Најчешћа питања

Одговор на ово питање садржан је у одговору на питање „Шта послодавац може да уради када сумња да је дошло до злоупотребе боловања од стране запосленог?“ како следи:

Послодавци, у случају сумње на злоупотребу боловања од стране запосленог („лажно“ боловање), могу да користе могућности прописане Законом о здравственом осигурању и Законом о раду.

Најпре, Закон о здравственом осигурању даје изабраном лекару и лекарским комисијама овлашћења утврђивања основа за одобравање боловања запосленима, укључујући и накнадне провере одобрених боловања, односно поступање у случају  сумње послодаваца да је дошло до злоупотребе боловања. Прописани су разлози за привремену спреченост за рад, и то: болест или повреда ван рада; професионална болест или повреда на раду; болест или компликација у вези са одржавањем трудноће; прописана мере обавезне изолације као клицоноше или појаве заразних болести у околини запосленог; нега болесног, односно повређеног члана уже породице, под условима утврђеним тим законом; добровољно давање органа, ћелија и ткива, изузев добровољног давања крви; запослени је одређен за пратиоца болесног осигураног лица упућеног на лечење или лекарски преглед у друго место, односно док борави као пратилац у стационарној здравственој установи, у складу са прописом којим се уређује начин и услови за остваривање права из обавезног здравственог осигурања. Забрањено је да изабрани лекар или други стручно-медицински орган Републичког фонда утврди да код осигураника постоји привремена спреченост за рад мимо ових разлога, чиме је посебно истакнута професионална и правна одговорност лекара. Додатно, према члану 146. Закона, ако се утврди да је изабрани лекар злоупотребио своја овлашћења у поступку остваривања права осигураних лица – запослених, где спада одобравање боловања без стварног разлога за то - Републички фонд предузима мере ради одузимања овлашћења изабраног лекара и подноси иницијативу код надлежне коморе здравствених радника за одузимање лиценце за самостални рад тог изабраног лекара.

Закон о здравственом осигурању прописује и двостепеност у поступку одобравања спречености за рад и даје могућност за поновно оцењивање или вештачење већ одобрених боловања. На овај начин, послодавац може да провери оправданост привремене спречености за рад (боловања) запосленог. Послодавац може да изјави приговор ако није задовољан оценом спречености за рад запосленог коју је дао изабрани лекар, односно лекарска комисија. Послодавац, затим, може да захтева да се осигураник (запослени) чију је привремену спреченост за рад оценио изабрани лекар, односно првостепена лекарска комисија, подвргне поновном оцењивању привремене спречености за рад, од стране првостепене, односно другостепене лекарске комисије. Даље, послодавац може поднети захтев Републичком фонду за здравствено осигурање да тражи вештачење у вези са остваривањем свих права осигураних лица из обавезног здравственог осигурања, укључујући и вештачење о здравственом стању осигураног лица.

Закон о раду, најпре, прописује да је запослени дужан да, најкасније у року од три дана од дана наступања привремене спречености за рад у смислу прописа о здравственом осигурању, о томе достави послодавцу потврду лекара која садржи и време очекиване спречености за рад. Даље прописује да послодавац који посумња у оправданост разлога за одсуствовање са рада због привремене спречености за рад, може да поднесе захтев надлежном здравственом органу ради утврђивања здравствене способности запосленог, у складу са законом. Послодавац може запосленог да упути на одговарајућу анализу у овлашћену здравствену установу коју одреди послодавац, о свом трошку, ради утврђивања околности злоупотребе боловања или да утврди постојање ових околности на други начин у складу са општим актом.

У питању је вид супер-вештачења здравствене способности запосленог, која иде на трошак послодавца. Послодавац може да поднесе писани захтев непосредно здравственој установи (Завод за медицину рада и друга овлашћена здравствена установа) – када је радну способност ценио лекар појединац, односно филијали Републичког фонда за здравствено осигурање - ако је спреченост за рад ценила лекарска комисија. Одбијање запосленог да се одазове на позив послодавца да изврши анализу сматра се непоштовањем радне дисциплине. Такође, ако се запослени без оправданог разлога не одазове позиву ради поновног оцењивања, обуставља му се исплаћивање накнаде зараде и не припада му накнада све док се не одазове позиву.

Послодавац је овлашћен да општим актом (правилником о раду или посебним општим актом) уреди начин контроле, односно провере злоупотребе боловања, где се најчешће образује посебна комисија код послодавца која има овај задатак. Доказивање злоупотребе боловања је фактичко питање, које није једноставно. С овим у вези стоји и својеврсна „занимиљивост“ на коју указујемо, а то је да је изменама и допунама Закона о детективској делатности из 2018. године прописано у члану 10. став 1. тачка 9) да правно лице за детективску делатност и предузетник за детективску делатност, односно детектив може обрађивати податке о повредама радних обавеза или радне дисциплине (где спада и злоупотреба боловања).

Ако послодавац у поступку спроведене контроле боловања конкретног запосленог утврди да је запослени неоправдано користио или злоупотребио право на одсуство због привремене спречености за рад (злоупотреба боловања), то представља оправдани разлог да послодавац запосленом откаже уговор о раду због непоштовања радне дисциплине, у складу са чланом 179. став 3. тачка 3) Закона о раду. Исто се односи и на недостављање послодавцу потврде о привременој спречености за рад.

