Најчешћа питања

ЛОЦИРАЊЕ ПРЕДУЗЕЋА НА GOOGLE MAPS

БЕЛЕШКЕ

Отворити страницу Google my business и изабрати опцију „Управљај“.

Унети назив предузећа.

Унети категорију предузећа, приликом уноса категорије предузећа неопходно је изабрати један од могућих избора са падајуће листе.

Унети број контакт телефона предузећа и УРЛ адресу активног wеб сајта, овај корак је такође опциони, али је веома препоручљиво унети ове податке уколико они постоје за предузеће у питању.

Након овог корака креиран је Google my business налог, овај налог користи се за допуни и измену информација о предузећу на гоогле мапи.

Након овог корака неопходно је обавити процес верификације, у већини случајева процес верификације биће неопходно извршити поштом, односно на адресу унету приликом креирања налога у року од 15 дана стиже писмо из Google-а у коме се налази верификациони код.

За верификацију адресе предузећа потребно је улоговати се креирани налог на сајту Гоогле мy бусинесс затим ићи на опцију верификујте и у квадратић унети код који је стигао поштом.

Овај налог такође можете користити за ажурирање информација, рецензија, слика и слично. Такође ако је потребно можете унети адресу нове локације предузећа, а по потреби могуће је обрисати адресу предузећа са гоогле мапе, а могуће је и уколинити предузеће приликом затварања.

Важна напомена: налог на сајту google my business аутоматски се повезује за г-маил налогом на коме је корисник улогован приликом креирања налога на сајту google my business. Да бисте се улоговали на налог на сајту google my business најпре је неопходно да се улогујете на g-mail са којим је линкован google my business налог.

Линк ка видео туторијалу ”Kako postaviti preduzeće na Google Maps”:

• https://www.youtube.com/watch?v=-2fBpSftKUA&t=72s

Postoji set pitanja koja je važno razmotriti pre otvaranja internet prodavnice, jer će vam odgovor na ta pitanja olakšati izbor adekvatne vrste elektronske prodavnice/platforme, omogućiti definisanje poslovne strategije koja bi uzela u obzir interne kapacitete i prednosti, šanse i izazove tržišta, kao i optimalnu upotrebu raspoloživih finansijskih sredstava. Ta pitanja obuhvataju:

• Koje proizvode/usluge mogu da ponudim kroz onlajn trgovinu? Šta je to što drugi nemaju? Šta se traži na tržištu i gde mi leži konkurentska prednost? Pored proizvoda ili usluge, kojim elementima ponude još mogu da konkurišem?

• Gde se nalaze moji kupci, na lokalu, u zemlji, inostranstvu? Da li su moji proizvodi i/ili usluge namenjeni samo određenoj grupi potrošača ili za masovnu upotrebu? Šta su im preference i kako da ih targetiram? Da li i kakve digitalne veštine poseduju moji kupci? Da li su aktivniji na kompjuteru ili mobilnom uređaju? Koje platforme i društvene mreže preferiraju? Da li preferiraju plaćanje pouzećem ili elektronsko plaćanje?

• Kakva i kolika mi je konkurencija? Ko već nudi proizvode i usluge koje ja nudim? Gde se nude ti proizvodi i usluge? Koje su prednosti i izazovi da moji proizvodi i usluge uđu na to tržište?

• Koji i koliki troškovi su vezani za uvođenje online prodaje? Koje modifikacije moram da uvedem u poslovanje? Koji je odgovarajući vid onlajn prodavnice ili platfome i koliki su troškovi? Mogući bankarski troškovi? Koji su očekivani troškovi dostave proizvoda? Koji su odgovarajući marketinški instrumenti i očekivani troškovi?

• Da li treba da pronađem nove poslovne partnere? Da li mi je potrebna organizacija logistike i da li ću vršiti dostavu samostalno ili mi je neophodna kurirska služba? Da li treba da angažujem marketinšku agenciju za promociju svojih proizvoda i/ili usluga? Da li mi trebaju nove bankarske usluge ili usluge e-commerce provajdera?

Važno je pažljivo izabrati tip elektronske prodavnice ili platforme na kojoj će biti ponuđeni vaši proizvodi i usluge jer će to biti glavni kanal komunikacije sa potencijalnim kupcima i vaš „izlog“ na internetu. Izbor zavisi od više faktora, ali najčešće su to kombinacija raspoloživih finansijskih sredstava i vremena koje želimo da uložimo u razvoj elektronske prodavnice. Najčešće korišćene opcije su:

• Sopstvena samo-održavana internet prodavnica

• Sopstvena održavana internet prodavnica

• Prodaja putem e-tržišta (elektronske platforme, eng. e- marketplace)

Sopstvena samo-održavana e-prodavnica

Ako izaberete ovakav vid prodavnice imate mogućnost maksimalne kontrole, izmena, personalizacije vaše prodavnice u skladu sa svojim trenutnim željama i potrebama. Naravno , ovakav vid e-prodavnice iziskuje najviše finansijskih sredstava i najviše vremena za postavljanje s obzirom da postoji potreba za angažovanjem profesionalaca u domenu kompjuterskog programiranja. U zavisnosti od osnovne platforme koja se izabere, imate mogućnost da kompletno prilagodite sadržaj i izgled po vašem nahođenju. Najpoznatije i najkorišćenije platforme koje se mogu koristiti za razvijanje samo-održavane e-prodavnice su: WooCommerce, SquareOnline, Ecwid. Najpopularnija od njih, WooCommerce, je besplatna.

