i na osnovu kojih dokaza se te činjenice utvrđuju. Nije dovoljno da u rešenju stoji samo konstatacija ili tvrdnja da postoji određeni otkazni razlog, te zaposleni može tužbom pobijati takvo rešenje.

Zakon za određene slučajeve propisuje poseban postupak za otkaz ugovora o radu. Ako poslodavac hoće da otkaže ugovor o radu zaposlenom zbog: neostvarivanja rezultata rada, nepostojanja potrebnih znanja i sposobnosti, skrivljene povrede radne obaveze, narušavanja radne discipline, učinjenog krivičnog dela na radu ili u vezi sa radom, nevraćanja na rad nakon isteka mirovanja radnog odnosa ili zloupotrebe privremene sprečenosti za rad – dužan je da o toj nameri obavesti zaposlenog pisanim upozorenjem i da mu ostavi rok od najmanje osam dana od dana dostavljanja upozorenja da se izjasni na navode iz upozorenja. U upozorenju je poslodavac dužan da navede osnov za davanje otkaza, činjenice i dokaze koji ukazuju na to da su se stekli uslovi za otkaz i rok za davanje odgovora na upozorenje. Upozorenje se dostavlja na odgovor zaposlenom i sindikatu u koji je zaposleni učlanjen, koji daju mišljenje o upozorenju, pa na osnovu svih dokaza poslodavac donosi konačnu odluku i – ili odustaje od otkaza ili donosi rešenje o otkazu ugovora o radu u pisanom obliku.

Određeni otkazni razlozi mogu se primeniti samo u određenom roku nakon što su nastali. Po isteku tog perioda, oni zastarevaju. Mogu zastareti sledeći otkazni razlozi: neostvarivanje rezultata rada, nepostojanje potrebnih znanja i sposobnosti, skrivljena povreda radne obaveze, narušavanje radne discipline, nevraćanje na rad nakon isteka mirovanja radnog odnosa i zloupotreba privremene sprečenosti za rad (rok iznosi tri meseca od saznanja za otkazni razlog, odnosno šest meseci od trenutka kada je otkazni razlog nastao), kao i učinjeno krivično delo na radu ili u vezi sa radom (do roka apsolutne zastarelosti tog krivičnog dela).

Ako zaposleni smatra da mu je poslodavac nezakonito, odnosno neosnovano otkazao ugovor o radu, može da podnese tužbu protiv poslodavca mesno nadležnom osnovnom sudu i tako pokrene parnični postupak - radni spor (parnicu iz radnih odnosa), radi poništaja, odnosno utvrđivanja ništavosti rešenja o otkazu ugovora o radu. Rok za pokretanje radnog spora iznosi 60 dana od dana dostavljanja rešenja, odnosno saznanja za povredu prava.

Zaposleni kome je otkazan ugovor o radu, pored pokretanja radnog spora pred sudom, može da zatraži i privremeno vraćanje na rad. On to može učiniti podnošenjem zahteva inspekciji rada ili u vidu predloga za određivanje privremene mere nadležnom osnovnom sudu kome podnosi tužbu protiv poslodavca.

Više o ovome:

• Zakon o radu

• COVID19 FAQ: PRIMENA PROPISA - Koja pravna sredstva ima na raspolaganju zaposleni kome poslodavac za vreme vanrednog stanja otkaže ugovor o radu? - Pitanje br: 17, „Radno pravo“, 13.04.2020

U inspekcijskom nadzoru se nivo usaglašenosti sa propisima procenjuje pomoću kontrolnih lista. Kontrolna lista je javno dostupan dokument koji zakonske obaveze prikazuje kroz niz pitanja i mogućih odgovora („Da” i „Ne”, kao i „Delimično” i „Nije primenjivo“), kojima se ispituje da li privredni subjekti posluju u skladu sa pravilima. Objavljuju se na internet stranicama nadležnih ministarstava i organa u sastavu ministarstva i Koordinacione komisije za inspekcijski nadzor. Za odgovore na pitanja, po pravilu, dodeljuju se bodovi, a inspektor, na osnovu zbira bodova po kontrolnoj listi, određuje koji je stepen usaglašenosti sa propisima. Korišćenjem ovih lista privrednici mogu da izvrše samoproveru i samoprocenu koliko je njihovo poslovanje usaglašeno sa propisima, na osnovu koje mogu uočiti propuste u svom radu i blagovremeno ih ispraviti.

