Најчешћа питања

Elektronskom trgovinom mogu da se bave trgovci (privredni subjekti) koji su registrovani u Agenciji za privredne registre Republike Srbije (APR) za obavljanje poslovne delatnosti, ili u drugom registru u skladu sa posebnim propisima. Detaljno uputstvo o postupku registracije u APR i potrebnoj dokumentaciji možete pronaći na sledećem linku: https://www.apr.gov.rs/registri/privredna-drustva/uputstva/opsta-uputstva.2029.html.

Dodatno , u skladu sa Zakonom o trgovini, trgovinu mogu da obavljaju i lica koja nemaju obavezu upisa u registre APR-a poput:

1. poljoprivrednika, registrovani u Registru poljoprivrednih gazdinstava;

2. lica koja vrše prodaju ulovljene divljači, ribe, gljiva, divlje flore i faune, i ostalih šumskih plodova, u skladu sa posebnim propisima o lovu, ribljem fondu, veterini, zaštiti prirode i šumama;

3. fizičkih lica koja u vidu zanimanja obavljaju delatnost slobodne profesije uređenu posebnim propisima.

Danas imate mogućnost da nudite i prodajete svoje proizvode i usluge a) samo putem interneta, b) tradicionalno - u fizičkim objektima, ili c) kombinovano - da svom tradicionalnom biznis modelu dodate i onlajn kanal prodaje i tako ponudite svoj asortiman proizvoda i usluga i van lokalne zajednice u kojoj poslujete.

Koje su prednosti uključivanja u onlajn kanale prodaje?

• Pristup mnogo većem tržištu. Elektronska trgovina vam omogućava da budete vidljivi i dostupni na celom tržištu Republike Srbije, a i šire. Ovo je posebno bitno za male privrednike koji nemaju veliku bazu klijenata i široku mrežu prodajnih objekata. Vaša e-prodavnica je dostupna za kupca 24 sata, 7 dana u nedelji i on joj može pristupiti sa bilo kog uređaja (mobilni telefon, laptop, kompjuter, tablet). Za kupca ovo predstavlja komfornu kupovinu, uštedu vremena i veliku mogućnost izbora.

• Trend rasta elektronske trgovine: iskoristite prednosti uključivanja sve većeg broja kupaca u internet kanale i ostanite u koraku sa konkurencijom. Kako na globalnom nivou tako i u Srbiji, elektronska trgovina konstantno ostvaruje rast. Za vreme pandemije COVID-19 elektronska trgovina beleži istorijske brojke i afirmiše se kao validan poslovni model koje kompanije počinju sve više da koriste. Samo u 2020. godini , u Srbiji je kupovalo preko interneta čak 3,3 miliona kupaca, što ukazuje na veliki potencijal ovog tržišta.

• Bolji odgovor u kriznim vremenima. Tokom 2020. godine, kada je nastupila globalna kriza izazvana pandemijom COVID-19, elektronska trgovina poslužila kao bezbedan i efikasan način za potrošače da kupe namirnice i drugu robu iz svog doma, a sa druge strane omogućila je trgovcima da održe svoje poslovanje u uslovima restrikcija u pogledu rada objekata i kretanja ljudi.

• Prilagodljivost tržišnim prilikama. U svetu elektronske trgovine možete mnogo lakše i brže da vršite izmene u svojoj ponudi. Te izmene mogu biti reakcija na aktivnosti konkurencije, promene lagera kod distributera i dobavljača vaših proizvoda, ali i reakcija na informacije o ponašanju, željama i potrebama potrošača. Usklađivanje cena i menjanje sadržaja ponude moguće su na „jedan klik“.

• Analitika prodaje i razvijanje poslovne strategije. Kada ste istupili u onlajn svet prodaje, postoji niz alata koji vam mogu pružiti značajnu pomoć u kreiranju vaše dalje poslovne strategije. Ovi alati daju uvid u analitiku i ponašanje svih (potencijalnih) kupaca koji posećuju vaš sajt. „Koliko ljudi je bilo na mom sajtu danas?, „Koje proizvode gledaju kupci?“, „Koji su top 10 najposećenijih proizvoda na mom sajtu?“, „Koliko vremena provodi kupac na mom sajtu?“, su neka od pitanja na koje samo jednim klikom možete dobiti odgovor i u skladu sa raspoloživim informacijama praviti određenu strategiju kako bi poboljšali uslugu za svoje kupce i samim tim pospešili poslovne prihode vaše kompanije. Jedan od najpoznatijih alata ovog tipa je Google Analytics.

Osnovni zakon kojim je uređena oblast rada je Zakon o radu.

Ovu oblast uređuju i veći broj drugih zakona. Pored Zakona o radu, u 2018. godini donet je Zakon o pojednostavljenom radnom angažovanju na sezonskim poslovima u određenim delatnostima, a 2019. Zakon o agencijskom zapošljavanju, a oblast rada uređena je i Zakonom o bezbednosti i zdravlju na radu, Zakonom o mirnom rešavanju radnih sporova, Zakonom o volontiranju, Zakonom o sprečavanju zlostavljanja na radu, Zakonom o štrajku, Zakonom o uslovima za upućivanje zaposlenih na privremeni rad u inostranstvo i njihovoj zaštiti, Zakonom o Socijalno-ekonomskom savetu, Zakonom o zaštiti od požara, kao i Zakonom o zaštiti stanovništva od izloženosti duvanskom dimu.

