Најчешћа питања

Postoji ovakva mogućnost. Inspekcija ima obavezu i da preventivno-savetodavno postupa. To se čini, pored ostalog, pružanjem stručne pomoći i davanjem saveta privrednim subjektima. Inspekcija ima obavezu da postupa saglasno načelu pomoći stranci, tako da po službenoj dužnosti pazi da neznanje i neukost stranke i drugog učesnika u postupku ne bude na štetu prava koja im pripadaju, što uključuje davanje informcija o izmenama propisa i kako da poslovanje bide usklađeno sa obavezama iz propisa.

Preventivno-savetodavno delovanje obuhvata i službene savetodavne posete. Privrednik može da podnese zahtev, kojim traži od inspekcije savet i savetodavnu posetu, što se realizuje u skladu sa planom inspekcijskog nadzora i kapacitetima inspekcije.

Službena savetodavna poseta je oblik preventivnog delovanja inspekcije pružanjem stručne i savetodavne podrške nadziranom subjektu na licu mesta, koju inspekcija organizuje van inspekcijskog nadzora. Svrha ovakvih inspekcijskih poseta je davanje stručnih i praktičnih saveta i preporuka, odnosno pružanje stručno-savetodavne podrške, kako bi privrednici bili upoznati sa svojim obavezama u poslovanju. Ovo je posebno značajno za mikro, male i novoosnovane privredne subjekte, a posebno u slučajevima kada je došlo do značajnijih izmena propisa, donošenja novih i ukidanja „starih“ propisa. Ako u savetodavnoj poseti uoči propust kod privrednika, inspekcija u pismenom obliku daje preporuku (a ne meru) kako da se taj propust otkloni. Privrednik je dužan da postupi po toj preporuci. U tom slučaju, inspektor ne izriče mere upravljene prema nadziranom subjektu (upravne mere) i ne inicira prekršajni postupak, odnosno ne izdaje prekršajni nalog.

Više o ovome:

• Zakon o inspekcijskom nadzoru

• Zakon o opštem upravnom postupku

• YouTube: O reformi inspekcija
  

Predstavke (koje se još zovu i: prijave) su inicijative koje zainteresovano lice podnosi inspekciji radi pokretanja postupka inspekcijskog nadzora po službenoj dužnosti. Inspekcija štiti javni interes i, za razliku od ranijeg zakonodavstva, nije u obavezi da pokrene postupak po svakoj predstavci. Inspekcija razmatra predstavku i donosi odluku. Neće pokrenuti postupak ako je posredi zloupotreba prava na predstavku i neznatan rizik. Svakome je njegov problem najveći, ali je to potrebno staviti u objektivna merila i utvrditi stepen rizika i prioriteta, pa na osnovu toga odneti odluku o pokretanju postupka inspekcijskog nadzora po službenoj dužnosti.

Više o ovome:

• Zakon o inspekcijskom nadzoru

• YouTube: Predstavke - Obraćanje javnosti (privrednika i građana) inspekcijama 
  

• Uputstvo o postupanju inspekcije u slučaju zloupotrebe prava na predstavku i pritužbu („Dokumenta sa 22. sednice Koordinacione komisije“) – 22.03.2019

Obaveštenje o predstojećem inspekcijskom nadzoru (tzv. najava nadzora) je Zakonom o inspekcijskom nadzoru postavljeno kao pravilo, prema kome inspektor u pisanom obliku obaveštava nadziranog subjekta o predstojećem inspekcijskom nadzoru, najkasnije tri dana pre početka nadzora.

Ali, Zakonom o inspekcijskom nadzoru su utvrđeni i različiti razlozi kada se postupak pokreće bez obaveštenja, tj, nenajavljeno, i to razlozi za neodložno postupanje, bojazan da bi obaveštenje umanjilo ostvarenje cilja inspekcijskog nadzora, kada to nalaže zaštita javnog interesa, otklanjanje neposredne opasnosti, zatim opasnost da će nadzirani subjekat ili treće lice sakriti dokaze, sumnja na neregistrovanog suvjekta i neprijavljene radnike. Izostavljanje obaveštenja o nadzoru se često sreće u inspekcijskoj praksi. Razlozi za izostavljanje obaveštenja navode se u nalogu za inspekcijski nadzor, koga izdaje rukovodilac inspekcije ili lice koje on ovlasti. Kada nalog za inspekcijski nadzor nije izdat, u skladu sa zakonom, razloge za izostavljanje obaveštenja inspektor unosi u zapisnik. Subjekat ima pravo da zna i u pisanom obliku dobije razloge zbog kojih je nadzor sproveden bez prethodnog obaveštenja.

Više o ovome:

• Zakon o inspekcijskom nadzoru

• Smernice o pravima i obavezama privrednih subjekata u inspekcijskom nadzoru („Dokumenta sa 22. sednice Koordinacione komisije“) – 22.03.2019

Inspekcija je u obavezi da, za potrebe sprovođenja inspekcijskog nadzora, sama, po službenoj dužnosti pribavi javne isprave i podatke iz registara i drugih službenih evidencija evidencija, koje vode nadležni organi, a ovi organi su dužni da ih inspekciji blagovremeno dostave. Privredni subjekat ima pravo da uskrati davanje ovih podataka koje je inspekcija dužna da pribavi po službenoj dužnosti, ali takođe i može da ih samostalno pribavi i dostavi inspekciji.

Teret prikupljanja podataka o kojima se vodi službena evidencija i javnih isprava je prvenstveno na inspektoru, kao ovlašćenom službenom licu koje vodi postupak i rešava u upravnoj stvari, koji treba da se unapred dobro pripremi za vršenje inspekcijskog nadzora, kako bi se smanjilo njegovo trajanje i kako bi znao šta tačno traži i nadzire, pa tek ako inspektor ne može da pribavi relevantne podatke i isprave po službenoj dužnosti, onda treba da ih traži od nadziranog subjekta, a ne obrnuto, kao što se dešavalo u praksi.

Za razliku od podataka iz službenih evidencija, odnosno javnih isprava, za podatke i dokumente privrednog subjekta koje inspektor nije mogao da pribavi po službenoj dužnosti (poslovne isprave i podaci koji nisu javno dostupni) postoji obaveza privrednog subjekta da ih učini dostupnim inspektoru. U odnosu na njih bi se mogle javiti štetne posledice po privrednog subjekta, ako ih ne bi učinio dostupnim inspektoru.

Više o ovome:

• Zakon o inspekcijskom nadzoru

• Zakon o opštem upravnom postupku