Privredni subjekat može dostaviti inspekciji izveštaj o samoproveri ispunjenosti zahteva iz kontrolne liste i samoproceni rizika („samoinspekcija“). Uz ovaj izveštaj, privrednik inspekciji prilaže i odgovarajuću dokumentaciju, odnosno drugi materijal (fotografije i dr.) kao dokaze za nalaze iz izveštaja. Inače, samoproveru i samoprocenu kod privrednika može da inicira i inspekcija, koja može da mu dostavi kontrolnu listu i zatraži od njega da sačini i inspekciji dostavi izveštaj o samoproveri i samoproceni.

Inspekcija će oceniti izveštaj o samoproveri i samoproceni, pa na osnovu tih informacija može utvrditi da kod tog subjekta nema potrebe za vršenjem nadzora u narednom periodu.

Više o ovome:

• Zakon o inspekcijskom nadzoru

• Uredba o zajedničkim elementima procene rizika u inspekcijskom nadzoru

• Koordinaciona komisija - Kontrolne liste

Postoji ovakva mogućnost. Inspekcija ima obavezu i da preventivno-savetodavno postupa. To se čini, pored ostalog, pružanjem stručne pomoći i davanjem saveta privrednim subjektima. Inspekcija ima obavezu da postupa saglasno načelu pomoći stranci, tako da po službenoj dužnosti pazi da neznanje i neukost stranke i drugog učesnika u postupku ne bude na štetu prava koja im pripadaju, što uključuje davanje informcija o izmenama propisa i kako da poslovanje bide usklađeno sa obavezama iz propisa.

Preventivno-savetodavno delovanje obuhvata i službene savetodavne posete. Privrednik može da podnese zahtev, kojim traži od inspekcije savet i savetodavnu posetu, što se realizuje u skladu sa planom inspekcijskog nadzora i kapacitetima inspekcije.

Službena savetodavna poseta je oblik preventivnog delovanja inspekcije pružanjem stručne i savetodavne podrške nadziranom subjektu na licu mesta, koju inspekcija organizuje van inspekcijskog nadzora. Svrha ovakvih inspekcijskih poseta je davanje stručnih i praktičnih saveta i preporuka, odnosno pružanje stručno-savetodavne podrške, kako bi privrednici bili upoznati sa svojim obavezama u poslovanju. Ovo je posebno značajno za mikro, male i novoosnovane privredne subjekte, a posebno u slučajevima kada je došlo do značajnijih izmena propisa, donošenja novih i ukidanja „starih“ propisa. Ako u savetodavnoj poseti uoči propust kod privrednika, inspekcija u pismenom obliku daje preporuku (a ne meru) kako da se taj propust otkloni. Privrednik je dužan da postupi po toj preporuci. U tom slučaju, inspektor ne izriče mere upravljene prema nadziranom subjektu (upravne mere) i ne inicira prekršajni postupak, odnosno ne izdaje prekršajni nalog.

Više o ovome:

• Zakon o inspekcijskom nadzoru

• Zakon o opštem upravnom postupku

• YouTube: O reformi inspekcija
  

Predstavke (koje se još zovu i: prijave) su inicijative koje zainteresovano lice podnosi inspekciji radi pokretanja postupka inspekcijskog nadzora po službenoj dužnosti. Inspekcija štiti javni interes i, za razliku od ranijeg zakonodavstva, nije u obavezi da pokrene postupak po svakoj predstavci. Inspekcija razmatra predstavku i donosi odluku. Neće pokrenuti postupak ako je posredi zloupotreba prava na predstavku i neznatan rizik. Svakome je njegov problem najveći, ali je to potrebno staviti u objektivna merila i utvrditi stepen rizika i prioriteta, pa na osnovu toga odneti odluku o pokretanju postupka inspekcijskog nadzora po službenoj dužnosti.

Više o ovome:

• Zakon o inspekcijskom nadzoru

• YouTube: Predstavke - Obraćanje javnosti (privrednika i građana) inspekcijama 
  

• Uputstvo o postupanju inspekcije u slučaju zloupotrebe prava na predstavku i pritužbu („Dokumenta sa 22. sednice Koordinacione komisije“) – 22.03.2019