Za oblast rada su od naročitog značaja poreski zakoni, i to pre svega Zakon o porezu na dohodak građana i Zakon o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje. Takođe, postupci prijave, odjave i promene osnova osiguranja za radnike uređeni se Zakonom o Centralnom registru obaveznog socijalnog osiguranja i Zakonom o penzijskom i invalidskom osiguranju.

Pored zakona, oblast rada uređuje se i kolektivnim ugovorima, koje zaključuju predstavnici poslodavaca i sindikata. Postoje tri vrste kolektivnih ugovora: opšti, posebni („sektorski“/„granski“) i kolektivni ugovor kod poslodavca („pojedinačni“ kolektivni ugovor).

Takođe, pitanja povodom rada uređuju se, odnosno mogu da se urede i nizom opštih akata poslodavca: pravilnikom o radu, pravilnikom o organizaciji i sistematizaciji poslova, aktom o proceni rizika i pravilnikom o bezbednosti i zdravlju na radu, kao i pravilnikom o postupku unutrašnjeg uzbunjivanja i pravilnikom iz oblasti zaštite podataka o ličnosti , te drugim opštim aktima kojima se uređuju pojedina pitanja koja se odnose na oblast rada.

Više o ovome:

• Zakon o radu

• Zakon o pojednostavljenom radnom angažovanju na sezonskim poslovima u određenim delatnostima

• Zakon o agencijskom zapošljavanju.

• Zakon o bezbednosti i zdravlju na radu

• Zakon o mirnom rešavanju radnih sporova

• Zakon o volontiranju

• Zakon o sprečavanju zlostavljanja na radu

• Zakonom o štrajku

• Zakono o uslovima za upućivanje zaposlenih na privremeni rad u inostranstvo i njihovoj zaštiti

• Zakon o Socijalno-ekonomskom savetu

• Zakon o zaštiti od požara

• Zakon o zaštiti stanovništva od izloženosti duvanskom dimu

• Zakon o zapošljavanju i osiguranju za slučaj nezaposlenosti

• Zakon o porezu na dohodak građana

• Zakon o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje

• Zakon o Centralnom registru obaveznog socijalnog osiguranja

• Zakon o penzijskom i invalidskom osiguranju

Kao preduzetnik, sami se opredeljujete za jedan od dva načina utvrđivanja i plaćanja poreza i doprinosa na prihode od samostalne delatnosti – paušalno oporezivanje ili sistem samooporezivanja.

Prilikom registracije u Agenciji za privredne registre („APR“) popunjavanjem registracione prijave bira se jedna od ponuđenih opcija za način plaćanja poreza i doprinosa – paušalno ili kroz samooporezivanje (sa i bez isplate lične zarade).

Glavne razlike između ova dva režima su:

• Paušalno oporezivanje – sprovodi se bez vođenja poslovnih knjiga, u kom slučaju nadležna organizaciona jedinica Poreske uprave prema sedištu poreskog obveznika, po utvrđenim kriterijumima, određuje iznos poreza koji je potrebno platiti. Rešenjem Poreske uprave, određuje se fiksni iznos poreza i doprinosa koji se plaća bez obzira na ostvareni prihod. Poreski obveznik samo ima obavezu vođenja Knjige o ostvarenom prometu paušalno oporezovanih obveznika (KPO knjiga).

• Sistem samooporezivanja – realizuje se na dva načina, pri čemu je u oba slučaja obavezno vođenje poslovnih knjiga.

• U varijanti standardnog samooporezivanja, na razliku između prihoda i rashoda obračunavaju se porez i doprinosi.

• U varijanti isplate lične zarade preduzetnika, porez se obračunava na identičan način kao kod čistog samooporezivanja, ali pošto preduzetnik sam sebi isplaćuje ličnu zaradu, porez i doprinosi se obračunavaju i plaćaju na iznos lične zarade.

Preduzetnici koji se opredele za paušalno oporezivanje, mogu biti u tom režimu sve dok im godišnji prihodi ne prelaze iznos od 6.000.000 RSD, nakon čega „automatski” prelaze u sistem samooporezivanja (sa ili bez isplate lične zarade).

Zakon o porezu na dohodak građana ("Sl. glasnik RS", br. 24/2001, 80/2002, 80/2002 - dr. zakon, 135/2004, 62/2006, 65/2006 - ispr., 31/2009, 44/2009, 18/2010, 50/2011, 91/2011 – odluka US, 7/2012 – usklađeni din. izn., 93/2012, 114/2012 - odluka US, 8/2013 - usklađeni din. izn., 47/2013, 48/2013 - ispr., 108/2013, 6/2014 - usklađeni din. izn., 57/2014, 68/2014 – dr. zakon, 5/2015 – usklađeni din. izn., 112/2015, 5/2016 - usklađeni din. izn., 7/2017 - usklađeni din. izn., 113/2017, 7/2018 - usklađeni din. izn., 95/2018, 4/2019 - usklađeni din. izn., 86/2019, 5/2020 - usklađeni din. izn., 153/2020, 156/2020 - usklađeni din. izn., 6/2021 - usklađeni din. izn., 44/2021 i 118/2021)

Uredba o bližim uslovima, kriterijumima i elementima za paušalno oporezivanje obveznika poreza na prihode od samostalne delatnosti („Službeni glasnik RS“ br. 94/19, 96/19 - ispravka, 156/20)