Ипак, послодавац има законску могућност да запосленом који је злоупотребио право на боловање, уместо отказа уговора о раду, изрекне једну од законом прописаних алтернативних мера: привремено удаљење са рада без накнаде зараде, новчану казну или опомену са најавом отказа.“

Ради се о надлежности инспекције рада, као и Пореске управе (пореске контроле), које поводом пријаве (представке) порећу поступак инспекцијског надзора, односно пореске контроле по службеној дужности. Инспектор је дужан да у обављању инспекцијског надзора чува идентитет подносиоца представке, да га не открива надзираном субјекту, као субјекту против кога је покренут и води се поступак инспекцијског надзора, и да овом субјекту не показује представку поднету против њега, а ради заштите идентитета лица које је подносилац представке. Наведено се односи како на представке у којима је наведено лично име подносиоца представке, тако и на анонимне представке из чије садржине би надзирани субјекат могао да закључи ко је њен подносилац. Правни разлози за овакав став садржани су у одредбама Закона о заштити узбуњивача и Закона о заштити података о личности. Такође, представка (пријава) је иницијатива за покретање поступка инспекцијског надзора по службеној дужности, она претходи доношењу одлуке о покретању поступка и није акт о покретању поступка, па, у том смислу, не чини део поступка и није акт који се доноси у поступку. Такође, није ни доказ у поступку, него садржи наводе поводом којих инспектор, као овлашћено службено лице, изводи доказе ради утврђивања чињеница и доношења одлуке, па ни у том смислу није део поступка и акт који се доноси у поступку. Пошто није део поступка и акт који је донет у поступку, представка није обухваћена правом надзираног субјекта из члана 20. став 2. Закона о инспекцијском надзору да буде упознат са предметом и трајањем поступка, и актима донетим у поступку. Следствено, уколико би се надзирани субјекат служио својим правом на разгледање списа из члана 64. Закона о општем управном поступку, мишљења смо да би представку, ради заштите идентитета подносиоца, ваљало издвојити из списа предмета.

Као регистровани произвођач или трговац храном који послује у складу са законом, ви можете продавати зимницу преко Фацебоок-а. У овом случају морате поштовати прописе који се односе на промет храном, превасходно у смислу безбедности хране, на исти начин као и да продајете зимницу у физичкој продавници или на пијаци.

Тако, да бисте продавали зимницу у складу са законом, морате да испуните следеће услове:

1. Регистровани сте као субјект у пословању храном у Централном регистру објеката који се води при Министарству пољопривреде, шумарства и водопривреде;
2. Успоставили сте и одржавате хигијену у објекту у којем припремате и држите храну;
3. Обезбедили сте да је храна безбедна у свим фазама производње, чувања и транспорта до потрошача и примењујете ХАЦЦП стандарде;
4. Храну сте обележили и декларисали у складу са законом.

Детаљне смернице о томе можете пронаћи у Водичу Министарства пољопривреде, шумарства и водопривреде за безбедност хране у електронској трговини, који се налази на следећем линку: хттпс://сарадња.рс/wп-цонтент/уплоадс/2021/06/Водиц-е-продаја-хране-финал.пдф.

У фебруару 2020. године донет је Правилник о производњи и промету малих количина хране биљног порекла, подручју за обављање тих делатности, као и искључењу, прилагођавању или одступању од захтева хигијене хране, чиме је олакшана продаја хране (зимнице) у малим количинама, укључујући путем доставе на кућну адресу. Овим Правилником су прописани услови за стављање у промет малих количина хране, као и које се количине сматрају малим (примера ради максимално 8.000 кг годишње за производњу и промет ајвара на газдинству, 20.000 кг за туршију, 16.000 кг годишње за производњу и промет ајвара у објекту малог капацитета, а 20.000 кг за џемове, итд.).  За мале количине дозвољене су флексибилности, односно искључења, прилагодјавања или одступања од захтева о хигијени хране, па се о томе можете детаљно упознати у наведеном Правилнику.

Обавеза вођења евиденције о примљеној и продатој, односно испорученој роби и извршеним услугама у Књизи евиденције промета и услуга – на обрасцу КЕПУ престала да важи од 1. јануара 2016. године.

Напомињемо да предузетници паушалци који обављају трговинску делатност у киоску, приколици или сличном монтажном или покретном објекту, односно уколико врши производњу и продају искључиво сопствених производа у оквиру обављања делатности имају обавезу вођења књиге евиденције промета на КЕП обрасцу у складу са Правилником о евиденцији промета ("Сл. гласник РС", br. 99/2015 и 44/2018 – др. закон).

Наиме, Правилник предвиђа да евиденцију промета воде правна лица и предузетници који обављају (i) трговину на мало, (ii) трговину на велико, а пословне књиге не воде по принципу двојног књиговодства, (iii) комисионе услуге, и (iv) откуп пољопривреднх производа и домаћих животиња на откупном месту. Књига евиденције промета се у том случају води на КЕП обрасцу. Иако Закон о порезу на доходак грађана прописује да се право на паушално опорезивање не може признати обвезнику који, између осталог, обавља делатност из области трговине на мало или велико, Закон оставља могућност да се обвезнику на његов захтев одобри паушално опорезивање уколико трговинску делатност обавља у киоску, приколици или сличном монтажном или покретном објекту, односно уколико врши производњу и продају искључиво сопствених производа у оквиру обављања делатности.