Obaveštenje o predstojećem inspekcijskom nadzoru (tzv. najava nadzora) je Zakonom o inspekcijskom nadzoru postavljeno kao pravilo, prema kome inspektor u pisanom obliku obaveštava nadziranog subjekta o predstojećem inspekcijskom nadzoru, najkasnije tri dana pre početka nadzora.
Ali, Zakonom o inspekcijskom nadzoru su utvrđeni i različiti razlozi kada se postupak pokreće bez obaveštenja, tj, nenajavljeno, i to razlozi za neodložno postupanje, bojazan da bi obaveštenje umanjilo ostvarenje cilja inspekcijskog nadzora, kada to nalaže zaštita javnog interesa, otklanjanje neposredne opasnosti, zatim opasnost da će nadzirani subjekat ili treće lice sakriti dokaze, sumnja na neregistrovanog suvjekta i neprijavljene radnike. Izostavljanje obaveštenja o nadzoru se često sreće u inspekcijskoj praksi. Razlozi za izostavljanje obaveštenja navode se u nalogu za inspekcijski nadzor, koga izdaje rukovodilac inspekcije ili lice koje on ovlasti. Kada nalog za inspekcijski nadzor nije izdat, u skladu sa zakonom, razloge za izostavljanje obaveštenja inspektor unosi u zapisnik. Subjekat ima pravo da zna i u pisanom obliku dobije razloge zbog kojih je nadzor sproveden bez prethodnog obaveštenja.
Više o ovome:
Inspekcija je u obavezi da, za potrebe sprovođenja inspekcijskog nadzora, sama, po službenoj dužnosti pribavi javne isprave i podatke iz registara i drugih službenih evidencija evidencija, koje vode nadležni organi, a ovi organi su dužni da ih inspekciji blagovremeno dostave. Privredni subjekat ima pravo da uskrati davanje ovih podataka koje je inspekcija dužna da pribavi po službenoj dužnosti, ali takođe i može da ih samostalno pribavi i dostavi inspekciji.
Teret prikupljanja podataka o kojima se vodi službena evidencija i javnih isprava je prvenstveno na inspektoru, kao ovlašćenom službenom licu koje vodi postupak i rešava u upravnoj stvari, koji treba da se unapred dobro pripremi za vršenje inspekcijskog nadzora, kako bi se smanjilo njegovo trajanje i kako bi znao šta tačno traži i nadzire, pa tek ako inspektor ne može da pribavi relevantne podatke i isprave po službenoj dužnosti, onda treba da ih traži od nadziranog subjekta, a ne obrnuto, kao što se dešavalo u praksi.
Za razliku od podataka iz službenih evidencija, odnosno javnih isprava, za podatke i dokumente privrednog subjekta koje inspektor nije mogao da pribavi po službenoj dužnosti (poslovne isprave i podaci koji nisu javno dostupni) postoji obaveza privrednog subjekta da ih učini dostupnim inspektoru. U odnosu na njih bi se mogle javiti štetne posledice po privrednog subjekta, ako ih ne bi učinio dostupnim inspektoru.
Više o ovome:
Osnovno načelo upravnog postupka je da se stranci mora da pruži prilika da se izjasni o činjenicama koje su od značaja za odlučivanje u upravnoj stvari, a da se bez prethodnog izjašnjavanja stranke može odlučiti samo kada je to zakonom dozvoljeno
Privredni subjekat u postupku inspekcijskog nadzora ima pravo da predlaže dokaze - dakle, i one koje inspektor ne zahteva, a nadzirani subjekat nalazi da ih treba izvesti radi pravilnog i potpunog utvrđivanja činjeničnog stanja, i iznosi pravne tvrdnje, odnosno ima pravo da učestvuje u ispitnom postupku i, radi ostvarenja cilja postupka, daje potrebne podatke i brani svoja prava i zakonom zaštićene interese, da iznosi činjenice koje mogu biti od uticaja za rešenje upravne stvari, da predlaže dokaze radi utvrđivanja tih činjenica i da pobija tačnost navoda koji se ne slažu s njenim navodima. Uskraćivanje ovih prava nadziranom subjektu u postupku čini razlog za poništaj rešenja.
Ponavljamo, za one podatke i dokumente za koje stoji dužnost inspektora da ih pribavi po službenoj dužnosti - ne postoji takva obaveza na strani nadziranog subjekta.
Ali, sumnja i nepotpunost, odnosno nedorečenost koja proistekne zbog uskraćivanja informacija, odnosno nedostavljanja dokaza od strane nadziranog subjekta, koje je, u skladu sa ovim zakonom, bio dužan da dostavi, odnosno predoči inspektoru, može - u okviru dokazivanja i utvrđivanja činjenica na osnovu kojih se donosi odluka u postupku inspekcijskog nadzora - biti na njegovu štetu.
Više o ovome:
Tada privrednik može staviti primedbe na zapisnik. Nadzirani subjekt ima pravo da u pisanom obliku stavi primedbe na zapisnik o inspekcijskom nadzoru, odmah ili u roku od pet radnih dana od njegovog prijema.
Inspektor ocenjuje primedbe, a posle toga može da izvrši dopunski inspekcijski nadzor, da bi utvrdio činjenice na koje se primedbe odnose. Ako su u primedbama na zapisnik iznete nove činjenice i novi dokazi, zbog kojih treba izmeniti činjenično stanje koje je utvrđeno u zapisniku ili drukčije pravne i druge ocene, inspektor o tome sastavlja dopunu zapisnika, na koju se ne može staviti primedba, kako se ne bi stvarale pretpostavke da neki postupci inspekcijskog nadzora, takoreći, teku unedogled. Ako, pak, u primedbama na zapisnik nisu iznete nove činjenice i novi dokazi, te inspektor nađe da ne treba ništa menjati, on sačinjava obaveštenje. Po primedbama na zapisnik, inspektor može da izmeni izrečenu meru ili da odustane od nje. Time postoji pravna zaštita stranke prilikom izricanja mere na zapisnik izražena kroz ovo upravno sredstvo – primedbe na zapisnik.
Više o ovome:
Регистрацијом резервишите свој ницкнаме за коментарисање и добијајте најновије информације из света предузетништва.