Sopstvena održavana e-prodavnica

U ovom slučaju na svoju internet stranicu integrišete već unapred definisano rešenje. Pri ovom izboru, nivo personalizacije je dosta nizak - primera radi, kod većine održavanih internet prodavnica možete izmeniti samo temu, boju, font teksta, itd. Osnova platforme i tehnička rešenja prema kojima platforma funkcioniše su nepromenljivi. S druge strane, možete ostvariti značajnu uštedu vremena i finansijskih resursa koji bi bili potrebni za izradu kompletne prodavnice i praktično uz samo nekoliko klikova, po vrlo povoljnim cenama, možete imati reprezentativnu onlajn prodavnicu na kojoj ćete nuditi svoje proizvode i usluge. Ipak, s obzirom da se radi o univerzalnom rešenju, postoji mogućnost preklapanja više kompanija sa istim ili sličnim vizuelnim identitetom prodavnice što onemogućava jedinstvenost na tržištu.

Prodaja putem e-tržišta

E -tržište je platforma koja nudi proizvode i/ili usluge velikog broja trgovaca. Ove platforme mogu biti opšte (Amazon), koje nude širok spektar proizvoda i usluga, kao i specifične za određenu oblast (booking.com, Wolt). Ovo je izuzetno lepa prilika za startapove i male biznise koji nisu toliko prepoznatljivi na tržištu i/ili nemaju dovoljno sredstava koje mogu da ulože u sopstvenu elektronsku prodavnicu, logistiku i u digitalni marketing. S druge strane, nedostatak ovog načina prodaje mogu biti visoki troškovi za biznise, jer sama platforma, odnosno e-tržište u velikoj većini slučajeva radi za proviziju od svake kupovine koja ide na teret trgovca. Primeri e-tržišta u Srbiji su Wolt, Sasomange, ananas.rs, Kupujemprodajem, itd.

Inspekcijski nadzor nad primenom propisa o radu je u nadležnosti Inspektorata za rad (inspekcije rada) u sastavu Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja.

Inspekcijski nadzor nad primenom poreskih propisa sprovodi Poreska uprava (poreska inspekcija) u sastavu Ministarstva finansija.

Za mirno rešavanje kolektivnih i individualnih radnih sporova nadležna je Republička agencija za mirno rešavanje radnih sporova (posebna organizacija). Strane u individualnom sporu su zaposleni i poslodavac.

Ako poslodavac i zaposleni ne mogu sporazumno da reše radni spor, mogu da ga iznesu pred osnovni sud, kao sud koji je nadležan da u prvom stepenu sudi u sporovima povodom zasnivanja, postojanja i prestanka radnog odnosa, o pravima, obavezama i odgovornostima iz radnog odnosa, kao i o naknadi štete koju zaposleni pretrpi na radu ili u vezi sa radom.

Kada nalaže otklanjanje utvrđene povrede propisa, inspektor rada ne odlučuje suštinski o radno-pravnom statusu zaposlenog. Inspektor rada poslodavcu nalaže otklanjanje utvrđenih povreda propisa, a poslodavac, postupajući po naloženoj meri, odlučuje u toj radno-pravnoj stvari. S druge strane, sud u parnicama iz radnih odnosa odlučuje suštinski o radno-pravnoj stvari. U tome se sastoji ključna razlika u nadležnosti inspektora rada u vršenju nadzora nad primenom propisa u oblasti rada i suda u zaštiti prava zaposlenih, i dva pravna postupka – inspekcijskog nadzora i parnice iz radnog odnosa. Kada inspektor rada nalaže da se otklone utvrđene povreda propisa, on prvenstveno postupa radi zaštite javnog interesa, koji se sastoji u doslednoj primeni propisa kojima je država uredila oblast rada i radnih odnosa. S obzirom da se javni interes i privatni interes zaposlenog podudaraju i preklapaju, odnosno povezani su, može da se stekne utisak da je funkcija inspektora rada zaštita pojedinačnih interesa zaposlenih lica.

Više o ovome:

• Zakon o radu

• Zakon o poreskom postupku i poreskoj administraciji

• Zakon o mirnom rešavanju radnih sporova

• Zakon o uređenju sudova